(VIDEO) OVO GLEDAMO PRVI PUT OD RATA U KOREJI, SADA JE PRESELJENO U DONBAS! Ukrajinci pucaju, komandiri su strani plaćenici, a sami topovi NATO... SVE VODI U IZMIŠLJANJE NOVOG ORUŽJA

printscreen

17:17 Planeta 0

Informer/Pravda | 03. 08. 2022.

(VIDEO) OVO GLEDAMO PRVI PUT OD RATA U KOREJI, SADA JE PRESELJENO U DONBAS! Ukrajinci pucaju, komandiri su strani plaćenici, a sami topovi NATO... SVE VODI U IZMIŠLJANJE NOVOG ORUŽJA

O tome šta je pokazao rat između ruske i zapadne artiljerijske škole govori poznati ratni dopisnik Sveruske državne TV i radio-difuzne kompanije Aleksandar Sladkov, koji dugi niz godina prati rat u Donbasu


Analizu Aleksandra Sladkova prenosimo u celosti:

Prvi put od rata u Koreji, naša domaća artiljerija se sudarila sa zapadnom (da, Ukrajinci pucaju, ali instruktori, a ponekad i komandiri topova su stranci, a sami topovi su NATO). Dve artiljerijske škole se bore jedna protiv druge: ruska i zapadna.

Zapadni artiljerijski sistemi neprijatno su nas iznenadili svojim dometom, preciznošću i raznovrsnošću savremene municije. Pored toga, naši blogeri i analitičari često zaboravljaju da pomenu faktor mobilnosti, ali sada su M777 aeromobilni i zauzimaju nišu u američkoj vojsci slično našim D-30.

Svi ovi faktori jasno proizilaze iz američke vojne doktrine, u kojoj je važna strateška mobilnost, kažu, danas smo u Siriji, a sutra u Donbasu, ali to nije glavna mobilnost – prebacivanje takvih artiljerijskih sistema u teatru vojnih operacija je zgodno i jednostavno.

Nemoguće je stvoriti kvantitativnu prednost u artiljeriji na određenoj liniji fronta, čak ni sa zapadnom (ukrajinskom) logistikom, pa je akcenat na tehničkoj superiornosti.

Mi smo se, u našem konceptu moguće konfrontacije sa Zapadom, pripremali za rat, stvarajući što više oružja.

Nismo bili pametni da koristimo nove tehnologije gađanja artiljerije, samo smo žigosali i štancali topove, gomilajući municiju. Na kraju se ovaj pristup isplatio. Imamo više oružja od neprijatelja. Imali bismo i sredstva artiljerijskog izviđanja i laserske oznake ciljeva – uopšte, tada bi „ceo svet bio u ruševinama“. Ipak, mi, ne posedujućiintervalu.

I mi i NATO danas proveravamo ispravnost naših doktrina u praksi u mnogim aspektima. Šta je važnije: mobilnost i modularnost HIMARS-a ili broj tornada i uragana? Može li deset starih artiljerijskih sistema („Staljinov malj“) D-20 nadmašiti dva M777? Šta je važnije: nominalne karakteristike „Koalicije“ ili broj divizija sa stvarnim „Msta-S“?

printscreen

Da li je u pravu gazda koji je otvorio magacine sa zalihama topova D-20 i granata od 152 mm? Da li je tačno da ih, koristeći staro oružje, uspešno koristimo umesto da čekamo modernizacije i novo oružje? Ali radi!

Danas se vojnici bore sa onim što zaista imaju, oslanjajući se na veštine i taktiku, koristeći snagu postojećeg oružja.

Ovo je jedino brzo rešenje. Ali sutra počinje bitka umova stratega, dizajnera i ekonomista u potrazi za najboljim taktičkim i tehničkim rešenjima dostupnim u masovnoj proizvodnji. Neprijatelj je shvatio da kvalitativna nadmoć ustupa kvantitativnoj. Koje ćemo lekcije naučiti i koje ćemo odluke doneti?

Treba otvoriti još par fabrika za proizvodnju "Rapira" i D-30, "Msta"? Ili uzburkati intelektualno okruženje vojno-industrijskog kompleksa? Mislim da vredi izmišljati i testirati nove sisteme. Ovo će nam dati prednost u budućnosti.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.