FON DER LAJEN JE ALHEMIČARKA, KAKO JE OVO SAMO SMISLILA?! Odvojiti cenu gasa i struje u korist EU, na štetu Rusije... ŠTA REĆI...

Izjava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o potpunoj reformi evropskog tržišta električne energije početkom 2023. godine data je u cilju smirivanja potrošača, odnosno stanovnika EU

Da je bilo moguće brzo izvršiti reformu energetskog sistema, Evropa bi u to ušla mnogo ranije, kaže energetičar Miloš Zdravković.

Komentarišući za Sputnjik izjavu Fon der Lajenove, koja je tokom panel diskusije sa nemačkim ministrom ekonomije Robertom Habekom u Berlinu rekla da „potpuna reforma evropskog tržišta električne energije mora da se obavi na odgovarajući način i u skladu sa svim normama početkom sledeće godine, kao i da treba odvojiti cene gasa i struje", Zdravković kaže da nema sumnje da bi, da je „zelena agenda" bila sto posto sprovodljiva, neke mnogo razvijenije države sveta, poput Japana i Južne Koreje, to mnogo ranije pokrenule.

Ursulina alhemija

- Pritom, ideja da treba odvojiti cene gasa i struje, naravno ukoliko Fon der Lajenova nije napravila lapsus, govori o tome da ona ne razume osnovne stvari i da nema elementarno poznavanje fizičkih veličina, budući da se cena električne energije formira na osnovu cene gasa, a ne obrnuto. Ono što mene boli je to što smo i mi deo Evrope i snosimo posledice njihovih pogrešnih odluka, kao što je bila odluka prelaska na zelenu agendu. Naime, sve to lepo zvuči, moderno je, ali ima jedan problem - ne radi. Tako je i sa ovom pričom o brzoj reformi - napominje energetičar.

Kako kaže, pre par dana se pojavila informacija da se nemačka gasna skladišta pune brže nego što je očekivano i da će to izazvati smanjenje cene gasa.

- Ali, pitanje je - sa kojim su to gasom popunili skladišta? Dakle, sve te izjave gledam u kontekstu panike koja se javila na celoj teritoriji Evrope zbog rasta cena energenta i najavljenih nestašica električne energije, budući da jedina objektivna izjava dolazi od ministarke energetike Belgije koja je rekla da nam predstoji deset teških zima. Mislim da smo mnogo bliži tome nego ovoj izjavi predsednice Evropske komisije - kategoričan je Zdravković.

On je mišljenja da treba raditi na energetskoj bezbednosti, ali da je nemoguće bilo šta uraditi kada se govori o nekim kratkoročnim periodima od četiri meseca ili godinu dana. I Jelica Putniković, stručnjak za energetiku i urednica „Energije Balkana" smatra da je transformacija celokupnog evropskog i svetskog energetskog sektora neminovna, ali da političari to neće moći da reše nekakvim dekretima, a naročito ne za samo četiri meseca, kako to najavljuje Fon der Lajenova.

Najava komandne privrede

- Problem je u tome što je EU do ove krize insistirala na tome da je tržište svega, a naročito energenata - liberalizovano, a sada se priča o ograničavanju cena. U tom smislu je ovo što govori Fon der Lajenova najava nečega što meni liči na totalnu komandnu privredu. Naime, ne samo da teško liberalizovano tržište ne može da se uklopi u neke političke okvire, nego ni tržište struje i gasa nije jedinstveno. Takođe, proizvodnja električne energije u Evropi je poprilično privatizovana i oni ne mogu narediti nekoj privatnoj kompaniji, koja je vlasnik neke termoelektrane na gas, po kojoj ceni će da prodaje svoj proizvod. To se kosi sa svim savremenim principima poslovanja - navodi Jelica Putniković.

Foto: AP/Tanjug

Pokušaj reforme energetskog sistema „preko noći", primećuje naša sagovornica, rezultat je činjenice da Evropa ima problem sa proizvodnjom električne energije:

- Sada su odjednom shvatili da ako nemaju gasa - ne mogu da proizvedu dovoljno električne energije, iako su do pre godinu ili dve dana planirali da se totalno odreknu „plavog energenta", pričali da im on ne treba jer imaju obnovlje izvore, pa čak nisu hteli ni nuklearke. Iz Brisela su čak nedavno izašli sa idejom da svi moraju da uštede 15 posto prirodnog gasa i odmah su se javile neke zemlje članice koje su rekle da je to nemoguće.

Reforma traži vreme

Javila se, podseća naša sagovornica, i Mađarska, država koja je ideju o štednji odbacila i od Gasproma odmah zatražila nove isporuke prirodnog gasa.

- Pritom, treba imati u vidu da Poljska, koja je na primer danas imala najjeftiniju struju na spot tržištu, sigurno neće prihvatiti cenu koja odgovara Danskoj, Finskoj ili Francuskoj, jer svi imaju različite miksove proizvodnje električne energije - ocenjuje Jelica Putniković.

Prema njenim rečima, da bi došlo do reforme energetskog sektora prvo energetičari i ekonomisti treba da isplaniraju kako da proizvedemo dovoljno električne energije, a da pritom ne ugrožavamo planetu. Međutim, za četiri meseca, koliko je ostalo do 2023. godine, ne može ni plan da se napravi.

- Naime, ta liberalizacija tržišta, uz isforsirano okretanje ka obnovljivim izvorima u trenutku kada oni nisu bili sposobni da zadovolje sve potrebe čovečanstva u 21. veku po pitanju električne energije, je i dovela svet do ove situacije, a ukrajinska kriza je samo možda istakla problem koji Evropa ima. Podsetiću i da nije samo Evropa u krizi zbog električne energije, jer su se i u Kini gasile fabrike i bez struje su ostajali čitavi gradovi budući da imaju problem sa sušom i manjkom proizvodnje električne energije - zaključuje Jelica Putniković.