(ISPRAVKA) Manipulativno izvještavanje o rezultatima kontroverzne studije u kojoj je “napravljen novi soj” koronavirusa

U tekstu objavljenom na našem portalu 19.10.2022 nevedeno je da su američki istraživači sa Univerziteta u Bostonu stvorili u laboratoriji novi soj koronavirusa, smrtonosniji i zarazniji od svih prethodnih.

Navedno je da su oni ukrstili originalni soj korone, nastao u kineskom Vuhanu, sa "omikron" varijantom te opake zaraze, nakon čega su dobili mutaciju čija je smrtnost čak 80 odsto.

Kako je utvrđeno analizom raskrinkavanje.ba izveštaj o kontroverznoj studiji bostonskog univerziteta manipulativno ističu opasnost eksperimenta u kojem je stvoren novi soj koronavirusa, izostavljajući kontekst i svrhu studije.

Navodeći objave autora ovog eksperimenta, najopasniji soj korone dobijen je kada je "spajk protein" sa "omikron" varijante dodat originalnom virusu, otkrivenom u decembru 2019. godine u Kini. Istraživači kažu da je na taj način dobijena mutacija koja se dramatično razlikuje od prethodnih, jer je otpornija na vakcine, lakše se i brže širi, a izaziva težak oblik bolesti koji ubija čak osam od deset zaraženih osoba, objavili smo u tekstu.

- Dok običan "omikron" soj izaziva blagu infekciju, koja je samo u retkim slučajevima fatalna, mutant varijanta koju smo stvorili i koju smo testirali na miševima dovodi do teške bolesti i smrtnog ishoda u čak 80 odsto slučajeva - saopštio je vođa naučnog tima sa bostonskog univerziteta,a objavili smo na portalu-

Takođe, navedeno je da je nova mutacija je pet puta zaraznija od "omikrona", koji je inače važio za varijantu koja se najbrže i najlakše širi i koja je u prethodnih godinu dana postala najdominantniji soj u svetu.

Šta je utvrđeno analizom raskrikavanje.ba

Manipulativno predstavljanje navedene studije objavio je Daily Mail, čije su navode analizirali inostrani fact-checking portali (PolitiFact, AFP, Logically). Analiza ovih navoda objavljena je i kod nas, na naučnom blogu Quantum of Science. 

Kako je u analiziranim člancima donekle i objašnjeno, naučnici/e Nacionalne laboratorije za nove zarazne bolesti Univerziteta u Bostonu (National Emerging Infectious Diseases Laboratories - NEIDL) u oktobru su objavili/e studiju u preprintu čiji je fokus bio na proteinu šiljka omikron varijante virusa SARS-CoV-2. Taj protein ima veliki broj mutacija zbog kojih ovaj soj "izbegava" imunitet stečen vakcinacijom, a ipak uzrokuje nižu stopu teških infekcija. 

Ispitivali/e su i da li je protein šiljka omikron varijante odgovoran za blažu kliničku sliku koju ovaj jako zarazni soj uzrokuje kod ljudi.

Da bi to utvrdili/e, na originalni soj virusa iz Vuhana dodali su protein šiljka omikron varijante. Tako su dobili/e “mutant” verziju virusa – himerni virus čija je osnova stari virus, a šiljak je onaj od mutirane omikron varijante. Ovaj je soj u studiji nazvan “Omi-S” virusom. 

Da bi izveli/e eksperiment, naučnici/e su jednu grupu laboratorijskih miševa posebno podložnih bolesti Covid-19 zarazili/e originalnom varijantom iz Wuhana, drugu grupu omikron varijantom i treću grupu mutant varijantom (Omi-S). Eksperiment je pokazao da originalna varijanta ima smrtnost od 100% kod miševa (svih šest miševa je uginulo); omikron varijanta je izazvala blažu infekciju, ali nije bila smrtonosna, dok je Omi-S virus izazvao smrtnost od 80% (osam od deset miševa je uginulo). 

Naučnici/e su zaključili/e da protein šiljka nije odgovoran za blažu kliničku sliku omikron varijante, već da su u pitanju neki drugi proteini ili dijelovi te varijante.

“Mutant” verzija ima smrtnost od 80% na miševima, što je čini smrtonosnijom od omikron, ali istovremeno manje smrtonosnom od originalnog soja – i to samo na miševima. 

Tako je tvrdnja da je napravljena “najsmrtonosnija verzija korone”, objavljena na portalu Sputnik Srbija, manipulacija činjenicama. Smrtonosnost varijanti u ovom slučaju može se posmatrati i o njoj zaključivati samo u okvirima studije provedene na miševima, ali i ne usporedbom sa smrtnošću kod ljudi. 

Dakle, naučnici/e su studiju proveli/e kako bi bolje razumjeli/e omikron varijantu i, da bi to uradili/e, napravili/e su novi soj virusa za koji se testom ispostavilo da je smrtonosniji za miševe od originalnog omikron soja.

U prvobitnom tesktu objavljeno je da nakon što su se našli na udaru javnosti zbog eksperimenta koji bi potencijalno mogao da zbriše ljudski rod sa planete Zemlje, bostonski naučnici pokušali su da smanje paniku navodima da "novi soj ne mora biti toliko opasan za ljude koliko je za miševe". Međutim, kritičari tvrde da takve tvrdnje nisu potkrepljene naučnim dokazima, te da će superkorona, ukoliko "pobegne" iz laboratorije, sigurno predstavljati ogroman rizik za javno zdravlje.

Analizom rakrinkavanje. ba utvrđeno je da polemike oko studije u naučnim krugovima i javnosti vezuju se zapravo za pitanje da li je virus mutant (Omi-S virus) dobio dodatne, “poboljšane” funkcije (recimo, da li je postao smrtonosniji), što bi ovu studiju kvalifikovalo kao studiju povećanja funkcije (eng. Gain of Function - GoF).

Istraživanje povećanja funkcije medicinsko je istraživanje koje genetički mijenja organizam tako da može poboljšati biološke funkcije genskih proizvoda. To može uključivati izmijenjenu patogenezu, prenosivost ili raspon domaćina, tj. vrste domaćina koje mikroorganizam može zaraziti, objašnjeno je na blogu Quantum of Science. 

Kako smo u prvoj verziji teksta naveli kontroverzni eksperiment je, inače, sproveden u laboratoriji za nove zarazne bolesti Univerziteta Boston, jednoj od 13 laboratorija četvrtog, najvišeg nivoa biološke bezbednosti u Sjedinjenim Državama. Kako navode mediji, takve laboratorije jedine su ovlašćene da se bave istraživanjem najopasnijih patogena na svetu, poput ebole, marburg virusa, goveđe kuge i sličnih smrtonosnih zaraza.

Raskrinkavanje.ba je naveo da se ovakva istraživanja su kontroverzna i sprovode se u laboratorijima najvišeg ranga zaštite s ciljem boljeg razumijevanja patogena, testiranja naučnih teorija, kao i pronalaska tretmana za bolesti koje ti patogeni uzrokuju.

Kako navodi AFP, vlada Sjedinjenih Američkih Država suspendovala je finansiranje takvih istraživanja u periodu od 2014. do 2017. godine, nakon čega su ukinuta ograničenja, ali i uvedeni novi protokoli za finansiranje. Ukoliko istraživanje uključuje “potencijalne pandemijske patogene” ili bakterije i viruse koji su visoko prenosivi, to istraživanje zahtijeva povećan nadzor američkog Ministarstva zdravlja i socijalne skrbi (Department of Health and Human Services). 

Pošto je Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti (NIAID) koji djeluje u sklopu Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) i Ministarstva zdravlja finansirao jedan dio ovog istraživanja, u slučaju da je ovo istraživanje bilo istraživanje povećanja funkcija, ono bi moralo biti prijavljeno, tj. finansijer bi morao biti obaviješten o njegovim detaljima.

U reakciji Univerziteta Boston (17.10) na medijske napise u kojima su manipulativno predstavljeni nalazi studije navedeno je da njihova studija nije istraživanje povećanja funkcije i da nisu “pojačali” originalni soj virusa (nazvan Washington state SARS-CoV-2) kako bi ga učinili još opasnijim. U reakciji stoji da je novi virus zapravo manje smrtonosan. 

Direktor NEIDL-a Ronald B. Corley naglasio je da su mediji pogrešno predstavili ne samo rezultate studije nego i njenu svrhu:

Taj broj od 80 posto ono je na šta su se zakačili medijski izvještaji, pogrešno predstavljajući studiju i njene ciljeve.“Ovo je izjava izvučena iz konteksta u svrhu senzacionalizma,” kaže Corley, “i potpuno pogrešno predstavlja ne samo nalaze već [takođe] svrhu studije.”

Navedeno je i to da su istraživanje odobrili Komitet za biosigurnost nacionalnog instituta za zdravstvene nauke o životnoj sredini – Institutional Biosafety Committee (IBC) – te bostonsko lokalno odjeljenje za zdravlje – Boston Public Health Commission. 

Budući da NIH nije bio upoznat s detaljima istraživanja, u reakciji bostonskog univerziteta izneseni su i argumenti zašto ovo istraživanje nije trebalo biti prijavljeno. Prvi je da je istraživanje uglavnom provedeno sredstvima Univerziteta Boston, tj. da NIAID nije direktno finansirao istraživanje, već su njihova sredstva iskorištena za razvoj platformi i tehnologija korištenih u istraživanju. Drugi argument jeste da istraživanje nije bilo “istraživanje povećanja funkcija” te bi, da je i u jednom momentu studija prerasla u takav oblik istraživanja, ono po protokolima NIAID-a i protokolima bostonskog univerziteta bilo prekinuto. 

Nisu svi u naučnoj zajednici saglasni s tvrdnjama da do povećanja funkcije himernog virusa nije došlo, dok pojedini/e naučnici/e preispituju i opravdanost vršenja ovakvog eksperimenta. 

NIH je pokrenuo istragu oko slučaja kako bi utvrdio da li je eksperiment trebao biti predmet protokola ove agencije.

Kada je reč o tvrdnji da su Sjedinjene Američke Države finansirale istraživanje povećanja funkcije patogena pre početka pandemije, američka vlada kroz NIAID i NIH jeste dodelila sredstva EcoHealth alijansi, koja je sarađivala s Institutom u Wuhanu na istraživanju koronavirusa iz šišmiša prije početka pandemije, piše BBC. 

No, nema saglasnosti među ekspertima/kinjama da li su dva provedena istraživanja 2015. i 2017. bila istraživanja povećanja funkcije patogena. Rebecca Moritz s državnog univerziteta Colorado State University rekla je za BBC: 

Ne postoji uvek konsenzus [o istraživanjima povećanja funkcije], čak ni među stručnjacima/kinjama, a institucije različito tumače i primenjuju politiku.

No, napisi o kontroverznim istraživanjima potencijalnih pandemijskih patogena potpiruju spekulacije o tome da je SARS-CoV-2 virus “procurio” iz laboratorije i tako dospio u populaciju. To se može videti i u medijskim izveštajima o istraživanju s Omi-S virusom. Kako navodi AFP, nedostatak definitivnih dokaza omogućava da takve teorije i dalje zvuče kao moguće, iako postoje izvštaji da je virus sa životinje na čoveka prešao upravo na pijaci u Wuhanu.

Naslovi u kojima je istaknuta tvrdnja da su naučnici/e bostonskog univerziteta napravili/e novi soj koronavirusa koji je smrtonosan 80% ili koji ima visoku smrtnost, a u kojima je izostavljen bilo kakav podatak o kontekstu istraživanja, dobijaju ocenu manipulisanje činjenicama. 

Medijskim izvještajima u kojima je predstavljena argumentacija da se ovo istraživanje može kvalifikovati kao istraživanje povećanja funkcije, bez predstavljanja suprotnog mišljenja iz naučne zajednice, dajemo ocjenu pristrasno izvještavanje. Konsenzus u naučnoj zajednici po ovom pitanju ne postoji, a istraga NIH-a je u toku.

Napomena: Kako je upozorio portal Raskrinkavanje.ba u prvoj verziji ovog teksta manipulativno je izveštavno o rezultatima studije što je sada ispravljeno.