AFERA "ŠPIJUNIRANJE" TRESE EVROPU! BRISEL POKUŠAVA DA SVE ZATAŠKA, ALI... Sve zemlje EU kupile špijunski softver, neke brutalno zarađuju na...

U brojnim evropskim zemljama se koristi softver za špijunažu. Demokratska prava su ugrožena, tvrdi se u izveštaju Evropskog parlamenta

Kada je Ilon Mask kupio Tviter, komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton odmah je upozorio američku kompaniju da mora da se pridržava pravila "takmičenja" koja važe u Evropskoj uniji, a kad se radi o zloupotrebi špijunskog softvera od strane evropskih vlada, to u institucijama u Briselu gotovo nikoga ne interesuje, kritikuje specijalna izvestiteljka tzv. "Pega-odbora" Evropskog parlamenta, holandska poslanica Sofi in 't Veld.

Pritom se, kaže, radi o ozbiljnoj pretnji demokratskim pravima, jer evropske vlade, pravdajući se brigom za nacionalnu bezbednost, nekontrolisano koriste "Pegasus" i slične softvere i špijuniraju kritičare vlade, novinare ili opozicionare.

Evropska afera

"Zloupotreba je sveevropska afera", stoji u među-izveštaju istražnog "Pega-odbora" koji je ove nedelje predstavila Sofi in 't Veld. "Zemlje-članice EU koristile su softver za nadzor protiv svojih građana, a u političke svrhe, odnosno kako bi zataškale korupciju i kriminalne aktivnosti."

Pritom, kako je dodala, nijedna nacionalna institucija nije bila spremna da Evropskom parlamentu pruži konkretne informacije, pa je njen odbor u svom radu morao da se osloni na javno dostupne podatke.

Odbor je ipak uveren da je uspeo da prikupi znatnu količinu činjenica: "Ako se slagalica sastoji od hiljadu delova, mi u rukama imamo 900 komada", kaže Sofi in 't Veld.

Može se pretpostaviti da su sve zemlje-članice EU kupile špijunski softver i da neke na trgovini s njim dobro zarađuju, tvrdi holandska poslanica. "Kipar i Bugarska su izvozni centri, Irska organizuje poreske aranžmane, a Luksemburg je finansijski centar za mnoge aktere među proizvođačima."

Takozvani "Wiretapper's Ball", odnosno godišnji sastanak aktera te industrije, održava se u Pragu umesto na Malti i na glasu je kao omiljeno okupljalište glavnih protagonista, dodaje Sofi in 't Veld.

Najpoznatiji primer je izraelska kompanija "NSO", koja proizvodi špijunski softver "Pegasus" - i koji je nedavno u Grčkoj prouzrokovao veliki politički skandal. Ta firma ima svoja predstavništva na Kipru i u Bugarskoj, a finansijske transakcije obavlja preko Luksemburga.

"NSO" profitira od unutrašnjeg tržišta EU i slobode kretanja unutar Unije. Prodaja softvera svesno je organizovana na netransparentan način, a finansijska konstrukcija je kompleksna, navodi se u izveštaju koji je predstavljen u Briselu: "posao cveta, on je unosan."

Grčka, Mađarska, Poljska...

Najpoznatija žrtva špijunaže opozicionih političara i novinara u Grčkoj je šef socijaldemokratske stranke Pasok i poslanik u Evropskom parlamentu Nikos Andrulakis. Njegov mobilni telefon bio je "zaražen" softverom za nadzor "Predator".

U međuvremenu su spiskovi sa imenima mogućih žrtava neovlašćenog nadzora sve duži. Prošlog vikenda je grčki premijer Kirjakos Micotakis ponovno demantovao da ima bilo kakve veze s najnovijim otkrićima. "Sramota je tvrditi da je premijer špijunirao svoje sopstvene ministre", rekao je Micotakis.

Foto: Pixabay

Nikos Marancidis, medijski stručnjak sa Univerziteta u Solunu, smatra međutim da je premijer itekako odgovoran: 

- Najpre je rekao da je sve u skladu sa zakonom, a sad kaže da će da reši probleme s 'Pegasusom' i 'Predatorom'. Nemoguće je verovati svemu što on kaže - tvrdi Marancidis i dodaje da je najgore to što je, zbog te afere, poverenje Grka u demokratiju u njihovoj zemlji duboko poljuljano: 

- Mnogi su šokirani zato što opet ulazimo u autoritarnu fazu.

U međuvremenu grčka vlada najavljuje da želi da zabrani prodaju špijunskog softvera.

Izveštaj Evropskog parlamenta opširno se bavi i postupcima vlada u Budimpešti i Varšavi. Mađarska je, tvrdi se, jedna od prvih zemalja EU koje su bile umešane u skandal oko nadzora. Prema navodima organizacije za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenal", u toj zemlji je nadzirano više od 300 političkih aktivista, novinara, advokata i drugih osoba.

"Korišćenje 'Pegasusa' deluje kao deo strategije kalkulisanog strateškog uništavanja slobode medija i mišljenja od strane (mađarske) vlade", stoji u izveštaju.

Poljska je prošle godine praktično ukinula ograničenja po pitanju pravnih mogućnost nadzora: "Prava žrtava su minimalizovana, a pravna sredstva su u praksi postala beznačajna", tvrdi se u izveštaju. Vladajuća stranka ima punu kontrolu nadzora, a žrtve ne mogu nikome da se obrate za pomoć.

Apel Amnestija

"Amnesti internešenal" je u međuvremenu prikupio više od 100.000 potpisa za peticiju upućenu Ujedinjenim nacijama, a sa ciljem da se zabrani prodaja i distribucija špijunskog softvera.

- Hitno je potrebno bolje zaštititi ljudska prava po pitanju izvoza tehnologije za nadzor - ukazuje glavna direktorka Amnestija Agnes Kalamard.

- Upravo prolazimo kroz globalnu krizu zbog špijunskog softvera, u sklopu koje se ciljano napada privatna sfera novinara, aktivista i advokata kako bi se oni ućutkali ili zastrašili." Članice UN moraju da prestanu s tom praksom, odnosno sa korišćenjem takvog softvera kao sredstva pritiska, tj. sa tolerisanjem takve prakse - dodaje Kalamard.