NOVI IZUM ZAPADA: JEDNOSTAVNO KAŽU DA RUSKA NAFTA - NIJE RUSKA I REŠENA STVAR! Toliko o sankcijama Moskvi! Šta reći...

Ima vic o veštom proizvođaču koji je postao hit na tržištu prodajući kobasice od mesa prepelice. Pravi delikates po ekstra ceni. Receptura je podrazumevala dodatak nešto svinjetine u smesu, radi lakšeg oblikovanja, masnoće i ukusa. Ispostavilo se na kraju kako je svinjetina dodavana u odnosu jedan prema jedan. Na jednu prepelicu jedna svinja.

Savet Evropske unije doneo je novu odluku o faktičkom proširivanju sankcija protiv Rusije i to uvođenjem gornje granice cena za ruske naftne derivate. Mazut i nafta mogu se plaćati najviše 45, a dizel gorivo i kerozin 100 dolara po barelu (granične vrednosti uvode se različito za proizvode koji su jeftiniji ili skuplji od cene sirove nafte).

Istovremeno su, analizira Dušan Proroković iz Instituta za političke studije, napravljeni i privremeni izuzeci za članice EU koje ne mogu brzo pronaći alternativu isporukama iz Rusije, ali i isključenje dve vrste naftnih derivata sa ove liste.

Dva slučaja kako ruska nafta - nije ruska

Prvi slučaj: „Ako se ruski naftni proizvod prerađuje u trećoj zemlji mešanjem sa proizvodom porekla iz druge zemlje, što rezultira drugačijim proizvodom, onda se ruski naftni proizvod više ne smatra proizvodom ruskog porekla i gornja cena se ne primenjuje".

Drugi slučaj: „Ako su ovi proizvodi (proizvedeni od ruske nafte) suštinski izmenjeni u trećoj zemlji, oni se više ne smatraju proizvodima ruskog porekla i ograničenje cena se ne primenjuje".

Ruska nafta, dakle, može na tržište EU, ali ako je prerađena u trećoj zemlji. Derivat koji se tako dobija neće nositi oznaku Made in Russia, ali će njegovo poreklo svakako biti sa nekog od ruskih naftnih nalazišta.

Istina, u toj trećoj zemlji ruska sirovina mora se mešati sa proizvodom porekla iz druge zemlje, ali tu odnos može biti kao i vicu o pravljenju kobasica: na jednu prepelicu - jedna svinja.

Po tanker ruske i neke druge nafte i sve „u redu"

Karikaturalno prikazano: na jedan tanker ruske sirovine dodati jedan kanister proizvoda porekla iz druge zemlje, od toga proizvesti derivat i slobodno ga prodavati i na evropskom tržištu.

U tom kontekstu sve su češće i aktuelnije priče o ulozi indijskih rafinerija. Indija se popela na treće mesto među najvećim svetskim izvoznicima naftnih derivata. Istovremeno, Indija se nalazi na 24. mestu na svetu na listi proizvođača nafte sa produkcijom od oko 600 hiljada barela dnevno.

Foto: Tanjug

To pokriva oko 12 posto potreba, jer se potrošnja kreće oko 5 miliona barela dnevno. Usled toga, Indija je osuđena na kontinualni i masovni uvoz sirove nafte, u tom pogledu je takođe na trećem mestu na svetu, sa tendencijom da u perspektivi izbije na drugo mesto (iza Kine).

Kako je Indija postala veliki uvoznik nafte

Odakle Indija sada uvozi naftu? I kako se istovremeno smestila među tri najveća uvoznika nafte i izvoznika naftnih derivata?

Neverovatan je podatak, u istoriji trgovine energentima nezabeležen, kako je uvoz jednog proizvoda za nepunih dvanaest meseci porastao 33 puta. Radi se o porastu uvoza ruske sirove nafte u Indiju. Trideset i tri puta! I to sa tendencijom daljeg (vrtoglavog !?) rasta. U decembru 2002. godine indijski kupci uvezli su 1,2 miliona barela dnevno, za razliku od decembra 2021. godine kada je to iznosilo oko 35 hiljada barela. U januaru naredne godine uvoz se popeo na čak 1,7 miliona na dan.

Rusija je do kraja 2022. godine obezbeđivala više od petine neophodnih resursa za indijsko tržište, a do sredine februara 2023. godine to je već premašilo i četvrtinu. Zato je utovar sirove nafte tipa Ural iz baltičkog Primorska i luke Ust - Luga početkom nove godine porastao za 50 posto, a od toga 70 posto tereta namenjeno je kupcima u Indiji (ostatak ide takođe ka azijskom tržištu, najveći deo - Kini, na kom je prodaja od januara 2022. godine porasla sa oko na 0,9 na blizu 1,2 miliona barela dnevno).

Najveći gubitnici u Americi

Ovakvom ekspresnom ubrzanju indijsko - ruskih energetskih odnosa doprinela je i mogućnost trgovine u domaćim valutama - rubljama i rupijima.

Povećavanje uvoza ruske nafte automatski je značilo i smanjivanje uvoza sa drugih destinacija.

Najveći gubitnici su američki proizvođači koji sada prodaju oko 150 hiljada barela dnevno manje, nego pre eskalacije Ukrajinske krize. Generalno, nisu ni oni gubitnici pošto će tu naftu prodati naposletku članicama EU. Zamenili su krajnja odredišta sa Rusima. Smanjio se izvoz i iz bliskoistočnih zemalja, ali ni približno to nije kao u slučaju Amerikanaca.

Indijske rafinerije trenutno izvoze preko 300 hiljada barela različitih derivata dnevno (od mazuta do kerozina).

Foto: AP/Photo

Najveći kupci derivata iz Indije su Južna Koreja, Singapur, SAD, Australija i Holandija. Među značajnijim kupcima su i Francuska, Belgija i Italija. Za neke derivate poput gasnog ulja (VGO), koje sada Indijci proizvode od ruskih resursa pa ga prodaju u SAD, već se ranije znalo.

Međutim, kada je reč od nekim drugim vrstama proizvoda, kao da tek sada počinju ozbiljnije diskusije. Rast uvoza ruske nafte u Indiju korespondira sa rastom izvoza indijskih naftnih derivata ka zemljama koje vode najgoru moguću antirusku kampanju.

Mogu li se izolovati molekuli ruske nafte

Kako je jedan posmatrač primetio, nije moguće „izolovati molekule ruske nafte" pa ih upoređivati sa „strukturom derivata" te tako saznati da li se indijski izvoz produkuje od ruskih sirovina!?

No, zaključak se već nameće sam po sebi. I taj zaključak je kristalno jasan i kupcima u Južnoj Koreji, Singapuru, SAD, Australiji, ali i Holandiji, Francuskoj, Belgiji, Italiji.

Ruska sirova nafta je na tržištu, proizvođači iz Rusije, prognoze su za 2023. godinu - opet će biti u svetskom vrhu, tako će se osiguravati i devizni priliv u budžet, a prognoze su i da će cene rasti. Malo zbog odluke OPEK plus, malo zbog najava novih EU - sankcija, bilo je prethodnih meseci i prekomerne kupovine i punjenja skladišta, pa je u jednom trenutku cena počela da stagnira i potom kalira.

Ako su puna skladišta, manja je tražnja. Kako se budu praznila skladišta, tako će i rasti tražnja, a sa njom i cena.

Šta čeka EU, zbog toga, vrlo je teško zaključiti. Ograničenjem cena ruskih proizvoda, što je nonsens po više osnova, sasvim je moguće da će EU načiniti još jedan u nizu pogrešnih koraka. Dok Azija bude kupovala jeftiniju rusku naftu (samim tim što je moguća trgovina u domaćim valutama ta nafta je suštinski povoljnija za zemlje koje imaju domaću proizvodnju), Evropa će kupovati skuplju američku (jer, cenu američke nafte određivanje tržište, ponuda i tražnja, ona neće biti ograničena administrativnim odlukama) ili će kupovati prerađenu rusku naftu iz Indije. Rusku naftu iz Indije!

I to nije vic.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.