NATO REŠEN DA UĐE U UKRAJINU, NAŠLI NAČIN DA PREVESLAJU PUTINA?! Svet strepi od sastanka u Vilnjusu, ako Zelenski ne dobije šta traži...

Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da bi neke članice Alijanse mogle dobrovoljno poslati vojnike u Ukrajinu.

Kako je Rasmusen rekao, to bi se moglo desiti ako Kijev ne dobije garancije o širokom spektru pitanja na predstojećem skupu bloka koji će biti održan u julu u Vilnjusu u Litvaniji.

Rasmusen, koji je sada savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i koji je sarađivao sa njegovim prethodnikom Petrom Porošenkom, rekao je da Kijevu treba dati pismene garancije pre nego što se lideri NATO-a sastanu sledećeg meseca, uključujući razmenu obaveštajnih podataka sa Zapadom, transfer oružja i zajedničke vojne vežbe.

- Ako NATO ne može da se dogovori o konkretnoj mapi puta za Ukrajinu, postoji jasna mogućnost da neke zemlje pojedinačno preduzmu akciju - rekao je on u sredu, prenosi "Gardijan".

Kako je Rasmusen ocenio, Poljska bi mogla biti jedna od tih zemalja.

- Mislim da bi Poljaci ozbiljno razmotrili ulazak u zemlju i formiranje koalicije dobrovoljaca ako Ukrajina ne dobije ništa u Vilnjusu - rekao je on.

Rasmusen je, nakon proputovanja Evropom i SAD, tokom kojeg je pokušao da osnaži vojnu podršku Ukrajini, tvrdio da bi razmeštanje stranih trupa u Ukrajini bilo u skladu sa međunarodnim zakonom ako Kijev to zatraži.

Foto: Pixabay

Aktuelni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je potvrdio da će se u Viljnusu razmatrati određeni stepen bezbednosnih garancija za Ukrajinu, ali je naglasio da se pune garancije mogu ponuditi samo članicama Alijanse.

Blok je prvi put obećao da će Ukrajini odobriti članstvo još 2008. godine, a Kijev je zvanično podneo zahtev za pridruživanje prošlog septembra, iako od tada pitanje ukrajinskog članstva nije značajno uznapredovalo.

Nekoliko NATO članica postale su vatreni pobornici članstva Ukrajine u bloku i pozivaju druge zapadne zemlje da definišu jasan put Kijeva ka članstvu.

Grupa istočnoevropskih članica poznata kao "Bukureštanska devetorka" je ranije ove nedelje izdala saopštenje u kome poziva blok da u Viljnusu "pokrene novu političku trasu koja će dovesti do članstva Ukrajine u NATO-u" i da se odluči za "robusniji, višegodišnji i sveobuhvatniji paket podrške" za Kijev.

Iako je iz Vašingtona u više navrata potvrđivano da će se Ukrajina jednog dana pridružiti Alijansi, SAD posvećuju više pažnje aktuelnom sukobu sa Rusijom, nadajući se da će pitanje članstva Kijeva rešiti kasnije.

Međutim, američka ambasadorka pri NATO-u Džulijan Smit rekla je za "Gardijan" u sredu da zvaničnici sada "razmatraju niz opcija za signaliziranje ukrajinskog napretka u odnosima sa NATO-om", iako nije precizirala šta bi to moglo da podrazumeva.

Rusija je, sa druge strane, u više navrata istakla da istočna ekspanzija NATO-a ugrožava njenu bezbednost, dok su napori za naoružavanje Ukrajine i pre eskalacije sukoba navedeni kao jedan od razloga za pokretanje sukoba u februaru 2022. Moskva je takođe navela da ukrajinska vojna neutralnost predstavlja ključni uslov za dugotrajan mir.