Udarno! Bliži smo nego ikada Trećem svetskom ratu? Ovde će početi do sada neviđeni okršaj sa Rusijom...

Postoje svi razlozi da se veruje da bi posle samita NATO-a u Viljnusu, zakazanog za 11-12. jul, Poljska pod maskom „mirovnih snaga“ mogla da pošalje svoje trupe u Zapadnu Ukrajinu.

O tome izveštavaju brojni svetski mediji pozivajući se na svoje poljske, litvanske i ukrajinske izvore. Situaciju za MK prokomentarisao je vojni ekspert kapetan 1. ranga u rezervi Vladimir Gundarov.

Trenutno stanje stvari se razvija tako da dugotrajne pripreme Poljaka za okupaciju ukrajinskih zemalja mogu vrlo brzo postati stvarnost. Formalni razlog za ubrzavanje njihovih planova bio je prelazak Prigožina i delova Vagnerovog PMC-a na teritoriju Belorusije.

S tim u vezi, 28. juna u Poljskoj je održan sastanak vladinog komiteta za pitanja bezbednosti. Zbog toga je lider vladajuće partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinski zvanično saopštio da je prisustvo Vagnerove grupe u Belorusiji nova situacija sa kojom se Poljska suočava.

Prema njegovom mišljenju, to će biti grupa od 8.000 vojnih lica, potencijalno opasna kako za Ukrajinu, tako i za Poljsku i Litvaniju. „S tim u vezi“, rekao je Kačinjski u sredu uveče, „donete su odluke da ojačamo našu odbranu na istočnoj granici, kako u smislu jednokratnih mera, tako i onih koje će biti trajne prirode“.

Foto: EPA / TOMAS KALNINS

Odavno je poznata „trajnost“ planova Poljske za teritoriju Zapadne Ukrajine. Kačinjski je više puta predlagao uvođenje „mirovnih snaga NATO-a“ u Ukrajinu. Stara Evropa se slabo opirala, shvatajući da to znači neizbežan vojni sukob sa Rusijom, što nisu želeli ni Nemci ni Francuzi. Međutim, kao mogući „mirovnici“, Alijansa je na kraju pristala da koristi brigadu od tri puka, stvorenu još 2016. godine, koja je uključivala vojno osoblje iz zemalja takozvanog „Ljublinskog trougla“ (Litvanija, Poljska, Ukrajina).

Istina, u ovom trenutku se pokazalo da ova brigada trenutno nije sasvim spremna za „održavanje mira“ u Ukrajini. Litvanski lanserski bataljon pešadijske brigade Gvozdeni vuk iz sastava „mirovnjaka” sada čuva „suvalki koridor”. Delovi ukrajinske 80. aeromobilne brigade vode borbe kod Artjomovska. Ispostavlja se da samo pet jedinica 21. brigade 18. mehanizovane divizije Poljske vojske može biti poslato u Ukrajinu.

Foto: Tanjug/AP

Treba napomenuti da pravila UN o učešću u međunarodnim mirovnim i humanitarnim operacijama zahtevaju da se uvede koordinacija sastava mirovnih jedinica sa učesnicima obe strane sukoba. Činjenica da će u ovom slučaju biti ispoštovana neophodna procedura, odnosno da će Varšava nešto usaglasiti sa Moskvom, vrlo je sumnjiva.

NATO je ovde glavni „mirotvorac”. Izvršioci njegove volje su predsednik Poljske Andžej Duda i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, koji su u sredu otputovali u Kijevu u neočekivanu posetu, koja ranije nije najavljena.

Formalni povod sastanka bila je proslava Dana ustava Ukrajine i pripreme za predstojeći samit NATO-a u Viljnusu. Neformalno – situacija na ukrajinskom frontu i pojava PMC „Vagner“ u Belorusiji.

Kako prenose turski mediji, pozivajući se na sopstvene izvore, Zelenski na ovom sastanku, iako je pokušao da naslika pozitivnu sliku „kontranapada“, goste nije uverila njegova „basna“. Kao rezultat toga, bio je primoran da se složi sa Dudinim upornim predlogom u slučaju sloma fronta pod pritiskom ruskih trupa, da Varšavi pošalje zvaničan zahtev za ulazak mirovnog kontingenta na teritoriju Zapadne Ukrajine.

Možda je već konačno određen sastav kontingenta. Prema analitičkoj grupi „BelVPO“, njeno jezgro čine dve jedinice 18. mehanizovane divizije Poljske vojske: 1. bataljon 21. brigade iz Žešova i 19. bataljon 19. brigade iz Helma, koji stoje na granici sa Ukrajinom. .

Pored toga, „mirovnici“ mogu uključivati dve popunjene brigade od tri bataljona, koje sada nastavljaju da se formiraju u oblasti Lublina i Žešova. Osoblje formacija su Ukrajinci koji su prošli obuku u Poljskoj, komandni kadar su isključivo Poljaci. Opremu brigade obezbeđuju NATO saveznici. Već formirani delovi ovih brigada sada su na borbenoj koordinaciji na poligonu Nova Demba.

Ranije su se pojavile informacije da dok poljski „mirovnjaci“ ne završe formiranje i obuku svojih jedinica – a to je ne ranije od jeseni – oni se neće pojaviti u Zapadnoj Ukrajini. Sada je preseljenje „muzičara“ u Belorusiju izvršilo prilagođavanje ovih planova. Poljacima se žurilo. Jaroslav Kačinski je zahtevao da se poljski „mirovnjaci“ pošalju u Zapadnu Ukrajinu odmah posle samita NATO, koji će se održati za nedelju dana.

Foto: Reuters

Prema mišljenju beloruskih vojnih analitičara, ovaj plan podrazumeva postepeno uvođenje „mirovnih“ jedinica u susedni Volin, gde bi trebalo da zauzmu određeni broj gradova i naselja. Komanda i štab brigade biće smešteni u Lucku. Tada će poljske jedinice morati da stvore moćno utvrđeno područje na belorusko-ukrajinskoj granici.

– Uvođenje poljsko-litvansko-ukrajinske brigade „LJublinskog trougla” na teritoriju Ukrajine, – smatra Vladimir Gundarov, politička je prijava Varšave za poljske istočne krese (poljski naziv za teritorije današnje Ukrajine je deo Galicije, Zapadne Ukrajine, Belorusije – Zapadne Belorusije i Litvanije, nekada u sastavu Poljske). Posle sloma ukrajinske „kontraofanzive“, do koje bi moglo doći ove jeseni, definitivno će se postaviti pitanje buduće sudbine Ukrajine.

– Ali zašto sada? Da li bi pojava Vagnerovog PMC-a u Belorusiji zaista mogla toliko da uplaši Poljake?

– Mislim da ih više brine situacija u zoni Specijalne vojne operacije. NATO smatra Poljsku drugim ešalonom „ukrajinskog fronta“. Varšava to razume, ali u tome vidi i svoj interes. Pojava i sada ove navodno „mirovne“ brigade na teritoriji Ukrajine u budućnosti može poslužiti kao politička osnova za uvođenje poljskih trupa u Volinju i Galiciju. Zbog toga Varšava sada formira dve nove divizije.

Razmatra se najgora opcija za Ukrajinu, kada se na njenu teritoriju faktički uvedu regularne jedinice Vojske Poljske. Predsednici Poljske i Litvanije Andžej Duda i Gitanas Nauseda o tome su pregovarali u Lavovu 11. januara sa Zelenskim, a ove nedelje su nastavili isti dijalog.

– Da li Varšava ima dovoljno trupa za svoje grandiozne planove? Tako otvoreno govoreći, Poljska postaje strana u sukobu. Ne plaše se našeg odgovora?

– U Poljskoj je planirano pozivanje do 250 hiljada vojnika i oficira iz rezervnog sastava. Svrha raspoređivanja mobilizacije je „oslobodilački pohod“ u Zapadnoj Ukrajini. Istovremeno, planirano je da i samu Poljsku na svojim istočnim granicama brane NATO trupe koje se nalaze u drugom ešalonu poljskih jedinica koje napreduju.

– Da li bi to za nas moglo da znači direktan sukob sa NATO?

– Ne. Šef Alijanse Jens Stoltenberg je pre neki dan još jednom poručio da NATO neće zaratiti sa Rusijom. Međutim, same članice NATO mogu pojedinačno da odluče da li su spremne da uđu u vojni sukob sa Rusijom ili ne. Najverovatnije su Litvanija i Poljska pristale na ovaj predlog NATO-a, zaključivši da su spremne.

– Ako jeste, da li će u ovom slučaju vojne grupe ovih zemalja na teritoriji Ukrajine postati legitimne mete za naše rakete?

– Svi vojni objekti, uključujući i grupe snaga koje se nalaze na teritoriji Ukrajine, legitimne su mete za udare naših trupa dok se ne ostvare ciljevi specijalne vojne operacije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.