Svet čeka Putinov potez! Rusija ima istorijsku šansu da protera NATO iz strateški važnog dela planete!

Rusija bi mogla da iskoristi ranjivost NATO-a na Arktiku kako bi stekla veću kontrolu nad regionom, piše kolumnista Aleksander Grej u članku za Forin polisi.

"Na severnom krilu NATO-a, posebno na Arktiku i susednim oblastima, i dalje postoji zabrinutost zbog značajnog nepoštovanja svojih obaveza jednog broja ključnih članica alijanse“, navodi se u članku.

Novinar tvrdi da NATO treba da natera svoje članice na severu da ograniče pristup Rusije i Kine Arktiku, jer su stekle veći uticaj u regionu i mogu ga koristiti protiv nezaštićenog krila alijanse, pošto je njeno vojno prisustvo na tom prostoru minimalno.

"SAD i njihovi saveznici u NATO-u imaju obavezu da preduzmu preventivne mere za otklanjanje ovog problema pre nego što Rusija Vladimira Putina to iskoristi“, zaključio je Grej.

Ranije je Fajnenšel tajms pisao o strahovima zapadnih zemalja da bi Rusija mogla da poveća svoj uticaj na Arktiku i dobije slobodan pristup bogatim prirodnim resursima ovog regiona.

Arktik u 21. veku postaje jedno od glavnih poprišta geopolitičke borbe, zbog velikih rezervi nafte, prirodnog gasa, metala i minerala, a pruža i nove plovne puteve oko sveta. Istraživanja novih nalazišta odvijaju se stalno.

Prema istraživanjima u SAD, na Arktiku se nalazi potencijalnih 20 odsto svetskih rezervi nafte. To je više od 110 odsto preostalih ruskih, 340 američkih i 1 600 odsto norveških zaliha nafte. Procenjuje se da se pod ledom nalaze i ogromne rezerve prirodnog gasa, više od 100 odsto ruskih i 500 američkih rezervi. Oko 90 odsto rezervi nafte i gasa kontinentalnog dela Rusije nalazi se u njenom delu Arktičkog kruga. Arktik je bogat i zlatom, srebrom, dijamantima, bakrom, gvožđem, niklom, titanijumom, uranijumom i retkim metalima, od kojih su neki neophodni za savremene tehnologije. 

Na Arktik pretenduju SAD, Rusija, Norveška, Danska, Kanada i članice Evropske unije, a u prvom redu SAD i Rusija. Između tih država sporno je sve, od količine i rasporeda resursa, do prava na korišćenje plovnih puteva i granica. To je dovelo je do povećanja vojnog prisustva na Arktiku. Norveška formira arktički bataljon, a Rusija je već stvorila arktičku vojsku. Za poduhvate na Arktiku potrebni su i ledolomci, kojih Rusija ima čak 54. SAD ih imaju četiri, manje od Finske, Kanade i Švedske. Izgradnja ledolomca košta oko milijardu dolara, i traje pet do deset godina. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.