Ako proguglate „kraj hladnog rata", pretraživač će vam odmah reći da se ovaj događaj dogodio 26. decembra 1991. godine, na dan kada je Sovjetski Savez prestao da postoji. Međutim, ovo zapravo nije tačno. Dve godine pre toga, lideri SAD i SSSR-a su zvanično proglasili kraj konfrontacije koja je trajala više od 40 godina.
Napetost koja je rasla između dve supersile 1980-ih na kraju je ublažena zajedničkim diplomatskim naporima. Poverenje uspostavljeno između Kremlja i Bele kuće tih godina ne samo da je inspirisalo Sjedinjene Države da razmotre integraciju SSSR-a u novi sistem međunarodnih odnosa početkom 90-ih, već ga je takođe pokrenulo da spreči kolaps „Crvene imperije". '.
Ali zašto je Vašington odjednom postao prijatelj svog zakletog neprijatelja? I u kom trenutku je ovo prijateljstvo ustupilo mesto beskompromisnim izjavama o pobedi u Hladnom ratu i trijumfalnom „plesu" Sjedinjenih Država na pepelu svog pokojnog neprijatelja?
Trnovit put
U poslednjoj deceniji Hladnog rata situacija na globalnoj šahovskoj tabli nije išla u korist SSSR-a. Sovjetska ekonomija je bila znatno oslabljena dugotrajnom trkom u naoružanju, koju su SAD samo ubrzale. Krajem 1983. Vašington je postavio prvu bateriju raketa Peršing II u Evropi. Oni su mogli da dostignu ciljeve u zapadnom delu SSSR-a za samo šest do osam minuta.
Istovremeno, SAD su počele da govore o novoj vrsti nuklearnog udara na SSSR - napadu „odsecanja glave" (ili „zaslepljivanja") koji bi uklonio rukovodstvo zemlje pre nego što bi se donela odluka o izvođenju uzvratnog udara. Godine 1984. tadašnji predsednik Ronald Regan pokrenuo je 'Ratovi zvezda' program, koji je pretio da proširi sovjetsko-američki sukob u svemir.
Ali i pre ovih događaja, sovjetsko rukovodstvo je grozničavo tražilo kompromis sa Sjedinjenim Državama. Jurij Andropov, tadašnji generalni sekretar, pokušao je da postigne dogovor sa Vašingtonom, ali je njegova inicijativa porušena tragičnim obaranjem Boinga 747 kompanije Korean Air Lines, nakon čega je Regan održao svoj čuveni govor, nazvavši SSSR „imperijom zla".
Nade za okončanje sukoba su odmah nestale. Tenzija je samo rasla i dostigla rekordni, 30-godišnji maksimum. U tom trenutku, SSSR je odlučio da bi nastavak pregovora bio znak njegove slabosti. Dijalog je propao, a obe strane su ostavile strah od nuklearnog udara.
Sve se promenilo kada je na vlast došao Mihail Gorbačov. Suprotno savetu vojske i bez ikakvog pritiska Sjedinjenih Država, odlučio je da učini prvi korak i učini ustupke. Prvo, 1985. godine, rukovodstvo Sovjetskog Saveza je jednostrano uvelo moratorijum na raspoređivanje operativno-taktičkih raketnih kompleksa „Oka" u Čehoslovačkoj i Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR). Nakon toga u januaru 1986. godine SSSR je objavio korak po korak globalnu kampanju nuklearnog razoružanja.
- Dok se danas suočavam sa vama, želim da kažem da su sovjetski ljudi posvećeni miru, toj najvišoj vrednosti jednakoj daru života… Hajde da se posvetimo otklanjanju pretnje koja visi nad čovečanstvom - rekao je tada Gorbačov .
Ovo je stavilo loptu u dvorište Vašingtona. Da li će gest sovjetskog lidera pokrenuti kraj dugotrajnog sukoba zavisilo je samo od SAD. Ronald Regan je uzeo loptu i potrčao sa njom.
Dugo očekivani detant
Između dva lidera ubrzo se razvio poseban odnos, a SSSR i SAD su brzo prešle sa ograničenja strateškog naoružanja na radikalniju politiku razoružanja. Prvi zajednički dokument bio je Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), potpisan u decembru 1987. godine, kojim su zabranjene rakete kratkog i srednjeg dometa i srednjeg dometa. Strane su se obavezale da će uništiti sve komplekse balističkih i kopnenih krstarećih raketa srednjeg (1000-5500 kilometara) i kratkog srednjeg (500-1000 kilometara) dometa i da ubuduće neće proizvoditi, testirati i razmeštati takve rakete.
Na samitu na Malti krajem novembra/početkom decembra 1989. Gorbačov i Reganov naslednik Džordž Stariji Buš objavili su kraj Hladnog rata. Predstavnik Ministarstva inostranih poslova SSSR-a Genadij Gerasimov izjavio je da su Jaltski sporazumi iz 1945. godine (tj. posleratna podela Evrope na oblasti uticaja) zamenjeni onim što je on nazvao „doktrinom Sinatre" , dajući bivše istočnoevropske satelitske nacije slobodu da rade stvari „na svoj način". Jaltski sporazumi su zvanično sahranjeni.
SSSR je 1990. godine pristao na ponovno ujedinjenje Nemačke u okviru NATO-a - što je u suštini značilo da je socijalistički Istok progutao kapitalistički Zapad. SSSR je obećao da će povući svoje trupe sa istočnonemačkih teritorija u roku od četiri godine, a iz drugih zemalja Varšavskog pakta još ranije.
Iste godine, Gorbačov je potpisao i Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE), koji je drastično smanjio broj sovjetskih trupa u drugim delovima Evrope i eliminisao mogućnost iznenadnog napada velikih razmera. U okviru CFE ugovora, sovjetska strana je morala drastično da smanji svoje vojno prisustvo i da poštuje stroga ograničenja kretanja trupa. SSSR je takođe morao da izvrši premeštaj svojih vojnih kontingenata velikih razmera. Novi ne-neprijateljski odnosi između zemalja evroatlantskog regiona sadržani su u deklaraciji potpisanoj u novembru 1990. godine - „Pariška povelja za novu Evropu".
Politika Gorbačova bila je inspirisana ne samo altruizmom i željom za mirom. Glavni razlog zbog kojeg je revidirao spoljnopolitički kurs SSSR-a bio je taj što je želeo da uspori trku u naoružanju, koja je bila nepodnošljiv teret sovjetskoj ekonomiji.
Foto: Printskrin
Gorbačov, Regan i Buš kratko vreme ulili su nadu da svet može biti bolje mesto
Ovo poslednje, međutim, ne umanjuje hrabrost sovjetskog vođe. Ponašanje uzdržano i ne dozvoljavanje Sjedinjenim Državama - koje su bile ekonomski i tehnički superiornije u odnosu na SSSR - da uvuku zemlju u još jedan krug intenzivirane trke u naoružanju bila je politika koju prethodne generacije sovjetskih lidera nisu mogle ni da zamisle.
Gladni jastrebovi
Činilo se da su proračuni Gorbačova bili tačni. U maju 1991, Džordž HV Buš je izjavio da Sjedinjene Države žele da se odmaknu od politike obuzdavanja i „integrišu Sovjetski Savez u zajednicu naroda". U to vreme imao je niz sastanaka sa Gorbačovim koji su u velikoj meri odredili dalje akcije obe strane.
Nastavljen je proces stabilizacije međunarodnih odnosa, a u leto iste godine potpisan je ugovor START-I, koji je značajno ograničio nuklearne arsenale obe sile.
Međutim, nisu svi bili zadovoljni kako se stvari odvijaju. Uprkos činjenici da je došlo do mnogih pozitivnih promena i da je pretnja globalnog nuklearnog rata rešena, Buš je u Sjedinjenim Državama kritikovan zbog previše blagonaklonog tretmana prema SSSR-u. Na primer, pre avgustovskog puča Špokušaj sovjetskih reakcionara da izvrše državni udar i uklone Gorbačova sa vlasti - RTĆ, Bela kuća nije bila voljna da kontaktira predsednika Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (RSFSR) Borisa Jeljcin i njegovo okruženje, a u julu 1991. Mihail Gorbačov je čak bio pozvan u London na samit G7.
Sve je to veoma razbesnelo 'jastrebove' u SAD (na primer, tadašnji sekretar odbrane Dik Čejni i bivši predsednik Ričard Nikson), koji su verovali da sa tehnologijom i kreditima koji su mu obezbeđeni SSSR može da predstavlja još veću pretnju od pre nego što. Ovi krugovi američkog establišmenta želeli su da iskoriste unutrašnje probleme koji su se pojavili tokom demokratskih reformi u Sovjetskom Savezu i time obezbede njegov kolaps.
Međutim, Buš je više voleo pregovore sa socijalističkim režimom nego njegov skori kolaps. Bela kuća se plašila da bi, ako bi izbio građanski rat u SSSR-u, njen nuklearni arsenal mogao da se rasprši po celom svetu.
Stav američkog predsednika jasno je izrečen u njegovom govoru od 1. avgusta 1991. godine u Ukrajini, koji su novinari nazvali „Pileći kijevski govor".
Pristalice nezavisne države sa nestrpljenjem su očekivale dolazak američkog lidera u prestonicu i nadale se da će podržati demokratske tokove u republici. Ali Bela kuća je odlučila drugačije. Buš je izjavio da je odvajanje Ukrajinske SSR ili drugih saveznih republika od SSSR-a nedopustivo. „Amerikanci neće podržati one koji traže nezavisnost da bi zamenili daleku tiraniju lokalnim despotizmom. Oni neće pomoći onima koji promovišu samoubilački nacionalizam zasnovan na etničkoj mržnji", rekao je Buš tokom svečanog sastanka Vrhovnog sovjeta Ukrajinske SSR.
Ipak, SSSR se raspao nekoliko meseci nakon Bušove posete Kijevu. Otprilike 23 dana nakon njegovog govora, Kijev je usvojio „Akt o proglašenju nezavisnosti Ukrajine" i četiri meseca kasnije on je potvrđen referendumom. Ubrzo su i druge republike napustile Sovjetski Savez.
Svet bez mirotvoraca
Događaji iz 1991. iznenadili su ne samo SSSR, već i SAD. Preko 40 godina američke elite su želele da pobede u Hladnom ratu, ali se pokazalo da su bile potpuno nespremne za pobedu. Bušova administracija je čak bila prinuđena da podrži Gorbačova u njegovoj borbi protiv Jeljcina i drugih republikanskih lidera koji su želeli da raspuste Sovjetski Savez.
Osim nekih žestokih 'jastrebova', niko u SAD zaista nije želeo da se SSSR raspadne. Cilj SAD je bio da demontiraju socijalistički sistem izvan Sovjetskog Saveza. Amerikanci su bili zainteresovani za raspuštanje Varšavskog pakta i Saveta za međusobnu ekonomsku pomoć (COMECON). Želeli su da se sovjetske trupe povuku iz socijalističkih zemalja u istočnoj Evropi i da SSSR prestane da pruža vojnu i ekonomsku pomoć režimima u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.
Zapravo, sva ključna pitanja sovjetsko-američke konfrontacije bila su rešena u korist Sjedinjenih Država i pre 1991. godine, a pre raspada SSSR-a. Poslednjih godina 80-ih potpisani su sporazumi o ograničenju naoružanja, raspušteni su Varšavski pakt i SAVE, a SSSR je počeo postepeno da povlači svoje trupe iz Evrope. Godine 1990. član Ustava SSSR-a o vodećoj ulozi KPSS je ukinut - „Crveno carstvo" više nije bilo „moralni autoritet" za socijalističke režime širom sveta.
Raspad SSSR-a je, međutim, doneo rizik političke nestabilnosti Evropi (uzimajući u obzir ne samo nuklearno, već i konvencionalno oružje koje je preostalo u sovjetskim arsenalima) i lišio bi Sjedinjene Države prodajnog tržišta od 300 miliona ljudi, ujedinjenog zajedničkim privrednih lanaca i zajedničkog carinskog prostora. Da se ??Sovjetski Savez nije raspao, američke korporacije bi imale pristup njegovim ogromnim rezervama nafte, gasa i drugih minerala. Štaviše, očuvanje SSSR-a u oslabljenom stanju bilo je korisno i za spoljnopolitički model SAD. Sovjetski Savez više nije bio dovoljno jak da izazove Sjedinjene Države, ali je mogao da postane zgodan partner za rešavanje globalnih bezbednosnih problema.
U prvim godinama posle Hladnog rata, SAD nisu žurile da sebi pripisuju pobedu i zauzimale su stav ravnopravnog partnera prema ruskoj državi.
Prema rečima generalnog direktora i člana Prezidijuma Ruskog saveta za međunarodne poslove Andreja Kortunova, pobeda SAD nije bila toliko važna koliko poraz SSSR-a za Bušovu administraciju. Međutim, pod upravom njegovog naslednika, Bila Klintona, Amerikanci su usvojili koncept „unipolarnog sveta". Izjavljujući da su porazili Sovjetski Savez, pokušali su da uvedu 'demokratske' doktrine na Bliski Istok i Centralnu Aziju.
Foto: Printskrin
Jeljcin i Klinton nisu bili partneri, lider SAD je uvek stavljao do znanja da je on glavni
Klintonova administracija je 1992. godine krenula na mnogo agresivniji kurs na postsovjetskom prostoru, učvršćujući svoju poziciju pobednika u Hladnom ratu i uspostavljajući dominaciju SAD. Pod Klintonom, politika obuzdavanja Rusije postala je sistematičnija i intenzivnija. Sjedinjene Države su pokušale ne samo da maksimalno iskoriste raspad SSSR-a, već su takođe pokušale da spreče nastanak ruskocentričnog ekonomskog i političkog prostora u bivšoj sovjetskoj imperiji.
Dugoočekivana kontraofanziva Ukrajine ne daje neke rezultate, Ukrajinci trpe velike gubitke za nekoliko metara teritorije, a ruska odbrambena mreža nije ni zagrebana. Sve to je pred Volodimira Zelenskog postavilo nemoguć izbor - da nastavi i rizikuje skup neuspeh ili da smanji gubitke i prihvati poraz koji bi verovatno bio poguban po njegovu karijeru.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doživeće sudbinu Hitlera ako pokuša da sprovede plan za zauzimanje Krima, rekao je bivši savetnik CIA Lari Džonson u intervjuu za Jutjub kanal "Judging Freedom".
Mračna realnost ukrajinske kontraofanzive za vojne lekare je teška situacija jer svakodnevno moraju da amputiraju "ud za udom" pomažući ukrajinskim vojnicima da se oporave od rana zadobijenih na minskim poljima na Zaporoškom frontu, piše "Vašington post".
Američki predsednik Džo Bajden bi mogao da pređe na plan B za Ukrajinu, ali da li je to moguće nakon što je insistirao na tome da je globalni poredak ugrožen, pita "Risponsibl stejtkraft"
Oko 500 ukrajinskih vojnika odbilo je da krene u ofanzivu u pravcu Zaporožja, rekao je na svom Zelegram kanalu Jevgenije Balicki, vršilac dužnosti guvernera Zaporoške oblasti.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dugoočekivana kontraofanziva Ukrajine ne daje neke rezultate, Ukrajinci trpe velike gubitke za nekoliko metara teritorije, a ruska odbrambena mreža nije ni zagrebana. Sve to je pred Volodimira Zelenskog postavilo nemoguć izbor - da nastavi i rizikuje skup neuspeh ili da smanji gubitke i prihvati poraz koji bi verovatno bio poguban po njegovu karijeru.
Na društvenim mrežama i lokalnim medijima prostrujao je novi talas zaprepašćenja nakon što su objavljeni detalji o kandidatkinji sa takozvane "studentske liste" pod rednim brojem 189. - Gordani Kozoderović.
Neviđeni haos i drama zavladali su među blokaderima u Nišu, otkriva dokument koji su sastavili zgubidani s Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u tom gradu, a do kog je ekskluzivno došao Informer.
Neviđeni skandal trese region nakon jučerašnjeg izricanja haške presude četvorici vođa zlikovačke UČK, među kojima je i monstrum Hašim Tači, a Brisel na to ćuti.
Na društvenim mrežama isplivao je skandalozan snimak sa skupa podrške nekadašnjem vođi ozloglašene, terorističke tzv. OVK i optuženom za najteže ratne zločine nad srpskim narodom, Hašimu Tačiju.
Šiptari i večeras divljaju na centralnom trgu u Prištini nakon što su juče u Hagu četvorici vođa terorističke UČK, među kojima je i zlikovac Hašim Tači, izrečene zatvorske kazne.
Atmosfera u Plavom timu u drugoj sezoni rijalitija "Exatlon" došla je do usijanja, a povod za novu dramu i razdor među takmičarima bila je odluka o angažovanju Anabele Zonai, nekadašnje kapitenke i zvezde prve sezone.
Voditeljka "Druge strane Exatlona" Tijana Jović povodom starta druge sezone sportskog rijalitija nazdravila je srpskom šljivovicom koju je ponela u Dominikanu.
Dopisnik Informera sa Kosova i Metohije Lazar Stević uključio se u Info jutro i komentarisao situaciju u južnoj srpskoj pokrajini nakon presude bivšem vođi tzv. OVK Hašimu Tačiju.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
Novica Šutić iz Gornje Mutnice kod Paraćina pre nekih 15 godina zasadio je prve plantaže smilja ispod Rtnja dok su ga komšije gledale sa čuđenjem, a danas pravi eterično ulje vrednije od zlata.
U Zakonu o bezbednosti saobraćaja postoji odredba koja malo koji vozač zna, da MUP može da odustane od procesuiranja prekršaja ako ste ga načinili radi spasavanja života, zdravlja ili imovine.
Zapošljavanje mladih sa invaliditetom, njihovo uključivanje u svet rada i stvaranje uslova za samostalniji život bili su u fokusu događaja "Korak ka samostalnosti - podrška zapošljavanju mladih sa invaliditetom", koji je održan danas u Velikoj Sali Privredne komore Srbije u Beogradu.
Mehaničar Huan Hose Ebenezer na TikToku je otkrio koji je po njemu najpametiji izbor na tržištu polovnih automobila, i to nije ni "toyota" ni "honda" već "volvo s60".
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski je danas u Brajkovcu, gde je u okviru kampanje „Među svojima“ razgovarala sa meštanima, porodicama, predstavnicima boračke populacije, penzionerima i drugim građanima.
Bračni par penzionera sa područja opštine Kapela, nepravosnažno je osuđen jer su veterinaru koji je došao da leči njihovu bolesnu kravu pretili da će ga probosti vilama, piše Podravski.hr pozivajući se na presudu Opštinskog suda u Bjelovaru.
Pripadnici Uprave kriminalističke policije, Službe za borbu protiv droga, u saradnji sa Upravom za tehniku, Policijskom upravom za grad Beograd, Policijskom stanicom Voždovac i Bezbednosno-informativnom agencijom, uhapsili su Marka Z. zbog sumnje da se bavio prodajom narkotika.
Uviđaj požara koji je noćas izbio u domu za smeštaj i njegu starijih osoba na području Lukavca okončan je tokom dana, a po nalogu dežurnog tužioca uhapšen je vlasnik ove privatne ustanove.
Dušan K. (41) ranjen je 16. septembra oko 2.30 časova u pucnjavi koja se dogodila na Banovom Brdu, a ovo je samo jedno u nizu jezivih krivičnih dela koja su se u poslednje vreme dogodila u ovom naselju u Beogradu.
Od putovanja kroz vreme i susreta sa vanzemaljcima do distopijskih svetova i veštačke inteligencije, neke od najpoznatijih naučnofantastičnih filmova Holivud nije izmislio od nule.
Žena iz Minesote postala je viralna senzacija na internetu zbog svoje fotografije sa hapšenja, koja neverovatno podseća na latino divu i svetsku pop zvezdu Dženifer Lopez.
Popularni srpski glumac Srđan Žika Todorović ponovo je uspeo da privuče ogromnu pažnju javnosti i zapali društvene mreže svojim najnovijim objavama sa odmora.
Prva ekonomska škola u Zagrebu ne mora da plati 5.000 evra nematerijalne štete sinu poznatog glumca Renea Bitorajca zbog incidenta koji se dogodio tokom časa fizičkog vaspitanja u septembru 2023. godine kada ga je, prema njegovim rečima, profesor Ante К. udario nogom u zadnjicu.
Dok mnoge žene izdvajaju novac za kreme i tretmane koji brišu bore, jedna 43-godišnja Tiktokerka tvrdi da njeno lice izgleda mlađe zahvaljujući kori od banane.
Denser Ivan Gavrilović je u emisiji "Demanti" otvoreno govorio o kumu i kolegi Dr Igiju, nakon njegove šokantne izjave koju je izneo upravo u ovoj emisiji.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.