Šolc se drži za glavu! Pala je i najmoćnija institucija: Nemačka postaje bolesnik Evrope!

Dani kada je glavni izvršni direktor Dojče banke mogao da predaje ostatku sveta o tajnama nemačkog ekonomskog modela, izgrađenog na briljantnom inženjeringu, nezaustavljivoj izvoznoj mašini i glatkom konsenzusu između sindikata i menadžera, davno su prošli, piše Britanski telegraf.

U govoru u Frankfurtu ove nedelje, Kristijan Šoving, sadašnji šef Dojče banke, rekao je da će Nemačka postati "bolesnik Evrope" ako hitno ne reši svoje strukturne probleme.

Dojče banka je oduvek važila za stub privrede i nemački bankar je, naravno, potpuno u pravu. Problem je, tvrdi Telegraf, u tome što on nije rekao.

Nemački establišment se pokazao nesposobnim da identifikuje ključni uzrok katastrofalnog stanja stvari: sopstveno užasavajuće donošenje odluka i političku kulturu. Dok to ne učini, zemlja neće biti sposobna za radikalne reforme koje su joj tako očajnički potrebne.

Paralelno sa bogatstvom Nemačke, raslo je bogatstvo Dojče banke, koja je sada potpuno propala i samo je senka onoga što je nekada bila. Njegova tržišna vrednost sada je čak 70 odsto niža nego što je bila na svom vrhuncu i vredi samo trećinu, na primer, francuskog BNP Paribas.

Foto: Shutterstock

Posle oslanjanja na jeftinu energiju i kineski ekonomski procvat, Nemačka je zaglavljena u spirali bede.

Zemlja je prošle godine pala u recesiju, a očekuje se da će se proizvodnja ponovo smanjiti ove zime, što će je učiniti zemljom sa najlošijim učinkom u G-7. Proizvodnja je i dalje samo 0,2 odsto veća od nivoa pre pandemije.

Izvršni direktor Dojče banke s pravom je tvrdio da su se njegovi sunarodnici predugo držali "ideje da će privreda nastaviti da se razvija sama i da ne morate mnogo da radite da bi ona funkcionisala". Ali nije uspeo da uvidi suštinski problem, pišu Britanci.

Nemačka je imala izuzetnu sreću u prve dve decenije ovog veka.

Zamena moćne nemačke marke daleko slabijim evrom značila je da je njena valuta bila dramatično potcenjena, što joj je omogućilo da ostvari ogromne trgovinske viškove i da dominira širokim spektrom industrija u kojima inače ne bi bila u stanju da se takmiči.

U međuvremenu, kineska industrijalizacija izgrađena je na nemačkim alatnim mašinama, stvarajući ogromno novo tržište za moćne inženjerske firme u zemlji.

Osim toga, Berlin je imao pristup onome što je izgledalo kao beskrajno snabdevanje jeftinog ruskog gasa, omogućavajući zemlji da nastavi svoju tešku industriju gladnu energije – BASF-ova masivna fabrika u Ludvigshafenu koristi otprilike toliko gasa koliko i cela Švajcarska.

Dodajte sve, i ovaj srećan splet okolnosti stvorio je iluziju trajnog prosperiteta koji je omogućio Nemačkoj tokom ere Angele Merkel da samodopadno drži predavanja ostatku sveta o briljantnosti svog konsenzualnog modela, dok je gomilala trgovinske viškove za koje se činilo da će trajati večno .

Te sreće je ponestalo. Rat u Ukrajini je značio da ruski gas mora biti zatvoren, a s obzirom na smešnu odluku da zatvori svoje nuklearne elektrane, Nemačka je uspela da izbegne nestanke struje samo plaćajući naglo rastuće cene energije na globalnom tržištu.

Fabrike se već zatvaraju jer ne mogu da priušte struju.

Čini se da je Kina otkupila svu njemačku tehnologiju koja joj je potrebna i sada je, nemilosrdno, bivša učiteljica, Njemačka, u podređenom položaju. Predvođene kompanijama poput BID-a, kineske automobilske kompanije mogle bi da unište nemačke automobilske gigante, a planirane EU tarife na kineska električna vozila dolaze prekasno.

I dok je evro još slab, cenovna prednost je odavno iscrpljena, a računi za podršku slabijim članicama evrozone stižu na naplatu.

Foto: Reuters

Nemačka u međuvremenu nije uspela da se digitalizuje, pa je, na primer, faks i dalje svakodnevni deo opreme u administraciji.

Zemlja koja je tako dobro iskoristila prvu i drugu industrijsku revoluciju propala je u trećoj. Malo je nemačkih aplikacija za koje je neko čuo; gravitacija vuče preduzetnike u Silicijumsku dolinu, Njujork i London.

Što je još gore, to imaju oštri britanski mediji, Nemačka je nekako uspela da propadne još bednije od Britanije kada je u pitanju modernizacija infrastrukture. Aerodromi su, piše Telegraf, poseban problem.

Cela spirala ide još dublje. Nemački politički sistem je zasnovan na konsenzusu, na koaliciji, tako da, bar za sada, nije u stanju da progura korenite promene i modernizaciju koja je zemlji potrebna. Čak i po sumornim standardima svojih evropskih kolega, Nemačka izgleda nesposobna za reforme.

Štaviše, uprkos svim svojim manama i ogromnom egu, tvrdi Telegraf, francuski predsednik Makron je napravio značajne poteze u korist poslovanja, smanjivši neke korporativne poreze i smanjivši prenapuhani model države blagostanja. Italijan Giorgia Meloni barem pokušava da reformiše stagnirajuću italijansku ekonomiju. Nasuprot tome, Nemačka je paralizovana koalicijom socijaldemokrata, zelenih i slobodnih demokrata koji ne mogu da se slože ni oko čega. A oni, predvođeni Šolcom, izgleda nemaju pojma kako da poprave ner3ed.

Moguće je da će se Nemačka jednog dana reformisati. To je i dalje bogata zemlja, sa visoko kvalifikovanom radnom snagom, ogromnim tehničkim talentom i velikim prisustvom na globalnim tržištima.

Ali pre nego što se to dogodi, biće potrebna radikalna revizija političkog sistema i slom centrizma koji dominira unutrašnjom debatom. Trenutno je na horizontu vrlo malo znakova koji bi u bliskoj budućnosti mogli ukazivati na tako nešto.