Britanci zakuvali pakao i otišli! Izrael i Palestina - Sve šta treba da znate o sukobu koji preti da zapali Bliski istok i svet!

Naoružani borci Islamske militantne grupe Hamas ispalili su desetine raketa na Izrael i ušli na jug zemlje u iznenadnom napadu zbog kojeg je izraelska vojska proglasila "pripravnost za rat".

Desetine raketa ispaljene su rano jutros ka Izraelu, a sirene za vazdušnu opasnost čule su se širom zemlje. Izrael je takođe otpočeo napade ka Gazi.

Najmanje pet osoba ubijeno je u Izraelu, dok su se u Tel Avivu i okolini čule eksplozije, kao i na teritorijama oko Gaze. Ovo nasilje je poslednja rasplamsavanje u borbi koja traje decenijama, podseća BBC.

Kako je počelo?

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu.

Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina. Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi "nacionalni dom" za Jevreje. Naime, britanski ministar inostranih poslova lord Balfor uputio je 2. novembra 1917. pismo Cionističkom savezu Velike Britanije i Irske preko poznatog bankara lorda Rotšilda, vođe britanske jevrejske zajednice. U pismu, koje je kasnije postalo poznato kao Balforova deklaracija, britanski diplomara u ime vlade podržava jevrejske težnje za stvaranje „nacionalnog doma“ u Palestini. Taj dokument postao je izuzetno značajan za cionistički pokret, jer je predstavljao svojevrsnu povelju na koju se počeo odlučno pozivati i koristiti je.

Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju "nacionalnog doma".

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu. Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.

Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad. Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden.

Stvaranje Izraela

Pošto nisu uspeli da reše problem, Britanci su otišli 1948. godine, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael. Mnogi Palestinci su se usprotivili i počeo je rat.

Učestvovale su i vojske susednih arapskih zemalja. Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili je proterano iz domova za vreme ovog sukoba. Ovaj događaj Palestinci nazivaju Al Nakba ili "Katastrofa".

Do trenutka kada su se borbe završile primirjem naredne godine, Izrael je kontrolisao veći deo teritorije. Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu.

Jerusalim je bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku. Kako nikada nije došlo do mirovnog sporazuma - svaka strana je krivila drugu - decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe.

Foto: EPA

 

Jerusalim, Gaza, Zapadna obala

U šestodnevnom ili "Junskom ratu" 1967. godine, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo. Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim državama Jordanu, Siriji i Libanu.

Ni njima, ni njihovim potomcima Izrael nije dozvolio da se vrate kućama - izraelske vlasti tvrde da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje. Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu. Iako se vojska povukla iz Gaze, UN i dalje ovu oblast smatraju delom okupirane teritorije.

Izrael za ceo Jerusalim tvrdi da je njihov glavni grad, dok Palestinci proglašavaju istočni Jerusalim za glavni grad buduće palestinske države. Sjedinjene Američke Države (SAD) su jedna od samo nekolicine zemalja koje su priznale pretenzije Izraela na ceo grad.

U poslednjih 50 godina, Izrael je sagradio naselja na ovim prostorima, gde sada živi više od 600.000 Jevreja. Palestinci kažu da su ta naselja nezakonita prema međunarodnom pravu i da predstavljaju prepreku miru, ali Izrael to negira.

Foto: Tanjug/AP

 

Šta su okupirana Zapadna obala i pojas Gaze?

Jordan je okupirao zemlju koja je postala poznata kao Zapadna obala - komad zemlje na zapadnoj obali reke Jordan i omeđen Izraelom na severu, zapadu i jugu. Na njegovom istoku leži Jordan.

Egipat je okupirao Gazu - malo priobalno područje na egipatskoj granici. Jerusalim je podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih snaga na istoku. Pošto nikada nije bilo mirovnog sporazuma, bilo je više ratova i borbi u decenijama koje su usledile.

Izrael je 1967. godine okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.

Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednom Jordanu, Siriji i Libanu.

Izrael nije dozvolio ni njima ni njihovim potomcima da se vrate u svoje domovine - Izrael kaže da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje kao jevrejske države. Izrael i dalje kontroliše Zapadnu obalu. Iako su se povukle iz Gaze, UN i dalje smatraju taj komad zemlje delom teritorije koju je okupirao Izrael.

Foto: EPA

 

Da li je Jerusalim palestinski ili izraelski?

Izrael polaže pravo na ceo Jerusalim kao svoju prestonicu, dok Palestinci polažu pravo na istočni Jerusalim kao glavni grad buduće palestinske države.

SAD su jedna od samo nekolicine zemalja koje su priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, dok ističu da o konačnom statusu grada treba odlučiti putem pregovora.

U proteklih 50 godina Izrael je izgradio naselja u ovim oblastima, gde sada živi više od 600.000 Jevreja. Palestinci, uz podršku većine država i međunarodnih tela, kažu da su ovi domovi ilegalni po međunarodnom pravu, ali Izrael to poriče.

Napetosti između Izraela i Palestinaca koji žive u istočnom Jerusalimu, Gazi i na Zapadnoj obali, vrlo su česte.

Da li je Palestina država?

UN su 2012. glasale za priznavanje Palestine kao "države posmatrača koja nije članica". Promena od "posmatračkog entiteta" omogućila je Palestincima da učestvuju u debatama Generalne skupštine i poboljšaju šanse za članstvo u agencijama UN i drugim telima.

Glasanje nije stvorilo palestinsku državu. Međutim, više od 70 odsto od 193 članice Generalne skupštine UN priznaje državu Palestinu.

Ko kontroliše Gazu?

Gazom vlada palestinska vojna grupa Hamas, koja se mnogo puta borila protiv Izraela. Izrael i Egipat strogo kontrolišu granice Gaze kako bi sprečili da oružje dođe do Hamasa. Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali kažu da pate zbog izraelskih akcija i ograničenja. Izrael kaže da deluje samo da bi se zaštitio od palestinskog nasilja.

Foto: Tanjug

 

Koji su glavni problemi?

Postoji niz pitanja oko kojih Izrael i Palestinci ne mogu da se saglase. Među njima su: šta bi trebalo da se desi sa palestinskim izbeglicama, da li jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali treba da ostanu ili budu uklonjena, da li dve strane treba da dele Jerusalim i - što je možda najzahtevnije od svega - da li treba stvoriti palestinsku državu uz Izrael. Mirovni pregovori se vode i prekidaju skoro tri decenije, ali do sada nisu rešili sukob.

Šta donosi budućnost?

Ukratko, nema naznaka da će se u doglednoj budućnosti stanje rešiti. Poslednji mirovni plan, koji su pripremile Sjedinjene Države još dok je Donald Tramp bio predsednik, izraelski premijer Benjamin Netanjahu nazvao je "dogovorom veka". Ali Palestinci smatraju da je jednostran i nikada nije primenjen. Za svaki budući mirovni sporazum biće potrebna saglasnost obe straneda bi se rešila sva pitanja. Dok se to ne dogodi, sukob se nastavlja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.