Kako bi širi rat na Bliskom istoku mogao da "zapali" inflaciju u svetu?! Tri su scenarija
Podeli vest
Rat na Bliskom istoku uzima težak ljudski danak, a u slučaju eskalacije sukoba ekonomisti upozoravaju na opasnost od ekonomskog pada.
Poput bliskoistočnih ratova u prošlosti, sukob između Izraela i Hamasa koji je izbio prošle nedelje ima potencijal da poremeti svetsku ekonomiju - pa čak i da je dovede u recesiju ako se uvuče više zemalja.
Ratne aktuelnosti sa bliskog istoka komentarišu se svaki dan širom planete. Uzroci ovog rata su mnogo kompleksniji nego što se nama čini. Šta se zapravo desilo tog sedmog oktobra saznačemo možda tek za 50 godina, a možda ima onih i koji to već znaju. Gošća sa kojom razgovaramo na ovu temu je novinarka Olivera Miletović, putem vajbera uključiće se stručnjak za bezbednost i terorizam Dževad Galijašević.
Partijske kolege izraelskog premijera pozivaju ga da nuklearnom bombom sravni sa zemljom Pojas Gaze u znak odmazde na napade palestinske ekstremističke grupe Hamas. U "Info danu" na ovu temu razgovaramo sa Ljubomirom Đurićem, predsednikom Centra za nacionalnu bezbednost i Milanom Jolovićem, pukovnikom u poenziji.
14.10.2023
09:28
Oštra eskalacija bi mogla da dovede Izrael u direktan sukob sa Iranom i u tom scenariju "Blumberg" procenjuje da bi cene nafte mogle da porastu na 150 dolara po barelu a globalni rast padne na 1,7 odsto - što je zapravo recesija koja oduzima oko bilion dolara svetske proizvodnje.
Konflikt na Bliskom istoku može izazvati potrese širom sveta jer je region ključni snabdevač energentima i tranzitna zona.
Današnja svetska ekonomija izgleda ranjivo. Još uvek se oporavlja od inflacije izazvane sukobom u Ukrajini. Još jedan rat u regionu koji proizvodi energiju mogao bi ponovo da "zapali" inflaciju. Šire posledice mogle bi da se protežu od ponovnih nemira u arapskom svetu, do predsedničkih izbora sledeće godine u SAD, gde su cene benzina ključne za raspoloženje birača.
Scenario 1: Sukob ograničen na Gazu
Kada je 2014. godine, Izrael pokrenuo kopnenu invaziju na Gazu u kojoj je poginulo više od 2.000 ljudi, borbe se nisu proširile izvan palestinske teritorije, a njihov uticaj na cene nafte - i globalnu ekonomiju - bio je prigušen.
Teheran je ove godine povećao proizvodnju nafte za čak 700.000 barela dnevno, pošto su razmena zatvorenika i odmrzavanje imovine signalizirali otopljenje u odnosima sa SAD. Ako ti bareli nestanu pod pritiskom SAD koje indirektno optužuju Iran da pomaže Hamas, "Blumberg"procenjuje da će cena nafte porasti od 3 do 4 dolara.
Uticaj na globalnu ekonomiju prema ovom scenariju bio bi minimalan, posebno ako bi Saudijska Arabija i UAE nadoknadili izgubljene iranske barele koristeći svoje rezervne kapacitete.
Scenario 2: Proksi rat
Šta ako se sukob proširi? Hezbolah - politička i oružana grupa koju podržava Iran, a koja je moćan igrač u Libanu već se sukobila sa izraelskim snagama na granici i saopštila da je pogodila položaj izraelske vojske navođenim projektilima. Ako se sukob proširi na Liban i Siriju, gde Iran takođe podržava oružane grupe, to bi se efektivno pretvorilo u posredni rat između Irana i Izraela, i ekonomska cena bi porasla!
Eskalacija na ovim linijama povećala bi verovatnoću direktnog sukoba između Izraela i Irana, što bi verovatno dovelo do povećanja cena nafte.
Tenzije bi mogle porasti i u širem regionu. Egipat, Liban i Tunis su zaglibili u ekonomskoj i političkoj stagnaciji. Odgovor Izraela na napad Hamasa već je izazvao proteste u brojnim zemljama u regionu. U arapskom svetu, objašnjava "Blumberg", razdaljina od antiizraelskih protesta do antivladinih nemira je kratka. Ponavljanje Arapskog proleća, talasa protesta i pobuna koji su srušili vlade ranih 2010-ih, nije nezamislivo.
U tom slučaju bi moglo da dođe do skoka cena nafte od 10 odsto što bi, u kombinaciji sa sporim globalnim rastom, doprinelo svetskoj inflaciji za oko 0,2 procentna poena - držeći je blizu 6 odsto, i održavajući pritisak na centralne bankare da drže monetarnu politiku čvrstom čak i kada rast razočara.
Scenario 3: Iransko-izraelski rat
Direktan sukob između Irana i Izraela je malo verovatan scenario, ali opasan jer bi mogao da bude okidač za globalnu recesiju. Skok cena nafte i pad rizične imovine naneli bi značajan udarac rastu i povećali bi inflaciju.
U ovom scenariju, povećane tenzije supersila bi doprinele promenljivoj mešavini. SAD su bliski saveznik Izraela, dok Kina i Rusija produbljuju veze sa Iranom. Zapadni zvaničnici kažu da su zabrinuti da će Kina i Rusija iskoristiti sukob da bi skrenule pažnju i vojne resurse sa drugih delova sveta.
S obzirom da oko petina svetske ponude nafte dolazi iz regiona Zaliva, cene bi naglo porasle. Cena sirove nafte se možda neće učetvorostručiti, kao što je to bilo 1973. kada su arapske države uvele embargo kao odmazdu za američku podršku Izraelu u ratu te godine. Ali ako Izrael i Iran ispaljuju projektile jedni na druge, cene nafte bi mogle da porastu u skladu sa onim što se dogodilo nakon iračke invazije na Kuvajt 1990. godine. Sa mnogo višom početnom tačkom danas, skok ove veličine mogao bi dovesti naftu na 150 dolara po barelu.
Rezervni proizvodni kapaciteti u Saudijskoj Arabiji i UAE možda neće biti dovoljni ako Iran odluči da zatvori Ormuski moreuz, kroz koji prolazi jedna petina svetskih dnevnih zaliha nafte. Takođe bi došlo do ekstremnijeg pomeranja rizika na finansijskim tržištima.
U emisiji "Tema dana" razgovaralo se o situaciji na Bliskom istoku. Špekulacije da će Amerika loše proći zahvaljujući ovom ratu komentarisali su gosti: profesor Bojan Dimitrijević, novinar Slobodan Samardžijal, a putem vajber uključenja u emisiju se javio Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ratne aktuelnosti sa bliskog istoka komentarišu se svaki dan širom planete. Uzroci ovog rata su mnogo kompleksniji nego što se nama čini. Šta se zapravo desilo tog sedmog oktobra saznačemo možda tek za 50 godina, a možda ima onih i koji to već znaju. Gošća sa kojom razgovaramo na ovu temu je novinarka Olivera Miletović, putem vajbera uključiće se stručnjak za bezbednost i terorizam Dževad Galijašević.
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Na snimku s drona, objavljenom na internetu, navodno su zabeleženi udari britanskim krstarećim raketama "storm šedou" na komandni kompleks unutar Rusije.
Advokat i ideolog opozicije u Srbiji Sead Spahović javno je na antisrpskim Šolakovim medijima branio dokazanog nasilnika Gorana Ješića, a narod nazvao nasilnim.
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić obratila se lideru Stranke slobode i pravde nakon što ju je nazvao "kombinacijom neograničenog zla i ograničenih intelektualnih sposobnosti".
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov upitao je lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da objasni kako se na pošten i zakonit način tokom vršenja vlasti prihoduje ogromna suma novca.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
U Srbiju je stigao novi trend, izdavanje stana na sat. Do skoro, stan na dan je bio jedina opcija, ali su sada stanodavci odlučili da smanje troškove gostima, i naplaćuju im boravak po sanu, a ušteda je i do 15 evra u odnosu na brovak tokom celog dana.
Antisrpski beogradski mediji "Nova S", "N1" i "Danas" ponovo su pokušali građanima Srbije da podvale laž, time što su očigledno gradilište Tiršove dva plasirali kao praznu livadu, punu korova
Zvanični srednji kurs dinara za evro iznosiće sutra 116,9952 dinara, što je neznatna promena u odnosu na četvrtak, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je danas da iako se prohodnost puteva poboljšava, snežne padavine prestaju, pa u večernjim satima postoji opasnot od poledice jer se temperatura vazduha brzo spušta ispod nultog stepena.
Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka-ubice Koste K. (14), koji je 3. maja 2023. ubio devet đaka i portira u OŠ "Vladislav Ribnikar", juče su u Višem sudu u Beogradu tvrdili za sebe da su bili idealni roditelji!
Nakon osam vezanih poraza od gradskog rivala, košarkaši Partizana slavili su 89:77 (19:21, 26:18, 18:16, 26:22 ) u 11. kolu Evrolige i popravili bilans u najjačem evropskom takmičenju na 3-8. Sa druge strane, Crvena zvezda je sada na negativnih 5-6.
Po završetku utakmice između Crvene zvezde i Partizana u "Beogradskoj areni" Tajrik Džons je znao kako da proslavi veliku pobedu crno-belih. Amerikanac se zatrčao kroz hodnik hale i tako "iskopirao" Nikolu Jokića kome je to običaj pred mečeve Denvera.
Posle pobede Partizana u prvom ovosezonskom večitom derbiju, Željko Obradović je čestitao Crvenoj zvezdi na potezu da u dvoranu pusti navijače crno-belih, iako to ranije nije bila praksa.
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Glumica i manekenka Bo Derek nedavno je proslavila svoj 68. rođendan, a svojevremeno je važila za seks simbol. Sedamdesetih godina našla se u centru pažnje zbog kontroverzne veze sa rediteljem, koji je bio stariji od nje 30 godina.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Čuveni američki biznismen Stiv Džobs stalno je poštovao jednostavno pravilo - ako bi ga mučio neki problem na poslu duže od 10 minuta, odlazio bi u šetnju.
Kupus je glavna namirnica tokom zimskih dana, ali neprijatan miris tokom kuvanja često može da pokvari ugođaj. Uz jednostavan trik sa mlekom, ne samo da ćete se rešiti ovog problema, već ćete i poboljšati ukus omiljenih jela!
Tokom svadbenog plesa ispred mladenaca se pojavila trbušna plesačica, gde većina komentara koji su se naši ispod snimka, smatra da je ovaj "iznenađujući" trenutak bio neprimeren i da nije uzela u obzir osećanja mlade.
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.