Rat na Bliskom istoku uzima težak ljudski danak, a u slučaju eskalacije sukoba ekonomisti upozoravaju na opasnost od ekonomskog pada.
Poput bliskoistočnih ratova u prošlosti, sukob između Izraela i Hamasa koji je izbio prošle nedelje ima potencijal da poremeti svetsku ekonomiju - pa čak i da je dovede u recesiju ako se uvuče više zemalja.
Oštra eskalacija bi mogla da dovede Izrael u direktan sukob sa Iranom i u tom scenariju "Blumberg" procenjuje da bi cene nafte mogle da porastu na 150 dolara po barelu a globalni rast padne na 1,7 odsto - što je zapravo recesija koja oduzima oko bilion dolara svetske proizvodnje.
Konflikt na Bliskom istoku može izazvati potrese širom sveta jer je region ključni snabdevač energentima i tranzitna zona.
Foto: AP/Tanjug
Arapske zemljei SAD
Današnja svetska ekonomija izgleda ranjivo. Još uvek se oporavlja od inflacije izazvane sukobom u Ukrajini. Još jedan rat u regionu koji proizvodi energiju mogao bi ponovo da "zapali" inflaciju. Šire posledice mogle bi da se protežu od ponovnih nemira u arapskom svetu, do predsedničkih izbora sledeće godine u SAD, gde su cene benzina ključne za raspoloženje birača.
Scenario 1: Sukob ograničen na Gazu
Kada je 2014. godine, Izrael pokrenuo kopnenu invaziju na Gazu u kojoj je poginulo više od 2.000 ljudi, borbe se nisu proširile izvan palestinske teritorije, a njihov uticaj na cene nafte - i globalnu ekonomiju - bio je prigušen.
Teheran je ove godine povećao proizvodnju nafte za čak 700.000 barela dnevno, pošto su razmena zatvorenika i odmrzavanje imovine signalizirali otopljenje u odnosima sa SAD. Ako ti bareli nestanu pod pritiskom SAD koje indirektno optužuju Iran da pomaže Hamas, "Blumberg"procenjuje da će cena nafte porasti od 3 do 4 dolara.
Uticaj na globalnu ekonomiju prema ovom scenariju bio bi minimalan, posebno ako bi Saudijska Arabija i UAE nadoknadili izgubljene iranske barele koristeći svoje rezervne kapacitete.
Foto: Tanjug/AP
Pojas Gaze trenutno
Scenario 2: Proksi rat
Šta ako se sukob proširi? Hezbolah - politička i oružana grupa koju podržava Iran, a koja je moćan igrač u Libanu već se sukobila sa izraelskim snagama na granici i saopštila da je pogodila položaj izraelske vojske navođenim projektilima. Ako se sukob proširi na Liban i Siriju, gde Iran takođe podržava oružane grupe, to bi se efektivno pretvorilo u posredni rat između Irana i Izraela, i ekonomska cena bi porasla!
Eskalacija na ovim linijama povećala bi verovatnoću direktnog sukoba između Izraela i Irana, što bi verovatno dovelo do povećanja cena nafte.
Tenzije bi mogle porasti i u širem regionu. Egipat, Liban i Tunis su zaglibili u ekonomskoj i političkoj stagnaciji. Odgovor Izraela na napad Hamasa već je izazvao proteste u brojnim zemljama u regionu. U arapskom svetu, objašnjava "Blumberg", razdaljina od antiizraelskih protesta do antivladinih nemira je kratka. Ponavljanje Arapskog proleća, talasa protesta i pobuna koji su srušili vlade ranih 2010-ih, nije nezamislivo.
Foto: EPA
Šta ako se uključi Hezboljah?
U tom slučaju bi moglo da dođe do skoka cena nafte od 10 odsto što bi, u kombinaciji sa sporim globalnim rastom, doprinelo svetskoj inflaciji za oko 0,2 procentna poena - držeći je blizu 6 odsto, i održavajući pritisak na centralne bankare da drže monetarnu politiku čvrstom čak i kada rast razočara.
Scenario 3: Iransko-izraelski rat
Direktan sukob između Irana i Izraela je malo verovatan scenario, ali opasan jer bi mogao da bude okidač za globalnu recesiju. Skok cena nafte i pad rizične imovine naneli bi značajan udarac rastu i povećali bi inflaciju.
U ovom scenariju, povećane tenzije supersila bi doprinele promenljivoj mešavini. SAD su bliski saveznik Izraela, dok Kina i Rusija produbljuju veze sa Iranom. Zapadni zvaničnici kažu da su zabrinuti da će Kina i Rusija iskoristiti sukob da bi skrenule pažnju i vojne resurse sa drugih delova sveta.
Foto: Reuters/Pixabay/Fotoilistracija
Kina i Rusija jačaju saradnju sa Iranom
S obzirom da oko petina svetske ponude nafte dolazi iz regiona Zaliva, cene bi naglo porasle. Cena sirove nafte se možda neće učetvorostručiti, kao što je to bilo 1973. kada su arapske države uvele embargo kao odmazdu za američku podršku Izraelu u ratu te godine. Ali ako Izrael i Iran ispaljuju projektile jedni na druge, cene nafte bi mogle da porastu u skladu sa onim što se dogodilo nakon iračke invazije na Kuvajt 1990. godine. Sa mnogo višom početnom tačkom danas, skok ove veličine mogao bi dovesti naftu na 150 dolara po barelu.
Rezervni proizvodni kapaciteti u Saudijskoj Arabiji i UAE možda neće biti dovoljni ako Iran odluči da zatvori Ormuski moreuz, kroz koji prolazi jedna petina svetskih dnevnih zaliha nafte. Takođe bi došlo do ekstremnijeg pomeranja rizika na finansijskim tržištima.
Ratne aktuelnosti sa bliskog istoka komentarišu se svaki dan širom planete. Uzroci ovog rata su mnogo kompleksniji nego što se nama čini. Šta se zapravo desilo tog sedmog oktobra saznačemo možda tek za 50 godina, a možda ima onih i koji to već znaju. Gošća sa kojom razgovaramo na ovu temu je novinarka Olivera Miletović, putem vajbera uključiće se stručnjak za bezbednost i terorizam Dževad Galijašević.
Partijske kolege izraelskog premijera pozivaju ga da nuklearnom bombom sravni sa zemljom Pojas Gaze u znak odmazde na napade palestinske ekstremističke grupe Hamas. U "Info danu" na ovu temu razgovaramo sa Ljubomirom Đurićem, predsednikom Centra za nacionalnu bezbednost i Milanom Jolovićem, pukovnikom u poenziji.
Ruske trupe imaju neophodne resurse da lako pređu u ofanzivu na ukrajinsko poprište, rekao je bivši američki obaveštajac Toni Šafer u intervjuu za Jutjub kanal Judging Freedom.
U emisiji "Tema dana" razgovaralo se o situaciji na Bliskom istoku. Špekulacije da će Amerika loše proći zahvaljujući ovom ratu komentarisali su gosti: profesor Bojan Dimitrijević, novinar Slobodan Samardžijal, a putem vajber uključenja u emisiju se javio Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva.
Ratne aktuelnosti sa bliskog istoka komentarišu se svaki dan širom planete. Uzroci ovog rata su mnogo kompleksniji nego što se nama čini. Šta se zapravo desilo tog sedmog oktobra saznačemo možda tek za 50 godina, a možda ima onih i koji to već znaju. Gošća sa kojom razgovaramo na ovu temu je novinarka Olivera Miletović, putem vajbera uključiće se stručnjak za bezbednost i terorizam Dževad Galijašević.
Vršilac dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić gost je emisije "Kolegijum" na Informer TV gde otvoreno govori o daljim potezima i budućoj političkoj borbi nakon jučerašnjih izbora.
U jednom noćnom klubu u Dubaiju osvanula je šokantna video poruka kojom se vođa "kavačkog" klana obraća doskorašnjem predsedniku, sada lideru opozicije Aleksandru Vučiću i slavi pobedu blokadera na izborima u Srbiji.
Ilija Srdanović, prvi na blokaderskoj listi koja je pobedila na oktobarskim izborima, po svoj prilici namera da se izvinjava političkom Sarajevu i političkom Zagrebu.
Marko Simov se oglasio na svom Instagram profilu i u emotivnom tekstu objasnio šta zaista predstavlja politika Aleksandra Vučića i zašto je borba za Srbiju iznad svakog uličarskog mešetarenja.
Sonja Biserko, osvedočena antisrpkinja i ideolog blokadera, jedna od najglasnijih promoterki takozvane Studentske liste, već je otkrila u kom smeru će se kretati blokaderska politika sada kada su se dokopali fotelja.
Zbog napada na zgradu televizije Informer i promene programske šeme, emitovanje večerašnje epizode najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija je odloženo, a na programu naše televizije do daljnjeg će se emitovati specijalni program.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. oktobra obeležavaju praznik Svete Petke, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u našem narodu. Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji i verovanja, a posebnu simboliku ima veče uoči same svetkovine.
Lukovska Banja, smeštena na obroncima Kopaonika, sve je privlačnija destinacija za odmor, zahvaljujući toplim termalnim vodama, prelepoj prirodi i povoljnom smeštaju, koji se može pronaći već od oko 20 evra po noćenju.
U sudaru teretnog vozila sa prikolicom i autobusa na magistralnom putu između Mostara i Čapljine, u mestu Žitomislići, povređen je putnik iz autobusa, koji je, prema nezvaničnim informacijama, prevozio učenike na ekskurziju.
Pripadnici policije u Sopotu uhapsili su u subotu uveče M. Z. (61) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, nakon što je u alkoholisanom stanju brutalno pretukao svoju majku R. Z. (83).
Cetinjaninu Vladislavu Paju Jabučaninu, privremeno je oduzeto 11 automobila i 26 umetničkih slika, a zabranjeno mu je raspolaganje zemljištem u katastarskoj opštini Konak, ukupne površine 13.411 kvadratnih metara, i suvlasničkim udelom od 1/20 u garaži površine 349 kvadrata.
Beogradska policija intenzivno traga za trojicom nepoznatih razbojnika koji su tokom vikenda u Surčinu opljačkali baku, odnevši joj veliku sumu novca, zlatni nakit, ali i psa.
Lazar Ristovski jedan je od najprepoznatljivijih glumaca domaće kinematografije, igrao je u kultnim filmovima, oprobao se kao reditelj, producent i pisac, a njegov životni put obeležili su veliki snovi, upornost i ljubav prema umetnosti.
Iza nekih holivudskih promašaja stoje desetine ili čak stotine miliona dolara gubitaka, pogrešne odluke producenata, skupi nastavci koji nikome nisu bili potrebni i filmovi u koje su studiji uložili ogromne pare, a publika ih nije prihvatila.
Dugometražni igrani film "Saligia" reditelja Petra Ristovskog imaće domaću premijeru 30. novembra u MTS dvorani, dok će se od 4. decembra naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije.
Prebacivanje fotografija, snimaka i dokumenata sa jednog telefona na drugi ne mora da bude komplikovano. Postoji besplatna aplikacija koja omogućava brz prenos fajlova između Androida, Ajfona i računara, bez kablova i gubitka kvaliteta.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari