Rat na Bliskom istoku uzima težak ljudski danak, a u slučaju eskalacije sukoba ekonomisti upozoravaju na opasnost od ekonomskog pada.
Poput bliskoistočnih ratova u prošlosti, sukob između Izraela i Hamasa koji je izbio prošle nedelje ima potencijal da poremeti svetsku ekonomiju - pa čak i da je dovede u recesiju ako se uvuče više zemalja.
Oštra eskalacija bi mogla da dovede Izrael u direktan sukob sa Iranom i u tom scenariju "Blumberg" procenjuje da bi cene nafte mogle da porastu na 150 dolara po barelu a globalni rast padne na 1,7 odsto - što je zapravo recesija koja oduzima oko bilion dolara svetske proizvodnje.
Konflikt na Bliskom istoku može izazvati potrese širom sveta jer je region ključni snabdevač energentima i tranzitna zona.
Foto: AP/Tanjug
Arapske zemljei SAD
Današnja svetska ekonomija izgleda ranjivo. Još uvek se oporavlja od inflacije izazvane sukobom u Ukrajini. Još jedan rat u regionu koji proizvodi energiju mogao bi ponovo da "zapali" inflaciju. Šire posledice mogle bi da se protežu od ponovnih nemira u arapskom svetu, do predsedničkih izbora sledeće godine u SAD, gde su cene benzina ključne za raspoloženje birača.
Scenario 1: Sukob ograničen na Gazu
Kada je 2014. godine, Izrael pokrenuo kopnenu invaziju na Gazu u kojoj je poginulo više od 2.000 ljudi, borbe se nisu proširile izvan palestinske teritorije, a njihov uticaj na cene nafte - i globalnu ekonomiju - bio je prigušen.
Teheran je ove godine povećao proizvodnju nafte za čak 700.000 barela dnevno, pošto su razmena zatvorenika i odmrzavanje imovine signalizirali otopljenje u odnosima sa SAD. Ako ti bareli nestanu pod pritiskom SAD koje indirektno optužuju Iran da pomaže Hamas, "Blumberg"procenjuje da će cena nafte porasti od 3 do 4 dolara.
Uticaj na globalnu ekonomiju prema ovom scenariju bio bi minimalan, posebno ako bi Saudijska Arabija i UAE nadoknadili izgubljene iranske barele koristeći svoje rezervne kapacitete.
Foto: Tanjug/AP
Pojas Gaze trenutno
Scenario 2: Proksi rat
Šta ako se sukob proširi? Hezbolah - politička i oružana grupa koju podržava Iran, a koja je moćan igrač u Libanu već se sukobila sa izraelskim snagama na granici i saopštila da je pogodila položaj izraelske vojske navođenim projektilima. Ako se sukob proširi na Liban i Siriju, gde Iran takođe podržava oružane grupe, to bi se efektivno pretvorilo u posredni rat između Irana i Izraela, i ekonomska cena bi porasla!
Eskalacija na ovim linijama povećala bi verovatnoću direktnog sukoba između Izraela i Irana, što bi verovatno dovelo do povećanja cena nafte.
Tenzije bi mogle porasti i u širem regionu. Egipat, Liban i Tunis su zaglibili u ekonomskoj i političkoj stagnaciji. Odgovor Izraela na napad Hamasa već je izazvao proteste u brojnim zemljama u regionu. U arapskom svetu, objašnjava "Blumberg", razdaljina od antiizraelskih protesta do antivladinih nemira je kratka. Ponavljanje Arapskog proleća, talasa protesta i pobuna koji su srušili vlade ranih 2010-ih, nije nezamislivo.
Foto: EPA
Šta ako se uključi Hezboljah?
U tom slučaju bi moglo da dođe do skoka cena nafte od 10 odsto što bi, u kombinaciji sa sporim globalnim rastom, doprinelo svetskoj inflaciji za oko 0,2 procentna poena - držeći je blizu 6 odsto, i održavajući pritisak na centralne bankare da drže monetarnu politiku čvrstom čak i kada rast razočara.
Scenario 3: Iransko-izraelski rat
Direktan sukob između Irana i Izraela je malo verovatan scenario, ali opasan jer bi mogao da bude okidač za globalnu recesiju. Skok cena nafte i pad rizične imovine naneli bi značajan udarac rastu i povećali bi inflaciju.
U ovom scenariju, povećane tenzije supersila bi doprinele promenljivoj mešavini. SAD su bliski saveznik Izraela, dok Kina i Rusija produbljuju veze sa Iranom. Zapadni zvaničnici kažu da su zabrinuti da će Kina i Rusija iskoristiti sukob da bi skrenule pažnju i vojne resurse sa drugih delova sveta.
Foto: Reuters/Pixabay/Fotoilistracija
Kina i Rusija jačaju saradnju sa Iranom
S obzirom da oko petina svetske ponude nafte dolazi iz regiona Zaliva, cene bi naglo porasle. Cena sirove nafte se možda neće učetvorostručiti, kao što je to bilo 1973. kada su arapske države uvele embargo kao odmazdu za američku podršku Izraelu u ratu te godine. Ali ako Izrael i Iran ispaljuju projektile jedni na druge, cene nafte bi mogle da porastu u skladu sa onim što se dogodilo nakon iračke invazije na Kuvajt 1990. godine. Sa mnogo višom početnom tačkom danas, skok ove veličine mogao bi dovesti naftu na 150 dolara po barelu.
Rezervni proizvodni kapaciteti u Saudijskoj Arabiji i UAE možda neće biti dovoljni ako Iran odluči da zatvori Ormuski moreuz, kroz koji prolazi jedna petina svetskih dnevnih zaliha nafte. Takođe bi došlo do ekstremnijeg pomeranja rizika na finansijskim tržištima.
Ratne aktuelnosti sa bliskog istoka komentarišu se svaki dan širom planete. Uzroci ovog rata su mnogo kompleksniji nego što se nama čini. Šta se zapravo desilo tog sedmog oktobra saznačemo možda tek za 50 godina, a možda ima onih i koji to već znaju. Gošća sa kojom razgovaramo na ovu temu je novinarka Olivera Miletović, putem vajbera uključiće se stručnjak za bezbednost i terorizam Dževad Galijašević.
Partijske kolege izraelskog premijera pozivaju ga da nuklearnom bombom sravni sa zemljom Pojas Gaze u znak odmazde na napade palestinske ekstremističke grupe Hamas. U "Info danu" na ovu temu razgovaramo sa Ljubomirom Đurićem, predsednikom Centra za nacionalnu bezbednost i Milanom Jolovićem, pukovnikom u poenziji.
Ruske trupe imaju neophodne resurse da lako pređu u ofanzivu na ukrajinsko poprište, rekao je bivši američki obaveštajac Toni Šafer u intervjuu za Jutjub kanal Judging Freedom.
U emisiji "Tema dana" razgovaralo se o situaciji na Bliskom istoku. Špekulacije da će Amerika loše proći zahvaljujući ovom ratu komentarisali su gosti: profesor Bojan Dimitrijević, novinar Slobodan Samardžijal, a putem vajber uključenja u emisiju se javio Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva.
Pokušaji Volodimira Zelenskog da pojača međunarodni pritisak na Rusiju i nanese štetu njenoj ekonomiji nisu rezultirali uspehom, konstatovao je list "Militari Čajna".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ratne aktuelnosti sa bliskog istoka komentarišu se svaki dan širom planete. Uzroci ovog rata su mnogo kompleksniji nego što se nama čini. Šta se zapravo desilo tog sedmog oktobra saznačemo možda tek za 50 godina, a možda ima onih i koji to već znaju. Gošća sa kojom razgovaramo na ovu temu je novinarka Olivera Miletović, putem vajbera uključiće se stručnjak za bezbednost i terorizam Dževad Galijašević.
Rusija je tokom noći izvela veliki kombinovani raketni i napad dronovima na više regiona Ukrajine, a eksplozije su odjekivale u Kijevu, Odesi, Zaporožju, Krivom Rogu i Kremenčugu, dok su ukrajinske vlasti potvrdile da ima ranjenih i pogođenih objekata.
Vest da je general Ratko Mladić preminuo u pritvorskoj jedinici u Hagu, još jednom je pokazala kakvo je pravo lice blokadera koji po društvenim mrežama histerično slave njegovu smrt.
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon reagovao je na objavu Stranke slobode i pravde (SSP) o švajcarskom magazinu "Veltvohe".
Jedna od najistaknutijih predstavnika takozvane „elite“ među blokaderima, koja je mesto na ovoj listi očigledno „zaslužila“ višegodišnjim promovisanjem antisrpskih projekata i petljanjem sa raznoraznim strancima je i Maja Pelević, književnica i dramaturg, inače 110. kandidat na blokaderskoj listi za poslanike.
Predstavnici opozicije i blokaderi još jednom su pokazali potpuno nepoštovanje prema državnim institucijama i najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije!
Voditeljka emisije "Druga strana Exatlona" Tijana Jović pozirala je na Cirkus poligonu u nesvakidašnjem izdanju, privukavši pažnju upečatljivom šminkom i atraktivnim stajlingom.
Dva dobro poznata lica kriju se među takmičarima "Exatlona 2", a reč je o bivšim učesnicima rijalitija "Elita" koji će se ovog puta oprobati u potpuno drugačijem izazovu – na zahtevnim sportskim poligonima.
Reper Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, novi je učesnik druge sezone Exatlona, a iza sebe ima bogatu karijeru punu zabave i šokantnih dešavanja.
Skijanje na vodi bio je preveliki izazov za bivšu takmičarku "Exatlona" Sanju Kalinović, koja je odustala i pre nego što je pokušala da savlada ovu disciplinu, dok je šampion rijalitija Marko Nikolić uspeo da pokaže umeće!
U ranim jutarnjim satima 28. avgusta, ljubitelji astronomije biće u prilici da posmatraju još jedan nebeski spektakl, "Krvavi Mesec" ili potpuno pomračenje Meseca.
Osnovno javno tužilaštvo u Somboru saopštilo je da je određeno zadržavanje do 48 sati S. Đ. (30) osumnjičenom da je jutros na putu Kljajićevo - Sivac, teretnim vozilom udario dvojicu radnika puta, koji su preminuli na licu mesta.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je državljanin Bosne i Hercegovine Sekula N. (50) zbog sumnje da je 25. avgusta na Banovom Brdu starijoj ženi pokušao da otme novčanik, a potom je silovao.
Radosav Gile Stanišić (42), pripadnik podgoričkog ogranka "kavačkog" klana, dva meseca je uspevao da izbegne hapšenje za koje je nalog izdalo Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore, tako što je napravio bunker u sopstvenoj kući!
Holivudski glumac Žan-Klod Van Dam, gost Međunarodnog filmskog festivala u Nišu, sastao se juče sa gradonačelnikom Niša Dragoslavom Pavlovićem, a u Gradskoj kući susreo se i sa mladim karatistima Karate kluba "Niš".
Nacionalni festival filma i televizije - NAFFIT 2026 biće održan od 3. do 6. septembra na Zlatiboru, uz četiri dana projekcija, razgovora, susreta i festivalskih programa posvećenih domaćoj kinematografiji, televiziji i stvaraocima koji su obeležili srpsku audiovizuelnu scenu.
Srpska književnost ima dugu tradiciju humora, satire i komedije, a pojedina dela uspela su da nadžive vreme i ostanu jednako zanimljiva i današnjim čitaocima.
Saznajte koji sastojak iz domaćinstva može pomoći u uklanjanju najtvrdokornijih naslaga sa posuđa. Može biti veoma koristan za skidanje kamenca, ali i za omekšavanje zagorelih ostataka hrane.
Sve više turista počinje da izbegava najpoznatija i najposećenija ostrva zbog velikih gužvi i masovnog turizma. Traže mirnije destinacije, očuvanu prirodu i odmor daleko od velikog broja ljudi, a evo koje je ostrvo proglašeno za najmirnije u Evropi.
I zelene i crvene jabuke obezbeđuju važne hranljive materije poput vlakana i vitamina C. Iako postoje manje razlike u ukusu i broju kalorija, nijedna nije značajno zdravija od druge.
Posle letovanja često se desi da se na koži pojave sitne bubuljice. Ovo stanje je dermatolozima poznato već decenijama pod nazivima "acne aestivalis" i "Mallorca acne".
Svinjski vrat možda jeste klasik kada je roštilj u pitanju, ali carsko meso bez problema može da mu bude ozbiljna konkurencija. Ovaj komad, poznat i kao svinjska potrbušina sa rebrima, ima nešto više masnoće, što mu tokom pečenja daje posebnu sočnost i bogatiji ukus.
Dok Kraljevo odbrojava dane do 5. septembra i nastupa bosanskog kantautora Dine Merlina, društvene mreže gore od besa, budući da su viralni snimci iz rata, gde baš on slavi ratnog zločinca!
Pevačica Jelena Karleuša trenutno boravi u Dubaiju, gde uživa na odmoru sa ćerkama, dok je njen bivši suprug Duško Tošić odlučio da letovanje provede na Mikonosu.
Osman Karić, otac rijaliti učesnika Stefana Karića, podelio je na Instagramu prepisku sa Asminom Durdžićem, koju su vodili uoči njegovog dolaska da vidi ćerku Noru.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.