Zapad može samo da gleda i... Ruske kaspijske luke i železnice koristiti više od 30 zemalja! SAD i NATO bi da ih unište, ali...
Podeli vest
Do kraja 2023. godine ruske luke Kaspijskog basena obezbedile su rekordan obim transporta spoljnotrgovinskog i tranzitnog tereta. Za 10 meseci ove godine ova cifra je porasla za više od 40 odsto, a sve veći broj zemalja koristi ove luke i susedne autoputeve za trgovinske odnose sa Rusijom i drugim zemljama Evroazijske unije. Tako transportni kompleks Kaspijskog regiona Ruske Federacije dobija odlučujuću poziciju u istočnoj spoljnoekonomskoj strategiji Rusije.
Kako primećuje zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak, privlačnost kaspijskih luka Ruske Federacije i pripadajućih arterija za strane zemlje je zbog toga što „isporuka tereta iz Sankt Peterburga, recimo, preko Kaspijskog mora i Irana do Indijska luka Mumbai traje nešto više od 10 dana. Zaobilazeći Rusiju - kroz Sredozemno more-Suecki kanal - ruta traje najmanje 30 dana.
Rukovodstvo zapadnih zemalja je "iza zavese" počelo da razmatra sklapanje mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine, izjavio je kandidat za predsednika SAD Vivek Ramasvami, a istu tezu, u isto vreme, plasirala je i moćna američka medijska TV NBC.
Potencijalne strategije dalje eskalacije tenzija na Bliskom istoku putem Izraela kako bi se Iran uvukao u rat, komentarisali su gosti Teme dana, publicista Igor Ivanović i dr. Marina Kostić Šulejič iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
03.11.2023
22:49
Prema rečima vlade Astrahanske oblasti i Ministarstva saobraćaja Ruske Federacije, tako visoke performanse tereta u kaspijskim lukama postale su moguće zahvaljujući povećanju njihovog kapaciteta u poslednje četiri godine. Prioritet u bliskoj budućnosti je ubrzani razvoj kapaciteta i dalje širenje specijalizacije luka regiona za različite vrste tereta. Reč je o lukama Astrahan, Olja, Soljanka (Astrahanska oblast) i Mahačkala (Dagestan).
Pored toga, u 2024-27. planira se stvaranje novih luka u regionu: to su Kaspijsk (Dagestan) i Lagan (Kalmikija). Spoljnotrgovinski i tranzitni kargo tokovi tamo rastu ubrzanim tempom.
Iako se Zapad plaši uvođenja sankcija državama i poslovnim strukturama koje sarađuju sa Rusijom, sve veći broj zemalja ignoriše ove rizike. Prema dostupnim podacima, do kraja ove godine, ruske kaspijske luke, kao i pripadajuće železnice i transkaspijske trajekte, redovno će koristiti više od 30 zemalja.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu otkriva da je ruska vojska za proteklih mesec dana uništila više od 1.400 neprijateljskih oruđa za napade iz vazduha, uključujući 37 aviona i šest operativno-taktičkih raketa.
Zapad će ponuditi Rusiji mirovni plana za Ukrajinu koji podrazumeva novi sistem bezbednosti, suverenitet i neutralnost Ukrajine. Moskvi će zauzvrat biti vraćena oteta imovina i ukinute sankcije! Ovako izgleda, istina još uvek nezvanična, ponuda koja je stigla zaraćenim stranama, a delegacije Kijeva i Moskve mogle bi da o mirovnom sporazumu pregovaraju u Kazahstanu ili Mađarskoj!
30.10.2023
17:13
To su Indija i Pakistan, Iran i Irak, Tajland i Vijetnam, Kina i Mjanmar, zemlje Arapskog poluostrva, Zakavkazja i skoro sve zemlje Centralne Azije.
To je zbog relativno niskih cena tranzita u ruskom delu Kaspijskog basena, razgranate železničke mreže između kaspijskog i crnomorskog regiona / luka Ruske Federacije, kao i uvođenja elektronskog upravljanja dokumentima u carinskom sektoru, koji ubrzava procedure. Što, pak, značajno smanjuje zastoje teretnih vozova na graničnim prelazima i lukama.
Prema rečima iranskog ministra puteva i urbanog razvoja Mehrdada Bazarbaša, sve bliža saradnja sa Rusijom na razvoju transkaspijskih ruta i njihovih operativnih mogućnosti „doprinose činjenici da sve veći broj azijskih zemalja koristi ove rute za trgovinu ne samo sa Rusija."
Kao primer, ministar navodi koridor od iranskih luka na obali Indijskog okeana (Bandar Abas, Čabehar) - preko Irana i Kaspijskog mora - do ruskih luka u ovom basenu. Štaviše, „ovo je samo jedna od mnogih opcija za saradnju u Kaspijskom regionu sa tako velikom zemljom kao što je Rusija".
Vredi podsetiti da se za razvoj trgovinskih odnosa između Evrope i Irana i Južne Azije Kaspijski region koristio, moglo bi se reći, od pamtiveka. Tu se nekada nalazio centralni deo međunarodnog trgovačkog puta „Od Varjaga do Persijanaca". A stvaranjem rusko-iranske železnice početkom 20. veka, kaspijske luke Rusije postale su glavne pretovarne tačke u trgovinskim odnosima između Južne Azije i Evrope.
Tokom sovjetskog perioda, ovaj koridor je radio neprekidno do kraja 1980-ih. Jermensko-azerbejdžanski sukob blokirao ga je skoro 20 godina. Ali početkom 2000-ih, Rusija, Azerbejdžan i Iran su počeli aktivno da razvijaju transkaspijsku rutu - to jest, geografski udaljenu od Nagorno-Karabaha i susednih oblasti opterećenog sukobima. Kao rezultat toga, do kraja 2023. godine udeo ruskih luka na Kaspijskom moru i povezanom koridoru kroz Iran premašio je 60 odsto u ruskoj trgovini sa Indijom, Pakistanom, Šri Lankom, Irakom i zemljama Arapskog poluostrva.
Značaj kaspijskih luka Ruske Federacije i čitave transkaspijske rute potvrđuje činjenica da su ove godine, uprkos pretnjama kolektivnog Zapada da će uvesti sankcije ovim zemljama, luke i brodarske kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata , pridružile su joj se Saudijska Arabija, Bangladeš, Mjanmar i Šri Lanka.
U međuvremenu, antiruske sankcije sada bumering ne samo za Evropsku uniju. Prekid trgovinskih veza EU ??sa zemljama Južne Azije i, uopšte, basenom Indijskog okeana preko kaspijskih luka Ruske Federacije i Irana, doveo je do toga da su te veze sada duplo skuplje u transportnim troškovima.
Zato što moramo da koristimo izuzetno daleku rutu - preko Sredozemnog mora i Sueckog kanala. A za Veliku Britaniju, Norvešku i Island, odbijanje tranzita kroz Rusku Federaciju-Iran rezultiralo je skoro trostrukim povećanjem troškova prevoza do „indijskog" basena i nazad.
Mnogi zapadni analitičari ozbiljno su zabrinuti zbog trenutne situacije. Na primer, danski ekonomista Knuud Larsen smatra da je „zamrzavanje" tranzita ka Aziji preko crnomorskih i kaspijskih luka Rusije „štetno za Skandinaviju i celu EU, ali ne samo zbog cene rute koja zaobilazi Rusku Federaciju".
"I zato što je sada glavna ruta - kroz Suecki kanal, a zatim i Crveno more - „bukvalno krcata gusarskim flotama, što ovu obilaznicu čini opasnom i za međunarodnu trgovinu".
Ukratko, Kaspijski region Rusije i arterije uz njega postaju glavna integrisana karika u spoljno-ekonomskim odnosima ne samo Ruske Federacije, već i mnogih drugih zemalja. Zloglasne zapadne sankcije su nemoćne protiv ovog strateškog trenda.
Zapad koristi Ukrajinu da bi naneo strateški poraz Rusiji, nakon što je Moskva preduzela kontramere širenju na istok bloka NATO i pokušaja izazivanja nuklearnog sukoba, rekao je na Sjanšanskom forumu za bezbednost ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
O Putinovoj potencijalnoj ofanzivi, ali i o gotovo sigurnoj pobedi Rusije i porazu NATO-a u Ukrajini, govorili su u Info jutru na Informer TV pisac i novinar Dejan Lučić i stručnjak za bezbednost Nikola Antić.
"Azija se suočava sa oštrim izborom, dok prijateljstvo između severnokorejskog lidera Kim Džong Una i ruskog predsednika Vladimira Putina cveta i jača", piše advokat i analitičar sa sedištem u Hong Kongu, Sanjev Aaron Viliams u članku za "South China Morning Post".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Članstvo Ukrajine u NATO je apsolutno neprihvatljivo za Rusiju i ne može biti deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
Predsednika Komiteta za obaveštajne poslove Predstavničkog doma SAD, Majk Tarner, danas je u pismu zahtevao brifing Bele kuće zbog izveštaja da severnokorejske trupe možda učestvuju u neprijateljstvima protiv Ukrajine na strani Rusije.
Svetska žarišta u Ukrajini i na Bliskom istoku koja se iz dana u dan raspiruju, komentarisali su gosti emisije Rat uživo Vladimir Prebiračević, Rusko-srpski Centar "Majak" i Slobodan Stojiljčević, pisac.
Rukovodstvo zapadnih zemalja je "iza zavese" počelo da razmatra sklapanje mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine, izjavio je kandidat za predsednika SAD Vivek Ramasvami, a istu tezu, u isto vreme, plasirala je i moćna američka medijska TV NBC.
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ruska vojska raspoređuje obučene jurišne jedinice na linijama fronta u Zaporoškoj oblasti, izjavio je danas za medij „Suspilne“ portparol ukrajinskog Južnog zapovedništva Vladislav Vološin. Juče je izjavio da bi novi ruski napad u Zaporoškoj oblasti mogao početi „svakog dana“.
Bivši košarkaš Vladimir Štimac, koji se prekvalifikovao u profesionalnog demonstranta, ima novu temu za zloupotrebu. Štimac je postao deo uigrane opozicije koja danima unazad koristi veliku tragediju u lične svrhe.
Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, gostovao je na Informer televiziji i tom prilikom govorio o nastanku Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti.
Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić reagovao je na izjavu lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da "vlast i BIA rasturaju opoziciju i prave novu opoziciju, onu koja im se sviđa".
O geopolotičkoj situaciji u svetu i odnosima između NATO i Evrope, govorili su gosti emisije Rat uživo, general Vinko Pandurević i Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost
Svet se menja nako inauguracije novoiyabranog predsednika SAD Donalda Trampa i kako to utiče na Rusiju i Evropu, komentarisali su gosti Otvorenog studija, prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije i Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalni strategiju.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su Kapetan Vasiljković iz fondacije "Kapetan Dragan i bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Milorad Munikravić. Oni su govorili o pobuni te jedinice 2001. godine, ali i generalno o njenom nastanku i načinu funkcionisanja.
Danas u 15 časova, Informer TV donosi vam novu epizodu emisije Info dan sa Stanislavom Stanišićem, gde ćemo se baviti jednom od najvažnijih tema na globalnoj političkoj sceni - "Trampov plan za Ukrajinu".
U Valjevu, u naselju Sedlari, dogodila se krađa i to nakon što je vozač automobila sipao gorivo za 5.000 dinara, a onda seo u svoj automobil i pobegao u nepoznatom pravcu.
Ukupno deset godina traje krvavi rat zloglasnih crnogorskih klanova, "škaljarskog" i "kavačkog" u kojem je do sada ubijeno sedamdeset osoba u Crnoj Gori, Srbiji, Grčkoj, Turskoj, Austriji, Španiji i Južnoj Americi.
Alija Balijagić, koji je osumnjičen da je 25. oktobra ubio Milenku i Jovana Madžgalja, prema poslednjim informacijama viđen je u selu Obarde na teritoriji Pljevalja u Crnoj Gori.
Sve više devojčica u Srbiji između sedam i 12 godina prati TikTok trend "bjuti rutine" snimajući se kako se mackaju i šminkaju kozmetičkim proizvodima za odrasle, a onda zbog toga neke od njih završe kod pedijatra sa konjuktivitisom i opekotinama po licu!
Na Informerovom instagram profilu sproveli smo anketu gde smo pitali naše pratioce da li bi podržali ograničenje rada društvene mreže Tik-Tok?! Rezultati su nas oduševili!
Spomenik "Ratnicima četiri vere" posvećen je ljudima različitih veroispovesti koji su stradali pre i tokom Prvog svetskog rata, odnosno između 1912. i 1918. godine. Na ovaj način pokazuje se da su sve žrtve jednake bez obzira na to u kog Boga veruju.
Troje pacijenata povređenih u teškoj nesreći koja se dogodila 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje je u kritičnom stanju. Danas su stigle lepe vesti, da su dva pacijenta došla svesti, ali da im je stanje još uvek kritično.
Srpski reprezentativac Nikola Jović igrao je samo tri minuta na gostovanju Detroit Pistonsima, koji je slavio protiv Majamija 123:121, jer je polomio nos.
Košarkaška reprezentacija Srbije igra dva meča u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2025. godine protiv Danske, a selektor Svetislav Pešić otkrio je koga će zvati, kao i da Mario Nakić definitivno igra za Srbiju.
Odigrano je čak sedam utakmica u prvom danu 9. kola Evrolige, pa je tabela doživela velike promene! Start duplog kola trijumfalno su okončali Crvena zvezda, Real Madrid, Panatinaikos, Alba, Fenerbahče, Olimpijakos i Efes, dok su poraze upisali Bajern, Monako, Armani, Makabi, Virtus, Baskonija i Asvel.
Fudbaleri Crvene zvezde dočekaće ekipu Štutgarta 27. novembra (18.45), u okviru petog kola ligaške faze Lige šampiona. Biće to veoma interesantan susret dveju ekipa, a osim na terenu, biće opipljivo i na tribinama! Poznavajući "delije" i njihovo ponašanje, Nemci su poprilično zabrinuti zbog svojih navijača, i potencijalnih sukoba koji bi mogli izbiti u interakciji sa fanovima beogradsakog kluba!
Glumac Bojan Krivokapić oduševio je publiku ulogom kriminalca Zvezdana Jovanovića u seriji "Sablja", a malo ko zna da potiče iz glumačke porodice i da mu je otac poznati glumac.
Miona Marković kaže da joj njen otac, poznati istoričar Predrag Marković, zamera to što se u svakoj seriji u kojoj glumi ljubi na isti način i savetuje je da mora da poradi na tome.
Pevač Ljuba Perućica i njegova supruga Katarina Kolozeus večeras, na proslavi prvog rođendana njihovog sina Alekseja, otkrili su da je voditeljka u drugom stanju, saznaje Informer.
Pevač Ljuba Perućica i njegova supruga Katarina Kolozeus danas, 12. novembra, organizovali su proslavu povodom prvog rođendana sina Alekseja, a tom prilikom iznenadili su goste otkrivanjem pola njihovog drugog deteta koje je na putu.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.