Zapad sprema poklon za Rusiju! Kad ne sluša Kisindžera, Amerika će morati da sluša Putina

Zelenski je izgubio, Ukrajina je poražena, kontraofanziva nije uspela, Putin je pobednik… To su samo neki od naslova u medijima zemalja koje i dalje podržavaju Kijev - u Poljskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, a da ne pominjemo Slovačku, Mađarsku i brojne koje isto misle, a ne smeju da kažu.

Svi oni sa žaljenjem, a sve češće i sa ironijom i cinizmom na račun Zelenskog pominju da će cena koju će Ukrajina platiti - biti ogromna.

Kada je pre godinu i po dana Kisindžer govorio da Ukrajina ne treba ni da pokušava da "povrati" Krim jer je on oduvek bio ruski, na njega su skočili atlantisti svih boja govoreći da je za njih prihvatljiv samo potpuni poraz Rusije. Danas, kad su svi shvatili da Kijev gubi rat, takvi glasovi se skoro ne čuju - prevlađuje mišljenje da se mora priznati ono što je očigledno: vojne perspektive za Ukrajinu su veoma mračne.

Svi postaju svesni da su Donbas i Krim zvanično postali deo Rusije, da ih Rusi nikada neće dati Ukrajini, a oni koji misle da će to učiniti, žive u svetu apsolutnih fantazija.

Zapad izgubio strpljenje

- Svake nedelje nam postaje sve teže da u potpunosti finansiramo ono što smatramo neophodnim da pružimo Ukrajini - kaže pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

- Ja nemam svoje skladište municije ovde - izjavljuje Borelj odgovarajući na pitanje da li Brisel može da ispuni obećanje da Ukrajini da isporuči milion artiljerijskih granata do marta 2024. godine.

Slovaci su odbili da finansiraju rat, Mađari takođe, a mnoge evropske zemlje misle isto, ali nemaju dovoljno hrabrosti da to otvoreno kažu Americi, koja zapravo, na njih prevaljuje troškove svog rata.

Ipak, glavni udarac Ukrajini došao je od najvećeg "prijatelja" - Bajden je potpisao privremeni budžet Sjedinjenih država bez stavke o pomoći Ukrajini, a glavni evropski podstrekač rata (posle Poljske) Šolc izjavljuje da želi da razgovara s Putinom.

Foto: Reuters

Da li će i Putin imati istu želju, tek ćemo videti, ali kolektivni Zapad mu izgleda, priprema ozbiljan poklon - mirovni predlog o kome Kijev niko nije ništa pitao i u kome Ukrajine ili nema, ili "skoro nema".

Predlog Medvedeva

"Vatru je zapalio" šef kancelarije generalnog sekretara NATO-a Stijan Jensen.

- Verujem da bi jedno od rešenja moglo biti da se Ukrajina odrekne nekih svojih teritorija i zauzvrat dobije članstvo u NATO...

Iako je zvaničan Kijev glatko odbio ovaj predlog, ideja se prilično dopala Dimitriju Medvedevu, zameniku predsednika Saveta bezbednosti Rusije.

- Zanimljiva ideja. Jedino je pitanje što su sve navodno ukrajinske teritorije izuzetno sporne. A za ulazak u NATO kijevske vlasti će morati da se odreknu čak i samog Kijeva, glavnog grada drevne Rusije. Glavni grad će moći da prenesu u Lavov. Naravno, ako se Poljaci slože da im ga prepuste - rekao je Medvedev.

Medvedev u svom predviđanju ide i dalje. Sledeći korak, biće da Ukrajina prizna da ni Odesa, Nikolajev, Kijev, i praktično sve ostalo - nisu Ukrajina, što će reći da ni Zelenski, koji ne ide na izbore, nije predsednik, već uzurpator, ukrajinski jezik - nije jezik, a "Ukrajina nije država već veštački spojeni delovi tuđih teritorija", kaže.

Foto: EPA-EFE/ALEXANDER ASTAFYEV / SPUTNIK / POOL MANDATORY CREDIT

Prilično surovo, ali ako se ima u vidu da zapadni lideri više ne smatraju Krim i Donbas ukrajinskim teritorijama, i pokušavaju da nađu "solomonsko" rešenje nudeći joj prijem u Alijansu s krnjom teritorijom, ni ovakav ishod nije nemoguć. U svakom slučaju, razmatraju se sledeće varijante:

Prva, za koju se smatra da je optimalna, da odgovara Rusiji, predstavlja ono najviše što bi Ukrajina mogla da dobije: Ukrajina ostaje u sadašnjim granicama minus teritorije DNR i LNR!

Na taj način će zemlja se kako-tako sačuvati, a ako Rada zvanično prizna pripadnost Krima Rusiji, nezavisnost Donbasa i Ustav unese odredbu o neutralnom i vanblokovskom statusu zemlje, odricanju od nuklearnog oružja, pa čak i ako preda ratne zločince Ruskoj Federaciji, ako uvede ruski jezik kao drugi državni, onda će, misle mnogi, ciljevi ruske specijalne vojne operacije biti postignuti.

Rusija, međutim, ne misli tako. Posle nekog vremena, odmorni bivši ratnici i nacionalisti, azovci i banderovci, izaći će iz svojih rupa i pokrenuti nove "majdane" i nove ratove. I tada – sve ispočetka.

Druga varijanta, čini se najrealističkija, ali za Ukrajinu mnogo manje prihvatljiva: Podela Ukrajine na više država!

U prvoj fazi, po analogiji sa DNR i LNR, organizuje se nekoliko formalno nezavisnih republika na istorijski ruskim teritorijama koje govore ruski. To bi mogle biti Harkovska, Dnepropetrovska, Zaporoška, Hersonska, Nikolajevska i Odeska republika. U drugoj fazi, na ujedinjujućem saboru narodnih predstavnika, oni zajedno sa DNR i LNR, kao i Pridnjestrovljem koje im se može pridružiti, stvaraju novu nezavisnu državu koja je u bliskim savezničkim odnosima sa RF, Novorosiju.

Ostatak današnje Ukrajine deli se na dve relativno male države - Ukrajinu (Malorosiju) na zemlji tzv. Hetmanske države iz XVII veka, i zapadnu Ukrajinu (Galicija i Volin) zajedno s današnjim Lvovskom, Ivano-Frankovskom, Volinskom, Ternopoljskom, Hmeljničkom i Rovenskom oblastima. Veoma surovo, ali u skladu sa onim što govori Medvedev.

I treća varijanta, najradikalnija: Potpuno nestajanje Ukrajine!

Moguće je samo ako raspad zemlje nakon specijalne operacije dobije nepovratan i potpuno nekontrolisan karakter. U ovom slučaju, u Novorosiji i Malorosiji mogu se pojaviti jake centripetalne tendencije i ove teritorije će jednostavno ući u Rusiju kao republike, i administrativne oblasti. Bukovinu i Zakarpatje će uzeti Rumunija i Mađarska, a šest zapadnih oblasti - Poljska, u čijem su sastavu bile do 1939. godine.

Ni jedna od tri varijante, sasvim sigurno neće biti apsolutno prihvaćena, ali svaka od njih, zavisno od situacije na terenu, može biti osnova na kojoj će se graditi konačno rešenje.

Jedno je sigurno - Zapad više ne veruje u pobedu Ukrajine, i spreman je da prihvati da Ukrajina plati visoku cenu za avanturizam Zelenskog. Pitanje ko će platiti za uvlačenje u rat Zelenskog i brojnih ukrajinskih građana koji svakodnevno ginu verujući da se bore za svoju zemlju, a ne za povratak Amerike na izgubljeno mesto svetskog lidera broj jedan, ostaće sigurno zauvek bez odgovora.

U svakom slučaju, pravo pitanje je jedno - da li će zemlja koja je donedavno bila druga po veličini u Evropi, potpuno nestati sa geografske karte, ili će ostati - u tragovima.