Počelo je! Da li je Treći svetski rat neminovan? Sukob se širi

Istraživanje oružanih sukoba Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) otkrilo je zastrašujuću statistiku.

Rekordna 183 regionalna i lokalna oružana sukoba se vode u 2023. godini što je najveći broj zabeležen u poslednje tri decenije.

Studija IISS-a posebno naglašava ulogu nedržavnih naoružanih grupa, kao što je Hamas u Gazi, i podršku koju dobijaju od velikih sila poput Rusije i Irana.

Ova zamršena mreža saveza i neprijateljstava stvara složen pejzaž globalnih sukoba.

Iako ne nagoveštava predstojeći veliki rat sličan ratovima s početka 20. veka, ukazuje na eskalaciju tenzija, posebno između SAD i Kine.

Foto: Shutterstock

Istorija nudi uvid u aktuelne probleme. Ulazak Evrope u rat 1914. delimično je bio posledica potcenjivanja sukoba kao ozbiljne katastrofe. Neki veruju da ovo osećanje odjekuje u postupcima današnjih lidera.

Analitičari iz Britanskog instituta navode primer ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove akcije u Gruziji, na Krimu i u Ukrajini odražavaju slično zanemarivanje potencijalnih katastrofalnih posledica sukoba.

Istraživanje IISS-a sugeriše da bi rešavanje sukoba poput onog u Ukrajini zahtevalo bezbednosne garancije za očuvanje teritorijalnog integriteta.

Intenzitet sukoba raste iz godine u godinu, pri čemu se smrtni slučajevi povećavaju za 14 odsto, a nasilni incidenti za 28 odsto u najnovijem istraživanju.

Međunarodni komitet Crvenog krsta katalogizuje 459 oružanih grupa čije aktivnosti izazivaju humanitarnu zabrinutost, a 195 miliona ljudi živi pod njihovom potpunom ili delimičnom kontrolom.

Granični sukobi

U izveštaju se navodi da postoje granični sukobi širom sveta, pored rata u Ukrajini, Azerbejdžan je zauzeo region Nagorno-Karabaha, što je ubrzalo bekstvo više od 100.000 Jermena.

Još uvek postoje tenzije između Rusije i Gruzije, a postoje i visoke tenzije između Alžira i Maroka.

Foto: Shutterstock

Terorizam je eskalirao u Pakistanu, a tenzije sa indijskom antimuslimanskom vladom su opasno visoke.

Od sukoba nije ostao pošteđen ni američki kontinent.

Kriminalne grupe dobijaju sve veću moć u mnogim zemljama Južne i Centralne Amerike.

Rat protiv droga koji mnoge vlade vode decenijama ima mali uticaj na proizvodnju ili lance snabdevanja. Situacija u Meksiku je posebno zastrašujuća.

Ukrajina je i dalje, ne iznenađuje, najnasilnije mesto na planeti, ali Sirija, Brazil, Mjanmar, Meksiko i Irak takođe su na vrhu liste.

Nasilje u porastu

U Nigeriji je više od 10.000 ljudi ubijeno u nasilju, a preko 9.000 u Somaliji.

Brojevi izbeglica raseljenih zbog rata su zapanjujuće: više od šest miliona u Siriji, pet milionauna u Avganistanu, milion u Mianmaru.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.