Nemačka će zbog ruskog napada na Ukrajinu povući potez bez presedana - na samo oko 100 kilometara od granice sa Rusijom trajno će bazirati hiljade vojnika. Novi sporazum između Nemačke i Litvanije dovešće do prvog stalnog razmeštanja nemačkih trupa u inostranstvu od Drugog svetskog rata.
Nemački vojnici biće na liniji vatre ako Kremlj ikada krene u napad na teritoriju NATO-a, piše Politiko. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus boravio je juče u Viljnusu kako bi sa litvanskim kolegom Arvidasom Anušauskasom potpisao sporazum kojim se utvrđuju uslovi pod kojima će u toj baltičkoj zemlji biti stacionirano 4.800 nemačkih vojnika i 200 civila.
- Sa ovom ratno spremnom brigadom, mi preuzimamo lidersku odgovornost ovde u alijansi i na istočnom krilu NATO-a. Brzina projekta jasno pokazuje da je Nemačka razumela novu bezbednosnu realnost - primetio je Pistorijus.
Rat u Ukrajini je preokrenuo vojno razmišljanje u Berlinu, primoravajući generale i političare da se kreću neobičnom brzinom.
Jedna od jedinica koje čine novu brigadu je Panzerbataljon 203 iz Avgustdorfa u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Reč je o oklopnoj jedinici koja je sve svoje tenkove Leopard 2 predala Ukrajini i čeka novoizgrađene zamene. Pistorijus je najavio da će novoizgrađeni tenkovi biti isporučeni direktno u Litvaniju.
Roderih Kizeveter, političar iz opozicionih Demohrišćana i penzionisani pukovnik Bundesvera sa 27 godina staža, upozorio je da litvanska brigada "neće biti ni spremna za odbranu" bez odgovarajućeg dugoročnog plana finansiranja. Ejlin Matle, saradnica nemačkog saveta za spoljne poslove, zabrinuta je da bi Panzerbataljon 203 mogao da bude poslat u Litvaniju "bez njihovog glavnog borbenog sistema". Inače, odluka o raspoređivanju trupa dolazi u trenutku kada nemačka ekonomija ne ide baš najbolje, piše Index.hr.
Pistorijus je rekao da održavanje jedinice poput one koja je poslata u Litvaniju košta između 25 i 30 miliona evra mesečno u Nemačkoj. Prvi elementi biće raspoređeni u Litvaniji sledeće godine, a kompletna brigada bi trebalo da bude na mestu do 2027. godine.
Litvanija će izgraditi infrastrukturu za baze, trošeći oko 0,3 odsto svog BDP-a u narednim godinama, rekao je Laurinas Kasčiunas, šef odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu litvanskog parlamenta. Bundesver za sada može bar delimično da se osloni na jednokratni specijalni fond od 100 milijardi evra za dopunu redovnog budžeta za odbranu.
Ipak, Kizeveter se plaši da će novac "presušiti" ranije nego što se očekivalo zbog inflacije koja je izjedala fond. "Moraćemo da razjasnimo od 2027. godine, kada se potroši specijalni fond, kako postići dva odsto (ciljna potrošnja NATO-a). Održivost je odlučujući faktor ako želimo da ostanemo sposobni za odvraćanje i odbranu za nekoliko godina, što moramo biti", rekao je on.
Ali uprkos zabrinutosti oko opreme i novca, Berlin je posvećen raspoređivanju, koje nemačka vlada naziva "projekat svetionika", signalizirajući svoju spremnost da zaštiti saveznike u NATO-u i transformiše Bundesver u "za rat spremne" snage. "Istočno krilo se sada pomerilo na istok i dužnost Nemačke je da ga zaštiti", tvrdi Pistorijus.
Trenutno raspoređivanje Nemačke u Litvaniji predstavljaće jednu od osam rotirajućih borbenih grupa koje je NATO rasporedio u zemljama duž njene istočne granice. Nemačka će obezbediti najveći deo trupa raspoređenih u Litvaniji, a Belgija, Češka, Luksemburg, Holandija, Norveška i SAD takođe će dati svoje trupe.
Nova jedinica će se nalaziti na dve lokacije - Rukla kod Kaunasa i Rudninkai u blizini glavnog grada Vilnjusa. Nemačke trupe biće smeštene veoma blizu Suvalske prevlake, uske tačke koja povezuje rusku eksklavu Kalinjingrad i njenog bliskog saveznika Belorusiju.
Zapadni vojni planeri veruju da će Prevlaka verovatno biti jedna od prvih meta Rusije ako Vladimir Putin odluči da započne sukob sa NATO-om. "Treba očekivati ne samo najbolje nego i najgore scenarije. Zato moramo biti spremni... Rusija ostaje glavna pretnja nama i NATO-u", zaključio je litvanski ministar Anusauskas.
Ruski predsednik Vladimir Putin čeka američke izbore 2024. godine, nadajući se da će, bez mešanja bilo koje evropske države, pregovarati o budućnosti rusko-ukrajinskog rata sa Donaldom Trampom, bivšim predsednikom SAD koji je u trci za republikanskog kandidata na predsedničkim izborima, izjavio je češki predsednik Petr Pavel.
Više od 50 zemalja reklo je da će dostaviti oružje Ukrajini od početka rata 2022, ali je samo 15 država ispunilo obećanje, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
Britansko ministarstvo odbrane u novom dnevnom izveštaju s ukrajinskog ratišta saopćilo je da je ukrajinska vojska uspela da presretne ruske hipersonične rakete Kinžal.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je aktivnost NATO-a naglo porasla – značajne snage iz Sjedinjenih Američkih Država raspoređene su na granice Rusije.
Ukrajina je izgubila preko 383.000 vojnika od početka sukoba, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane Rusije..
Pentagon je danas najavio uspostavljanje nove multinacionalne bezbednosne inicijative u Crvenom moru, protiv napada koji izvode jemenski pobunjenici Huti na trgovačke brodove.
Profesor Univerziteta u Pitsburgu Daniel Kovalik izjavio je da SAD planiraju da započnu pregovore sa Rusijom zbog mogućeg poraza Ukrajine, rekao je u intervjuu za YouTube kanal "Dialogue works."
Ukrajinski mediji nastavljaju da pišu o mogućem prisluškivanju glavnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, koji je, prema pisanju inostranih medija, u sukobu s predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Prema novim informacijama, u toj aferi je pronađen „ukrajinski trag“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da Kijev mora da reaguje zbog odluke Vladimira Putina da stanovnicima Pridnjestrovlja pojednostavi dobijanje ruskog državljanstva.
Evropska unija je u prvom tromesečju 2026. kupila više ruskog tečnog prirodnog gasa nego ikada ranije, i to u trenutku kada Brisel najavljuje potpuno zatvaranje vrata ruskim energentima.
Jermenija bi, ukoliko nastavi sadašnji spoljnopolitički kurs i ubrza približavanje Evropskoj uniji, mogla da se suoči sa posledicama sličnim onima koje su promenile Ukrajinu, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Uspešno lansiranje strateškog raketnog kompleksa „Sarmat“ predstavljalo je snažan signal Zapadu da Rusija nije oslabljena sukobom u Ukrajini i da nastavlja modernizaciju svog nuklearnog arsenala, piše kineski portal Sohu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je čuveni Moskovski institut za termotehniku i tom prilikom poslao nedvosmislenu poruku Zapadu da će Rusija nastaviti sa razvojem i modernizacijom svojih strateških nuklearnih snaga.
Državna duma Rusije usvojila je šokantan zakon koji predsedniku Vladimiru Putinu daje ovlašćenje da koristi oružane snage za oslobađanje ruskih državljana uhapšenih ili krivično gonjenih u inostranstvu.
Novi ruski raketni sistem "Sarmat", poznatiji na Zapadu kao "Satana 2", obezbedio je Moskvi tehnološku prednost od najmanje dve decenije u odnosu na SAD i NATO.
Pred očima sveta formira se nova podela uticaja između najvećih sila, dok Evropska unija sve češće ostaje van ključnih razgovora o bezbednosti, ekonomiji i budućnosti Ukrajine, piše Njuzvik.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruski predsednik Vladimir Putin čeka američke izbore 2024. godine, nadajući se da će, bez mešanja bilo koje evropske države, pregovarati o budućnosti rusko-ukrajinskog rata sa Donaldom Trampom, bivšim predsednikom SAD koji je u trci za republikanskog kandidata na predsedničkim izborima, izjavio je češki predsednik Petr Pavel.
Monstruozno iživljavanje blokadera nad jednom starijom gospođom iz Mladenovca samo je još jedan dokaz ko su zgubidani u stvari, na koji način oni razmišljaju, kakvim se rečnikom služe, šta priželjkuju svima onima koji ne misle kao oni, a pogotovo građanima Srbije koji se usude da im protivreče.
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj poručio je da bi Srbi u Vladi Crne Gore morali da podnesu ostavke posle skandalozne odluke da se zabrani koncert Mirka Pajčina poznatijeg kao Baja Mali Knindža u Pljevljima.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić gostovao je na TV Informer, gde se oštro osvrnuo na aktuelna politička dešavanja u zemlji, ponašanje opozicije, situaciju na fakultetima, kao i na pritiske sa kojima se Srbija suočava.
Predsednik SNS-a i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević izneo je za Kurir televiziju ozbiljne optužbe na račun rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, tvrdeći da mu je otvoreno pretio otporom i nemirima na univerzitetu.
Nepoznate osobe su razbile ulazna vrata na srpskoj ambulanti u selu Banjska kod Vučitrna, a prizor rasutog stakla i lom zatekao je radnik ambulante koji je jutros došao na posao, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
Kolumbijka Danijela privukla je veliku pažnju na društvenim mrežama nakon što je otkrila koji su je običaji u Srbiji najviše iznenadili dolaskom u našu zemlju.
Možda bi neko na njenom mestu postupio drugačije, ali gest mlade Prokupčanke, koja je želela da ostane anonimna, dokaz je i vaspitanja, poštenja i odgovornosti.
Danas u poslepodnevnim satima preminula je Vesna Pecirep iz mesta Jehovac kod Kiseljaka, na koju je jutros pucao njen suprug Miro Pecirep, potvrdili su iz MUP-a SBK za portal Avaz.ba.
Zaječarski Viši sud 15. maja izrekao presudu okrivljenima za jedno od najmonstruoznijih ubistava, ubistvo rudara, Dejana Paunovića. Njegova žena Slađana Paunović koja stoji iz planiranja zločina osuđena je na 20 godina robije. "Crna udovica" nije jedina koja leži kaznu za najkrvavija krivična dela.
Krvavi tragovi, sona kiselina, spaljeni dokazi i nestanci bez objašnjenja postali su novi obrazac najtežih zločina u regionu. Iako tela žrtava nikada nisu pronađena, istražitelji sve češće uspevaju da rekonstruišu ubistva do detalja, oslanjajući se na forenziku, kamere i digitalne tragove.
Argentinska pevačica Šakira dobila je konačnu pravnu bitku sa poreskim vlastima u Španiji koje će morati da joj vrate više od 60 miliona evra, koliko su iznosili nametnuti porez i novčani penali, koji su prema mišljenju suda, nezakonito određeni.
Produkcija "Elite" još jednom je pokazala da ne toleriše nepoštovanje pravila u Beloj kući, pa je nakon novog incidenta usledila hitna reakcija Velikog šefa.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar