Od početka rata u Ukrajini najveća vojna tajna na obe strane su ljudski gubici, odnosno broj poginulih i teško ranjenih vojnika. Obe strane ističu i preuveličavaju tuđe žrtve, a svoje skrivaju i ćute o njima: u tom pogledu, omerta caruje i u Kijevu i u Moskvi. U takvoj situaciji prava je retkost da se neko javno oglasi i navede gubitke svoje strane, kao što je ove nedelje učinio bivši glavni tužilac Ukrajine Jurij Lucenko, koji je u intervjuu ukrajinskom jutjub kanalu "Direct" tvrdi da poslednjih meseci Ukrajina gubi 30.000 vojnika mesečno
On tvrdi da je od početka rata na ukrajinskoj strani ubijeno i teško ranjeno čak pola miliona vojnika.
- Od početka ruske invazije Ukrajina je izgubila 500.000 vojnika, ubijenih ili teško ranjenih – rekao je Lucenko, pozivajući ukrajinsku vladu da saopšti ove tragične brojke. Smatram da vlada treba da saopšti broj poginulih Ukrajinaca. Znam koliko oni to ne žele i znam koliko će to biti teško prihvatiti. Da, biće to šok za stanovništvo, ali moramo ljudima da kažemo istinu, siguran sam da Ukrajinci zaslužuju da znaju istinu – rekao je ovaj dugogodišnji poslanik u Vrhovnoj radi, koji je bio glavni tužilac Ukrajine. od 2016. do 2019. za vreme mandata Petra Porošenka, a prethodno je dva puta bio ministar unutrašnjih poslova.
Kako je Lucenko objasnio u intervjuu, na tako otvorenu izjavu navela ga je činjenica da je ukrajinska vojska nedavno predložila mobilizaciju pola miliona ljudi. Prema njegovim rečima, vlada treba da objavi stvarne brojke gubitaka ukrajinske vojske kako bi građanima pokazala ozbiljnost situacije i motivisala ih da se priključe oružanim snagama, a ne da izbegavaju mobilizaciju.
- Moramo da budemo iskreni: ovih 500.000 o kojima se sada priča, ako se podeli po mesecima, to je 30.000 mesečno, pa ćemo onda otprilike razumeti šta se dešava na frontu. Kada bi Ukrajinci znali prave žrtve rata, zaista bi razumeli da se ukrajinska vojska suočava sa nedostatkom ljudstva i tada će se sve diskusije o mobilizaciji novih snaga razrešiti – smatra Lucenko.
Ukrajinska komanda nije zvanično potvrdila brojke o žrtvama koje je naveo Lucenko, a ukrajinsko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo njegove tvrdnje. Međutim, brojni izvori potvrđuju da je nedavni neuspeh kijevske kontraofanzive rezultirao velikim brojem žrtava na ukrajinskoj strani, a poslednjih nedelja se taj broj dodatno povećao usled pojačanih ruskih napada na nekoliko tačaka fronta.
Na primer, prema ovonedeljnom izveštaju američke televizije Ej-Bi-Si Njuz, koji se odnosi na ukrajinske lekare, broj teško ranjenih vojnika koji se leče u jednoj od najvećih ukrajinskih traumatoloških bolnica – to je bolnica Mečnikov u gradu Dnjepropetrovsku, koji Ukrajinci zovu Dnjepar od 2016. godine – porastao je za čak 30 odsto u poslednjih nekoliko nedelja.
Kako je američkim novinarima rekao glavni lekar Sergej Riženko, bolnica Mečnikov sada svakodnevno prima između 40 i 100 teško ranjenih vojnika, a njegov tim svakodnevno obavi između 50 i 100 hirurških operacija. Mnoge od ovih procedura su amputacije; kako je rekao dr Riženko, od početka rata lekarske ekipe u Mečnikovu su amputirale udove oko 3.000 ukrajinskih vojnika.
Ej Bi Si prenosi da je povećan broj ukrajinskih žrtava rezultat promena na frontu, gde Rusija od jeseni "postepeno napreduje na linijama fronta u istočnim oblastima". Američka televizija citirala je ukrajinske vojnike koji se leče u bolnici Mečnikov da ruske snage "sada imaju ključne prednosti, uključujući superiorni broj i tipove smrtonosnih dronova, kao i bolje tehnologije za borbu protiv ukrajinskih dronova".
Štaviše, Ej Bi Si je citirao ukrajinske zvaničnike koji su rekli da su ruske zalihe artiljerijske municije "mnogo veće", što znači da su ruske trupe "uspele da nadmaše ukrajinske snage na liniji fronta".
U tom smislu, američka televizija citira 32-godišnjeg ukrajinskog vojnika Vitalija – koji se leči u bolnici Mečnikov zbog velikih rana od gelera na rukama i nogama – koji kaže da mu se čini kako"ruske snage imaju neograničen pristup" municiji.
Kako god bilo, činjenica je da za skoro dve godine rata ukrajinska vlada nije objavila zvanične podatke o ukupnom broju poginulih i/ili ranjenih ukrajinskih vojnika, osim što u Kijevu često ističu da su ruski gubici "mnogo više od ukrajinskih".
Moskva je podjednako tajnovita u vezi sopstvenih žrtava, ali prošlog novembra američki obaveštajci su procenili da je od početka rata ubijeno i ranjeno između 300 i 400 hiljada ruskih vojnika.
Drugim rečima, ako povežemo tvrdnje Jurija Lucenka o ukrajinskim žrtvama sa procenama američkih obaveštajaca o ruskim žrtvama, dolazi se do zaključka da je u Ukrajini do sada na obe strane ubijeno ili teško ranjeno skoro milion ljudi.
Rat u Ukrajini, 690 dan. U Davosu je održan sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost zemalja širom sveta o mirovnoj formuli za Ukrajinu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nije bio na sastanku, ali će se pojaviti na Svetskom ekonomskom forumu koji sutra počinje u Davosu. Zelenskog je predstavljao šef kabineta Andrij Jermak, koji je rekao da je sastanku prisustvovalo 18 azijskih, 12 afričkih i šest južnoameričkih zemalja, odnosno da je bilo više od 80 učesnika.
Ruski napadi postali su toliko intenzivni, da delovanje blizu linije fronta nikada nije bilo opasnije, rekli su ukrajinski vojni zvaničnici za „Njujork Tajms“. Oni su se žalili izdanju na fizičku iscrpljenost, ruske avio-bombe i dronove kamikaze.
Rusija se više nikada neće okrenuti Zapadu, čak i ako Vašington i Brisel sutra ukinu sve sankcije, Zapad je već prošla faza, budućnost čovečanstva leži na Istoku, gde oni ne samo da žele da budu prijatelji sa Moskvom, već i razvijati trgovinsko-ekonomske odnose, rekao je komesar pri predsedniku Ruske Federacije za zaštitu prava preduzetnika Boris Titov.
Ruska vojska je postala još moćnija od početka specijalne operacije, priznao je profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer u intervjuu za Jutjub kanal Judging Freedom.
Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Điping su veoma pametni ljudi, izjavio je bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp obraćajući se pristalicama u Ajovi, prenosi „Foks njuz“.
Protivoklopne vođene rakete "vihor-1" pokazale su se kao izuzetno efikasno naoružanje tokom letnje ukrajinske "kontraofanzive", budući da je pomoću njih uništen velika količina neprijateljske tehnike. Pored ruske vojske, ove rakete će se uskoro naći i u upotrebi oružanih snaga "jedne prijateljske" zemlje, saopštila je pres služba koncerna "Kalašnjikov", prenose "RIA Novosti".
Rusija za sada nije upotrebila nuklearno oružje u napadu na neprijateljske ciljeve na teritoriji Ukrajine, ukazuje zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev.
Evropska unija i NATO od početka rata u Ukrajini nisu pronašli način da se efikasno suprotstave Rusiji ili da joj nanesu štetu, ocenio je bivši komandant poljskih kopnenih snaga general Valdemar Skržipčak.
Vatrena stihija protutnjala je rano jutros kroz fabriku u blizini Moskve koja proizvodi pancire i šlemove za trupe ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ukrajinski dronovi izveli su tokom noći 10. oktobra masovan napad na Rostovsku oblast, u kojem je, prema izveštajima sa terena, pogođen naftni terminal „Jug Rusi“ u Rostovu na Donu, dok su oštećeni most, stambene zgrade i dva broda u Azovu.
Sjedinjene Američke Države zapretile su Ukrajini obustavom razmene obaveštajnih podataka ukoliko njena vojska nastavi napade na ruske rafinerije, objavio je američki portal Aksios.
Avion kojim je ruski predsednik Vladimir Putin otputovao u Turkmenistan nije mogao da sleti u Moskvu po povratku 9. oktobra zbog napada ukrajinskih bespilotnih letelica, pa je preusmeren u Sankt Peterburg, pokazuju podaci servisa Flajtradar24.
Francuska vojska mora da se pripremi za mogućnost velikog oružanog sukoba sa Rusijom, izjavila je ministarka odbrane Katrin Votren tokom rasprave o vojnom budžetu za 2027. godinu u Narodnoj skupštini Francuske.
Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa Stiv Vitkof i njegov zet Džared Kušner mogli bi krajem oktobra ponovo da otputuju u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ruski predsednik Vladimir Putin proslavio je 74. rođendan u društvu bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, koji je uprkos oštrim kritikama u Nemačkoj zbog svojih veza sa Moskvom ostao blizak ruskom lideru.
Nemački kancelar Fridrih Merc se tokom posete Kijevu obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i izjavio spremnost za mirovne pregovore o Ukrajini, izveštava list Taz.de.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rat u Ukrajini, 690 dan. U Davosu je održan sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost zemalja širom sveta o mirovnoj formuli za Ukrajinu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nije bio na sastanku, ali će se pojaviti na Svetskom ekonomskom forumu koji sutra počinje u Davosu. Zelenskog je predstavljao šef kabineta Andrij Jermak, koji je rekao da je sastanku prisustvovalo 18 azijskih, 12 afričkih i šest južnoameričkih zemalja, odnosno da je bilo više od 80 učesnika.
Tajkunski list "Danas" dotakao je dno i prešao sve granice ljudskosti i političke pristojnosti! U očaju zbog izbornog kraja i nemoći , objavili su najprljaviji napad na Aleksandar Vučića!
Od 100 milijardi evra koje je nemačka vlada prikazala kao pomoć Ukrajini, samo 41,7 milijardi može se računati kao stvarna bilateralna podrška toj zemlji, pokazalo je istraživanje Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, objavljeno 8. oktobra.
Nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić poručio je da danas boravi u Jablaničkom okrugu i da je mnogo srećan što može vreme da provodi sa običnim ljudima i otkrio plan za jug Srbije.
Informer je preko GOSI službe došao u posed snimka na kom se čuje razgovor Bojana Pajtića, jednog od vođa iz senke takozvane Studentske liste, i Dušana Elezovića, njegovog čoveka koji služi da ga sačuva i zataška sve skandale.
Studenti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, u ime svih studentskih organizacija i okupljenih oko Studentskog parlamenta, uputili su punu, snažnu i nedvosmislenu podršku studentima Republike Srpske, Uniji studenata Republike Srpske i Studentskom parlamentu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Analitičar i aktivista Vukša Dragović oštro je reagovao na skandaloznu objavu stranice "PravNI u blokadi", poručivši blokaderima, koji pravdaju i slave puštanje na slobodu nasilnika Mateje Nikolića - da nisu za zatvor, nego za ludnicu!
Lider naprednjaka Miloš Vučević izjavio je danas da dok se Aleksandar Vučić lavovski bori za stabilnost, ekonomski napredak i zaštitu nacionalnih interesa Srbije, "propali političari i dežurni mrzitelji ne prestaju sa vređanjem i podizanjem tenzija."
Pred sam početak finalnih borbi u uzbudljivom takmičenju Exatlon Srbija, atmosferu u Plavom timu više ništa ne može da naruši jer je među njima zavladala pozitivna energija.
Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, na Trgu republike u Beogradu danas se organizuje akcija tokom koje građani, bez uputa i zakazivanja, mogu da razgovaraju sa stručnjacima Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Pravljenje domaćeg ajvara ove jeseni može da košta od 270 do 700 dinara po tegli, dok se kupovni može naći već za oko 320 dinara, pa će konačna računica zavisiti pre svega od cene paprike i toga da li imate svoje tegle kod kuće.
Čestica moštiju Svetog Nektarija Eginskog i danas se nalazi u hramu Svetog Pantelejmona u selu Lučina kod Kruševca, a vernici imaju još samo dva dana da im se poklone.
U gradskom autobusu u Beogradu jutros se dogodila tragedija kada je jednom putniku iznenada pozlilo, a uprkos naporima ekipe Hitne pomoći, on je preminuo.
Više državno tužilaštvo u Podgorici podiglo je optužnicu protiv deset osoba osumnjičenih za međunarodno krijumčarenje velikih količina kokaina i konoplje, kriminalno udruživanje, te protivpravno lišenje slobode i prinudu.
Pripadnici Policijske uprave u Novom Sadu i Uprave kriminalističke policije za grad Beograd zadali su najteži udarac crnom tržištu i ilegalnoj trgovini duvanskim proizvodima u velikoj akciji.
Kada ga je novinarka upitala kako se oseća kao "najveći Hrvat", Ivo Andrić je odbrusio: "Gospođo, ja sam pre svega Beograđanin. Naš intervju je završen".
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Pop zvezda Lejdi Gaga objavila je snimak kako se šminka u svojoj kući, a svima je za oko zapao njen džemper, koji neodoljivo podseća na one iz ormana naših baka.
Popularna striming platforma Spotifaj (Spotify) potvrdila je planove da do kraja ove godine zvanično lansira svoju uslugu audio-knjiga na srpskom tržištu.
Pevačica Dara Bubamara obavestila je svoje fanove da zbog zdravstvenih problema neće moći da održi najavljeni nastup u Štutgartu, zbog čega je koncert pomeren.
Pevačica Neda Ukraden otkrila je detalje o predstojećim projektima - nastupu sa 100 tamburaša, novogodišnjem spektaklu na rumunskoj nacionalnoj televiziji.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.