Bliski istok bure puno baruta! Čeka se ko će baciti veću varnicu: Ove zemlje su kandidati

Rat između Izraela i Hamasa već se proširio na Bliski istok, a izgledi za sukob regionalnih i svetskih sila postaju sve verovatniji.

Do sada su napadi na Bliskom istoku uglavnom bili ograničeni između grupa koje podržava Iran s jedne strane i SAD, Izraela i njihovih saveznika s druge strane. Uprkos činjenici da nijedna država na Bliskom istoku nije u interesu ulaska u novi sukob, svaka od njih se ponaša na način koji eksponencijalno povećava verovatnoću eskalacije rata.

Kako tenzije rastu širom regiona, odnos snaga između američkih i iranskih saveznika varira od zemlje do zemlje. Od početka rata u Gazi, SAD su značajno ojačale svoju vojnu poziciju u regionu, raspoređujući oko 1.200 američkih vojnika, udarnu grupu nosača aviona i ekspedicione snage marinaca od oko 2.000. Na nekim mestima, uključujući Irak i Siriju, američko vojno prisustvo preklapa se sa iranskim i njegovim saveznicima.

Liban je, na primer, dom Hezbolaha, jedne od najmoćnijih paravojnih snaga na Bliskom istoku. Dok je tačna veličina arsenala šiitske islamističke grupe nepoznata, stručnjaci procenjuju da on ima između 150.000 i 200.000 precizno navođenih projektila, raketa i minobacača. Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah tvrdi da grupa ima 100.000 boraca, uključujući aktivne vojnike i rezerviste. Veruje se da je Iran glavni snabdevač oružjem libanske militantne grupe.

Planeta

Kraj sukoba u Ukrajini blizu? Putin poslao jasan signal SAD: Vašington je na potezu

Vladimir Putin testira da li su SAD spremne da se uključe u pregovore o okončanju ruskog rata u Ukrajini.

25.01.2024

19:46

Planeta

Niko ne može napred! Rat u Ukrajini ušao u ćorsokak

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je u intervjuu za Bild da je, sa njegove tačke gledišta, oružani sukob u Ukrajini došao u ćorsokak i da obe strane ne mogu da idu napred.

25.01.2024

18:41

Foto: Shuterstock

U Iraku, Teheran ima značajan uticaj na nekoliko šiitskih paravojnih grupa blisko povezanih sa iranskom Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC), uključujući Kataib Hezbolah, Harakat al-Nudžabu i Kataiba Sajida al-Šuhadu. Američka kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe veruje da samo Kataib Hezbolah ima oko 10.000 članova.

Organizacija Badr, najstarija šiitska milicija u Iraku, koja ima i najbliže veze sa Teheranom, deluje u Iraku, kao i radikalna grupa Asaib Ahl Al-Hak. Grupe koje podržava Iran izvele su desetine napada na američke snage u Iraku od početka rata u Gazi, na šta su SAD uzvratile vazdušnim napadima. Tokom vikenda, militanti koje podržava Iran lansirali su više balističkih projektila i raketa na američku vazdušnu bazu Al-Asad u Iraku. Godine 2008. SAD su imale oko 160.000 vojnika u Iraku, a danas je tamo raspoređeno samo oko 2.500 vojnika.

Iran ima direktno prisustvo u Siriji, gde se nalaze snage Kuds, elitna jedinica IRGC-a, koja upravlja operacijama u inostranstvu. U Siriji se takođe nalaze brigade Zainabijun i Fatemijun, šiitske milicije povezane sa IRGC-om za koje se veruje da regrutuju avganistanske i pakistanske borce.

Foto: Shutterstock

Vašington ima oko 800 vojnika raspoređenih u Siriji, a većina njih se nalazi na severoistoku zemlje, gde SAD podržavaju antirežimske Sirijske demokratske snage (SDF). Postoji i određeni broj američkih trupa na jugoistoku Sirije, gde SAD podržavaju paravojnu Slobodnu sirijsku armiju. Pored Iraka, militanti koje podržava Iran sve više napadaju američke trupe u Siriji.

U središtu trenutnog sukoba između Irana i SAD su jemenski pobunjenici, koji kontrolišu severni deo zemlje i napadaju brodove u Crvenom moru u znak odmazde za izraelski rat u Pojasu Gaze. Oružje Huta uglavnom se sastoji od iranskih komponenti prokrijumčarenih u Jemen. Ali zvaničnik blizak američkim obaveštajnim službama rekao je za Si-En-En da su Huti od tada izvršili „progresivne promene” koje su doprinele velikom opštem poboljšanju njihovih vojnih sposobnosti.

Američke i britanske snage izvode zajedničke vazdušne napade na položaje Huti u Jemenu. U decembru je Vašington uspostavio koaliciju za zaštitu brodskih puteva na Crvenom moru od napada Huta. Više od 20 zemalja pridružilo se SAD, ali samo jedna zemlja u regionu - Bahrein.

Iran je izgradio bliske veze sa Hamasom poslednjih godina, ali nema toliko uticaja na tu grupu kao njegovi drugi saveznici. Ali američki i izraelski zvaničnici procenjuju da Iran svake godine šalje 100 miliona dolara Hamasu i Islamskom džihadu, dvema glavnim palestinskim frakcijama u Pojasu Gaze. S druge strane, Izrael je najveći primalac američke vojne pomoći, a od osnivanja jevrejske države 1948. godine, Vašington je obezbedio oko 130 milijardi dolara vojne pomoći.

Što se tiče drugih arapskih zemalja u Persijskom zalivu, SAD imaju najviše vojnika u regionu raspoređenih u Kuvajtu, njih oko 13.500. Takođe postoji značajno američko vojno prisustvo u Kataru. Oko 10.000 američkih vojnika stacionirano je u vazduhoplovnoj bazi Al-Udeid, najvećoj američkoj vojnoj bazi na Bliskom istoku, koja je ujedno i sedište Centralne komande SAD i operativni centar za vazdušnu podršku. Katar je rekao da ne podržava Hamas 7. oktobra, ali izraelski zvaničnici upozoravaju da je godinama podržavao i finansirao terorizam i da Hamasovo političko krilo deluje iz kancelarije u Dohi.

Više od 2.700 američkih vojnika stacionirano je u vazduhoplovnoj bazi „Princ Sultan” u Saudijskoj Arabiji, a u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko 3.500 američkih vojnika. Američki vojnici su takođe prisutni u Bahreinu, gde se nalazi Centralna komanda američkih pomorskih snaga i dom Pete flote mornarice, i u Jordanu, gde je stacionirano oko 3.000 američkih vojnika.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.