Predsednik Vladimir Putin je, tokom govora povodom 80. godišnjice oslobođenja Lenjingrada od nacista rekao da je Rusija u egzistencijalnom geopolitičkom sukobu sa navodnim modernim nacističkim pokretom koji se proteže izvan Ukrajine.
Putin više puta koristi retoriku povezujući baltičke države sa nacizmom. Putin je 2007. optužio Estoniju i Letoniju za „otvoreno veličanje nacista i njihovih pomagača“ nakon što je održan nezvanični dan komemoracije za letonsku i estonsku Vafen SS diviziju, koje su se borile protiv sovjetske okupacije. Putin je takođe optužio Letoniju, Litvaniju i Estoniju za ksenofobiju 2022. godine, rekavši da tretiraju svoje etničke ruske manjine kao „drugorazredne ljude“.
Sličan izraz upotrebio je i na otvaranju spomenika sovjetskim žrtvama nacističkog genocida u Lenjingradskoj oblasti 27. januara, rekavši da će Rusija „učiniti sve da suzbije i konačno istrebi nacizam”. Ceremoniji je prisustvovao i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko koji je izjavio da su Belorusija i Rusija „još jednom suočene sa pitanjem prava na život naše civilizacije i očuvanja nasleđa kulturnih vrednosti“.
Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao je da "fašistička ideologija postaje norma za lidere NATO-a" i optužio američkog predsednika Džoa Bajdena, kanadskog premijera Džastina Trudoa, britanskog premijera Rišija Sunaka, francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca za sponzorisanje genocida. u Ukrajini. Volodin je ovaj navodni rastući fašistički pokret u Evropi opisao kao „opasan put koji bi mogao da dovede do novog svetskog rata“. Direktor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin takođe je izjavio da Rusija neće stati na pola puta u borbi protiv nacističkih sledbenika.
Optužbe za nacizam deo su Putinove ideologije kojom podržava geopolitički sukob sa Zapadom koji podseća na Hladni rat, ističe Institut za proučavanje rata (ISW). Poziv na „denacifikaciju“ Ukrajine je zapravo tanko prikriven zahtev za smenom režima.
Ruski zvaničnici su ranije prilepili oznaku „nacizma“ zapadnim zemljama i akterima van Ukrajine. Ali koordinirana retorika Putina, Lukašenka, Volodina i Nariškina 27. januara sugeriše da bi Kremlj mogao sve više da etiketira svakog svog pretpostavljenog protivnika, a možda i ceo Zapad, „nacističkim“ kako bi postavio teren za budući potencijalni napad na članice NATO-a pod maskom zaštite ruskih sunarodnika u inostranstvu i zaštite od navodne nacističke politike.
Kremlj možda veruje da je ovaj narativ takođe lakši za koordinaciju od prethodnih pozivanja etničkim Rusima i koncepta „ruskog mira“. Moskva, naime, Rusiju želi da pozicionira kao glavnog aktera unutar „svetske većine“, koju je definisala kao „civilizacijsko-kulturnu zajednicu koja se objektivno suprotstavlja Zapadu“. Kremlj se možda nada da će „borba protiv fašizma“ biti lakša retorička linija za koordinaciju sa željenim partnerima unutar te fiktivne „svetske većine“, ističe ISW.
Nakon što je dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva propala i uz smanjenje zapadne vojne podrške, sada postoje realni strahovi da bi Vladimir Putin mogao da pobedi i uništi Evropu, piše Dejli mejl. Pobeda Rusije ne bi značila samo „uništenje” Ukrajine i njenog naroda – bila bi „katastrofalna” za Zapad i preokrenula globalni svetski poredak, upozorava Oleksandar Daniljuk, saradnik Odeljenja za odbranu i bezbednost Ministarstva odbrane Ukrajine.
Ruske oružane snage će u potpunosti pobediti ukrajinske oružane snage i odneti pobedu ove godine, rekao je potpukovnik američke vojske u penziji Danijel Dejvis u intervjuu za Jutjub kanal Sajrus Jansen.
U bliskoj budućnosti, svet će doživeti promene bez presedana. Čuveni ruski ekonomista, Mihail Hazin, rekao je da će cela planeta uskoro biti podeljena na odvojene valutne zone, prenose ruski mediji pozivajući se na radio „Moskva govori“.
Zamenik predsednika saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je rekao da će navijati za Teksas ako ta teritorija odluči da postane nezavisna od SAD.
Ukrajinska kriza je pokazala da je artiljerija daleko od ostataka ratovanja iz 20. veka i da ostaje nezamenljiv „bog rata“ u sukobima 21. veka. Rusija u svom arsenalu ima širok spektar tipova artiljerije, a najnoviji "dodatak" se sastoji od šasije tenkova T-80 opremljenog pomorskim raketnim bacačem. Evo šta znamo o tome.
Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pustili su u probni rad novi zimski kompleks stanice "Vostok" na Antarktiku putem video linka.
Rusija je izvela napade dronovima i projektilima na civilnu i kritičnu infrastrukturu širom Ukrajine, saopštile su u nedelju kijevske vazduhoplovne snage.
Mađarska partija krajnje desnice "Naša domovina" tražiće pravo na zapadni deo Ukrajine, gde živi oko 150.000 etničkih Mađara, ako Ukrajina izgubi svoju državnost zbog invazije Rusije, izjavio je lider te stranke Laslo Torockaj.
Uništavanje luke u Odesi postaje jedna od tema oko koje se u ruskoj javnosti sve otvorenije čuje nezadovoljstvo zbog načina na koji Moskva vodi rat u Ukrajini.
Kramatorsk je pretrpeo jedan od najtežih ruskih udara od početka rata, tvrde zapadni monitoring-kanali koji prate dešavanja na frontu. Prema njihovim navodima, na ciljeve u gradu obrušilo se najmanje 15 vođenih avio-bombi.
Prema ruskim vojnim izvorima, Ukrajina je tokom napada na Moskvu i Podmoskovlje, prvi put zvanično upotrebila nove reaktivne lutajuće bojeve sisteme (dronove kamikaze) iz porodice Bars, uključujući modele RS-1 Bars i BARS-SM Gladijator.
Dron je pogodio Amursku ulicu na severozapadu Moskve, deo grada koji je kolima udaljen oko 35 minuta od Crvenog trga, dok je Rusija tokom noći bila pod jednim od najvećih ukrajinskih napada od početka rata.
Kineski trgovački brod pogođen je tokom noćnog ruskog napada u ukrajinskim teritorijalnim vodama, samo dan pre nego što Vladimir Putin stiže u Peking na sastanak sa Si Đinpingom.
Noć u Odesi protekla je pod eksplozijama, požarima i crvenim odsjajem iz pravca luke, nakon što su ruske snage izvele masovan udar dronovima „Geranj“ i raketama na više ukrajinskih oblasti.
Ruska vojska sve otvorenije gađa mesta na kojima se, prema tvrdnjama Moskve, nalaze strani borci u Ukrajini, a poslednji talas udara ponovo je otvorio neprijatno pitanje za Zapad: koliko su zaista duboko državljani NATO zemalja uvučeni u rat koji njihove vlade zvanično ne vode.
Nemački stručnjaci za međunarodnu bezbednost navode da bi Rusija mogla da razmotri napad na evropske zemlje kao radikalan potez sa ciljem da primora Evropu da obustavi vojnu i finansijsku podršku Ukrajini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nakon što je dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva propala i uz smanjenje zapadne vojne podrške, sada postoje realni strahovi da bi Vladimir Putin mogao da pobedi i uništi Evropu, piše Dejli mejl. Pobeda Rusije ne bi značila samo „uništenje” Ukrajine i njenog naroda – bila bi „katastrofalna” za Zapad i preokrenula globalni svetski poredak, upozorava Oleksandar Daniljuk, saradnik Odeljenja za odbranu i bezbednost Ministarstva odbrane Ukrajine.
Kramatorsk je pretrpeo jedan od najtežih ruskih udara od početka rata, tvrde zapadni monitoring-kanali koji prate dešavanja na frontu. Prema njihovim navodima, na ciljeve u gradu obrušilo se najmanje 15 vođenih avio-bombi.
Predsednik Stranke slobode i pravde i najveći tajkun Dragan Đilas gostovao je sinoć na tajkunskoj "N1", gde je govorio o tzv. studentskoj listi, izborima, odnosu među blokaderima, navodeći da oni nisu posobni da vode državu.
Filozof Filip Grbić oštro je kritikovao ponašanje blokadera, rekavši da nasilne akcije i pritisci koje sprovode predstavljaju ozbiljnu pretnju po stabilnost države i normalno funkcionisanje građana.
Aljbin Kutri, šiptarski ekstremista, takozvani kosovski premijer u tehničkom mandatu, prema svemu sudeći već sada je "kupio" više od 142.000 glasova Albanaca koji uopšte ne žive na teritoriji Kosova i Metohije!
Srpska napredna stranka u Mladenovcu reagovala je na jezivo blokadersko targetiranje njihove sugrađanke, samo zato što je iznela pohvale zbog napretka tog grada.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da Priština i dalje ne želi da proveri nijednu lokaciju za koju se sumnja da bi mogla da krije tela nestalih Srba, kao i da se montiranim optužnicama i tajnim spiskovima vrši pritisak na Srbe.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
U Srbiji će biti malo do umereno oblačno sa sunčanim intervalima, a na jugu i jugozapadu Srbije se, uz više oblačnosti, posle podne ponegde očekuje kiša ili lokalni pljusak uz mogućnost grmljavine. Temperature od 5 do 23 stepena.
Veljko Belivuk i Marko Miljković kojima se pred sudom u Beogradu sudi za sedam ubistava, a pred Višim sudom u Podgorici za likvidacije Damira Hodžića i Adisa Spahića, zatražili su da im se omogući da suđenja u Crnoj Gori pate uživo, putem video-linka.
Na današnji dan navršava se osam godina od brutalnog ubistva Luke Stevića iz sela Jablanica kod Lopara, čije je telo pronađeno 19. maja 2018. godine, tri dana nakon nestanka. Za njegovo ubistvo optužen je, a potom i osuđen, njegov kum Đorđe Bojkić.
Krvavi tragovi, sona kiselina, spaljeni dokazi i nestanci bez objašnjenja postali su novi obrazac najtežih zločina u regionu. Iako tela žrtava nikada nisu pronađena, istražitelji sve češće uspevaju da rekonstruišu ubistva do detalja, oslanjajući se na forenziku, kamere i digitalne tragove.
Rak pankreasa spada među najopasnije bolesti sistema za varenje, a problem je što se simptomi često razvijaju postepeno i lako mogu da se pomešaju sa svakodnevnim stomačnim tegobama.
Ruže mogu uspešno da se gaje i u saksijama, ali samo uz pravilnu negu i odgovarajuće uslove. Stručnjaci otkrivaju kako da vaše ruže budu bujne i pune cvetova, ali i koje greške obavezno treba izbegavati.
Supruga Slobe Vasića, Jelena Lela Vasić, nastavila je sa vođenjem poslova u njihovoj privatnoj klinici jer pored privatnih problema, posao ne sme da trpi.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar