Predsednik Vladimir Putin je, tokom govora povodom 80. godišnjice oslobođenja Lenjingrada od nacista rekao da je Rusija u egzistencijalnom geopolitičkom sukobu sa navodnim modernim nacističkim pokretom koji se proteže izvan Ukrajine.
Putin više puta koristi retoriku povezujući baltičke države sa nacizmom. Putin je 2007. optužio Estoniju i Letoniju za „otvoreno veličanje nacista i njihovih pomagača“ nakon što je održan nezvanični dan komemoracije za letonsku i estonsku Vafen SS diviziju, koje su se borile protiv sovjetske okupacije. Putin je takođe optužio Letoniju, Litvaniju i Estoniju za ksenofobiju 2022. godine, rekavši da tretiraju svoje etničke ruske manjine kao „drugorazredne ljude“.
Sličan izraz upotrebio je i na otvaranju spomenika sovjetskim žrtvama nacističkog genocida u Lenjingradskoj oblasti 27. januara, rekavši da će Rusija „učiniti sve da suzbije i konačno istrebi nacizam”. Ceremoniji je prisustvovao i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko koji je izjavio da su Belorusija i Rusija „još jednom suočene sa pitanjem prava na život naše civilizacije i očuvanja nasleđa kulturnih vrednosti“.
Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao je da "fašistička ideologija postaje norma za lidere NATO-a" i optužio američkog predsednika Džoa Bajdena, kanadskog premijera Džastina Trudoa, britanskog premijera Rišija Sunaka, francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca za sponzorisanje genocida. u Ukrajini. Volodin je ovaj navodni rastući fašistički pokret u Evropi opisao kao „opasan put koji bi mogao da dovede do novog svetskog rata“. Direktor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin takođe je izjavio da Rusija neće stati na pola puta u borbi protiv nacističkih sledbenika.
Optužbe za nacizam deo su Putinove ideologije kojom podržava geopolitički sukob sa Zapadom koji podseća na Hladni rat, ističe Institut za proučavanje rata (ISW). Poziv na „denacifikaciju“ Ukrajine je zapravo tanko prikriven zahtev za smenom režima.
Ruski zvaničnici su ranije prilepili oznaku „nacizma“ zapadnim zemljama i akterima van Ukrajine. Ali koordinirana retorika Putina, Lukašenka, Volodina i Nariškina 27. januara sugeriše da bi Kremlj mogao sve više da etiketira svakog svog pretpostavljenog protivnika, a možda i ceo Zapad, „nacističkim“ kako bi postavio teren za budući potencijalni napad na članice NATO-a pod maskom zaštite ruskih sunarodnika u inostranstvu i zaštite od navodne nacističke politike.
Kremlj možda veruje da je ovaj narativ takođe lakši za koordinaciju od prethodnih pozivanja etničkim Rusima i koncepta „ruskog mira“. Moskva, naime, Rusiju želi da pozicionira kao glavnog aktera unutar „svetske većine“, koju je definisala kao „civilizacijsko-kulturnu zajednicu koja se objektivno suprotstavlja Zapadu“. Kremlj se možda nada da će „borba protiv fašizma“ biti lakša retorička linija za koordinaciju sa željenim partnerima unutar te fiktivne „svetske većine“, ističe ISW.
Nakon što je dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva propala i uz smanjenje zapadne vojne podrške, sada postoje realni strahovi da bi Vladimir Putin mogao da pobedi i uništi Evropu, piše Dejli mejl. Pobeda Rusije ne bi značila samo „uništenje” Ukrajine i njenog naroda – bila bi „katastrofalna” za Zapad i preokrenula globalni svetski poredak, upozorava Oleksandar Daniljuk, saradnik Odeljenja za odbranu i bezbednost Ministarstva odbrane Ukrajine.
Ruske oružane snage će u potpunosti pobediti ukrajinske oružane snage i odneti pobedu ove godine, rekao je potpukovnik američke vojske u penziji Danijel Dejvis u intervjuu za Jutjub kanal Sajrus Jansen.
U bliskoj budućnosti, svet će doživeti promene bez presedana. Čuveni ruski ekonomista, Mihail Hazin, rekao je da će cela planeta uskoro biti podeljena na odvojene valutne zone, prenose ruski mediji pozivajući se na radio „Moskva govori“.
Zamenik predsednika saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je rekao da će navijati za Teksas ako ta teritorija odluči da postane nezavisna od SAD.
Ukrajinska kriza je pokazala da je artiljerija daleko od ostataka ratovanja iz 20. veka i da ostaje nezamenljiv „bog rata“ u sukobima 21. veka. Rusija u svom arsenalu ima širok spektar tipova artiljerije, a najnoviji "dodatak" se sastoji od šasije tenkova T-80 opremljenog pomorskim raketnim bacačem. Evo šta znamo o tome.
Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pustili su u probni rad novi zimski kompleks stanice "Vostok" na Antarktiku putem video linka.
Rusija je izvela napade dronovima i projektilima na civilnu i kritičnu infrastrukturu širom Ukrajine, saopštile su u nedelju kijevske vazduhoplovne snage.
Mađarska partija krajnje desnice "Naša domovina" tražiće pravo na zapadni deo Ukrajine, gde živi oko 150.000 etničkih Mađara, ako Ukrajina izgubi svoju državnost zbog invazije Rusije, izjavio je lider te stranke Laslo Torockaj.
Predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio je od vojnog vrha da se preduzme sve za zaštitu ruskih građana, civilne infrastrukture i ključnih objekata od ukrajinskih napada, uz istovremeni nastavak masovnih udara po ukrajinskom vojno-industrijskom kompleksu.
Ruski predsednik Vladimir Putin održao je opširan govor na kongresu vladajuće stranke Jedinstvena Rusija u kojem je, usred rata protiv Ukrajine, prvi put direktno priznao da Rusija pati od ozbiljnih problema zbog sve žešćih ukrajinskih udara duboko unutar ruske teritorije.
Dok napetost na belorusko-ukrajinskoj granici dostiže vrhunac, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko hitno je otputovao na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Kijev prethodne noći bio izložen jednom od najsnažnijih kombinovanih ruskih napada od početka sukoba, navodeći da su u napadu korišćeni balistički projektili, krstareće rakete i bespilotne letelice.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su u novom kombinovanom napadu na Kijev, Kijevsku i Odesku oblast pogođena preduzeća vojne industrije, logistički centri i skladišta goriva koja su, prema tvrdnjama Moskve, korišćena za proizvodnju raketa i dronova, kao i za snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine (OSU).
Američki politikolog Džon Miršajmer ocenio je u Evropskom parlamentu da se Evropa suočava sa ozbiljnom nestabilnošću, koju je povezao sa ratom u Ukrajini.
Pojedini ruski mediji i Telegram kanali objavili su tvrdnju da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski preuzeo odgovornost za napade na logističke centre kompanije Vajldberiz u Moskovskoj i Tambovskoj oblasti.
Ukrajinske Snage bespilotnih sistema (SBS) pogodile su 172 broda koje Kijev svrstava u rusku „flotu u senci“ tokom samo 13 dana udara u Azovskom i Crnom moru, saopštio je komandant tih snaga Robert Brovdi, poznat pod nadimkom „Mađar“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nakon što je dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva propala i uz smanjenje zapadne vojne podrške, sada postoje realni strahovi da bi Vladimir Putin mogao da pobedi i uništi Evropu, piše Dejli mejl. Pobeda Rusije ne bi značila samo „uništenje” Ukrajine i njenog naroda – bila bi „katastrofalna” za Zapad i preokrenula globalni svetski poredak, upozorava Oleksandar Daniljuk, saradnik Odeljenja za odbranu i bezbednost Ministarstva odbrane Ukrajine.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su u novom kombinovanom napadu na Kijev, Kijevsku i Odesku oblast pogođena preduzeća vojne industrije, logistički centri i skladišta goriva koja su, prema tvrdnjama Moskve, korišćena za proizvodnju raketa i dronova, kao i za snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine (OSU).
Skandalozna i profašistička odluka suda u Splitu ponovo je dokazala ono što cela Srbija već odavno zna - ustaštvo je postalo zvanična politika i ponos današnje Hrvatske. Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta oštro je reagovao nakon vesti da su neoustaša Marko Skejo i trinaest pripadnika zloglasnog HOS-a sramno oslobođeni svake odgovornosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je tradiciju da na kraju sedmice sumira najvažnije aktivnosti i događaje, a ovoga puta građanima se obratio putem Instagrama, gde je objavio video sa pregledom protekle nedelje.
Na društvenim mrežama pojavile su se zanimljive fotografije, na kojima blokaderski rektor Vladan Đokić, tokom obraćanja na jednom zgubidanskom skupu, sriče govor sa unapred napisanim tekstom, dok stoji na praznim gajbama od piva.
U Svrljigu je danas održan veliki i pobednički sabor Srpske napredne stranke pod sloganom "Srbija pobeđuje", kojem je prisustvovao veliki broj vernih simpatizera, članova i građana ovog kraja.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Srbija se nalazi usred jednog od najvećih infrastrukturnih investicionih ciklusa u svojoj istoriji. Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, do sada je izgrađen 651 kilometar autoputeva i motoputeva, dok se radovi trenutno izvode na još 434 kilometra.
Na magistralnom putu Šabac-Loznica, kojim se posle otvaranja brze saobraćajnice između ova dva grada kreće znatno manje vozila, snimljena je čudna vožnja jednog teretnjaka.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da država prati razgovore između MOL-a i većinskih ruskih vlasnika NIS-a, ali njihov ishod, kao ni eventualne odluke američke administracije, ne zavise od Srbije.
Jedno svedočenje sa društvene mreže Reddit o venčanju koje je krenulo po zlu od samog starta ostavilo je javnost u šoku – od pijanog mladoženje kojeg su držali u crkvi, preko intervencije Hitne pomoći, do masovne tuče i haosa u sali.
Neobična scena zabeležena je na Zlatiboru kada je jedna koza rešila da odspava nasred kolovoza, a brza reakcija lokalnog taksiste sprečila je veći zastoj.
G.M. (60) koji je povređen u saobraćajnoj nesreći koja se danas oko 17.30 časova dogodila u selu Visoka kod Kuršumlije, zbog stanja u kojem je dovežen, preminuo je u Opštoj bolnici Prokuplje.
Samo dvoje od ukupno osam svedoka koje je predložila odbrana M.M. i M.M.M. iz Niške Banje, roditelja dečaka koji je pre tri godine ubio svog školskog druga Andreja Simića (13) pojavilo se na poslednjem ročištu u sudnici Višeg suda u Nišu.
Beogradska policija uspešno je lišila slobode stranog državljanina (30) pod sumnjom da je naoružan nožem prepadao i pljačkao građane na području Vračara, otimajući im lične stvari.
Britansko tužilaštvo saopštilo je da traži izručenje braće Tejt zbog optužbi da su između 2010. i 2017. godine silovali žene i učestvovali u trgovini ljudima radi seksualne eksploatacije.
Katarina Vićentijević koja je stekla slavu ulogom Zagorke Zaze Patrnožić u seriji "Srećni ljudi" prisetila se saradnje sa kolegom Danilom Lazovićem koji je u pomenutoj komediji igrao Šćepana Šćekića.
Slavni holivudski vizionar Kristofer Nolan skoro ceo život sanja da snimi film uz pomoć revolucionarne IMAX tehnologije i da na velikom platnu oživi mitsku priču o kralju Itake, jedinom smrtniku koji je uspeo da nadmudri i porazi moćne bogove sa Olimpa.
Odluka jedne putnice da tokom avionskog leta pojede domaću pečenu piletinu izazvala je veliku raspravu na internetu o pravilima ponašanja u avionu i granici između lične slobode i obzira prema drugim putnicima.
Često možemo čuti savet da je potrebno popiti osam čaša vode dnevno ili da količinu vode treba računati prema telesnoj težini. Nutricionisti su sada otkrili koja je prava formula.
Pravilno pranje borovnica važno je za očuvanje zdravlja i bezbednosti pri konzumiranju. Saznajte najefikasnije načine da ih očistite i uklonite ostatke pesticida, nečistoće i potencijalno štetne bakterije.
Blage opekotine od sunca najčešće se prepoznaju po crvenilu, osećaju toplote i osetljivosti kože. Iako postoji mnogo preparata namenjenih njihovom ublažavanju, pažnju je privukao kućni trik – korišćenje pene za brijanje.
Informer je došao u posed privatnih fotografija voditeljke Jovane Jeremić sa luksuznog odmora na Sardiniji, gde je boravila u društvu dečka, boksera Miloša Stojanovića Tigra.
Pevačica Mina Kostić i njen partner Mane Ćuruvija Kasper prošetali su Zemunskim kejom, a romantične trenutke podelili su i sa pratiocima na društvenim mrežama.
Posle istorijskog uspeha kakav domaća muzička scena ne pamti, Milanče Radosavljević obratiće se svojoj publici u ponedeljak od 20 časova u specijalnom Instagram Live uključenju koje će biti emitovano na profilu @goran_jovanovic_official.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.