O čemu to oni?! Ameri prave železnicu na Mesecu, kreće brutalna trka sa Rusijom i Kinom za zemljin satelit!

Američka agencija za napredna istraživanja u oblasti odbrane (DARPA) i Northrop Grumman planiraju da izgrade lunarni železnički sistem, postavljajući teren za novu eru svemirskih vojnih operacija, istraživanja i ekonomije.

Ovog meseca, Defense Nevs je izvestio da DARPA i američki odbrambeni izvođač sarađuju na stvaranju železničkog sistema na Mesecu kako bi se olakšao transport ljudi, resursa i zaliha u komercijalne svrhe i promovisala svemirska ekonomija za SAD i njihove međunarodne partnere.

Izvodljiv projekat

Defense Nevs napominje da će se rad Northrop Grummana fokusirati na identifikaciju interfejsa, resursa i finansija potrebnih za izgradnju takve mreže, kao i na tehnološke i logističke rizike. U izveštaju se kaže da će privatna kompanija takođe predložiti prototipove lunarnog železničkog sistema kako bi istražila kako bi ta "vozila" mogla izgraditi i funkcionisati.

Napori su deo DARPA studije o mogućnostima lunarne arhitekture (LunA-10), koja ima za cilj da identifikuje osnovne tehnologije potrebne za razvoj buduće infrastrukture na Mesecu.

Prošlog decembra, Northrop Grumman je bila jedna od 14 kompanija koje je DARPA odabrala da istražuje koncepte za podršku budućoj lunarnoj ekonomiji do 2035. Studije dolaze u trenutku kada SAD, njihovi međunarodni partneri i komercijalne kompanije predviđaju buduće aktivnosti oko Meseca.

Defence Nevs kaže da interesovanje američkih svemirskih snaga za vojnu korisnost operacija oko Meseca takođe raste, sa planovima za stvaranje komande za svemirske budućnosti koja bi potvrdila koncepte koji gledaju u budućnost i nove misije.

Izvor navodi da će se lunarni rad Komande za svemirske budućnosti fokusirati na razumevanje da li operacije u tom okruženju nude vojnu korist službi.

U članku Politico iz marta 2022. Brajan Bender pominje nekoliko potencijalnih strateških upotreba Meseca, uključujući svest o domenu, lunarne ispostave, zaštitu cislunarnog svemira i resurse. Lunarni voz može biti od ključnog značaja u realizaciji projekata za postizanje tih ciljeva, navodi se u izveštaju.

Mesec bi takođe mogao da posluži kao baza za raspoređivanje oružja i svemirskih letelica, a da se ne otkrije konvencionalnim metodama praćenja svemira. Ove svrhe mogu uključivati raspoređivanje oružja dizajniranog za praćenje i uništavanje satelita i svemirskih letelica u orbiti.

U tom smislu, Bender kaže da američke svemirske snage imaju za cilj da razviju tehnologije za praćenje aktivnosti izvan Zemljine orbite.

U novembru 2022. godine, Laboratorija za istraživanje vazduhoplovstva SAD (AFRL) dodelila je kompaniji Advanced Space LLC ugovor od 72 miliona dolara za demonstraciju svesti o svemirskoj situaciji, otkrivanje objekata i njihovo praćenje u blizini Meseca kao deo programa Oracle svemirskih letelica.

Projekat ima za cilj razvoj nove tehnologije za identifikaciju objekata koji ranije nisu bili prepoznati, otkrivanje malih ili udaljenih objekata i proučavanje pozicioniranja i navigacije svemirskih letelica u svemiru izvan geosinhrone orbite do Meseca. Ovo područje je poznato kao KSGEO, što je deset puta dalje od uobičajenog operativnog dometa američkih svemirskih snaga i američke svemirske komande.

Američka mreža za svemirski nadzor trenutno koristi kombinaciju senzora koji se nalaze na Zemlji iu tipičnim orbitama, kao što je GEO. S druge strane, Oracle-ova operacija će se nalaziti u blizini Lagrange tačke 1 Zemlje i meseca, pokrivajući rastojanje od približno 320.000 kilometara.

Dalje, američko vazduhoplovstvo je izvestilo u decembru 2023. da se projekat Oracle sastoji od dva sistema, Oracle-M i Oracle-P. Oracle-M je kratkoročni, jeftin tragač za mobilnost u dubokom svemiru koji će biti isporučen sredinom 2024. godine; Oracle-P je namenski napravljen eksperiment cislunarne svemirske situacione svesti (SSA), koji demonstrira sposobnost traženja nepoznatih ili izgubljenih objekata i čuvanja poznatih objekata. Isporuka se očekuje 2026. godine, a lansiranje je planirano za 2027. godinu.

Bender ističe da Mesec može da služi kao svemirska ispostava, pokazujući stratešku vrednost držanja lunarne teritorije u ekonomske i vojne svrhe.

Preteći Rusiju i Kinu

U januaru 2022, Asia Times je izvestio da su Kina i Rusija odlučile da uspostave zajedničku bazu na Mesecu ranije nego što je planirano, sa očekivanim datumom završetka 2027. Međunarodna stanica za istraživanje Meseca (ILRS) će se sastojati od različitih naučnih objekata koji omogućavaju istraživačke eksperimente , istraživanje Meseca, verifikacija tehnologije i posmatranje sa Meseca.

Međutim, izgleda da je datum 2027. odložen. Kina planira da pokrene misiju za istraživanje Meseca Čang'e 8 2028. godine kao prvi korak u uspostavljanju ILRS-a, testiranja tehnologije za korišćenje lokalnih resursa i proizvodnje sa 3D štampanjem.

Štaviše, Forbs je ovog meseca izvestio da Kina i Rusija razmatraju zajedničku nuklearnu elektranu na površini Meseca u narednoj deceniji, rekao je Jurij Borisov, generalni direktor ruske svemirske agencije Roskosmos.

U izveštaju Forbsa se navodi da se očekuje da projekat, namenjen lunarnim naseljima, bude završen između 2033. i 2035. Izgradnja fabrike će verovatno biti automatizovana, jer mora da se radi bez prisustva ljudi. Takođe se kaže da je neophodna nuklearna energija jer moderni solarni paneli neće obezbediti dovoljno električne energije.

Forbs takođe navodi da NASA i Ministarstvo energetike SAD takođe razvijaju planove za uspostavljanje nuklearne elektrane na Mesecu početkom 2030-ih. Bender ističe ekonomski potencijal Meseca, citirajući DARPA-in projekat NOM4D , koji istražuje proizvodnju u svemiru koristeći materijale lansirane sa Zemlje.

Veruje se da Mesec ima vredne resurse kao što su silicijum, retki metali, titanijum, aluminijum, vodu, plemenite metale i helijum-3. Tehnologije razvijene za dugoročno prisustvo na Mesecu mogu imati potencijalne komercijalne primene u budućnosti.

U januaru 2023. NASA je predložila da lunarni južni pol za kiseonik (L-SPoP) posluži kao "gasovod kiseonika. Cevovod će uvesti revoluciju u operacije na površini Meseca za američki program Artemis i smanjiti troškove i rizike korišćenjem resursa na licu mesta.

Početni koncept je cevovod od pet kilometara koji transportuje kiseonik od izvora za proizvodnju kiseonika do postrojenja za skladištenje/utečnjavanje kiseonika u blizini lunarne baze.

Ovog meseca, IEEE Spectrum je izvestio da je američka svemirska kompanija Interlune objavila planove za rudarenje lunarnog regolita za helijum-3. Regolit je sloj rastresitih, raznovrsnih i nekonsolidovanih površinskih naslaga koji pokrivaju čvrstu podlogu.

IEEE Spectrum napominje da je helijum-3 strateški resurs koji se koristi u neutronskim detektorima za otkrivanje prokrijumčarenog nuklearnog materijala, kriogena rashladna tečnost za kvantno računarstvo, manje radioaktivni materijal za medicinsko snimanje i, u budućnosti, moguće gorivo za fuziju nuklearnih reaktora.

Interlune predviđa vađenje lunarnog helijuma-3 korišćenjem sedam metara dugačkih robotskih vozila na solarni pogon kako bi se prikupio regolit i odvojio helijum-3. Vozila bi zatim prenosila gas helijum-3 do svemirske letelice koja je čekala koja bi ga vratila na Zemlju sa korisnim teretom u desetinama kilograma.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.