Vašington izaziva novu raketnu krizu kao tokom Hladnog rata! Ruske rakete opet na Kubi?

Razmeštanje američkih kopnenih projektila dometa do 5.500 kilometara u Evropi i azijsko-pacifičkom regionu primoralo bi Moskvu da odustane od pridržavanja Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa iz kojeg su SAD izašle 2019, upozorio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Rusija bi mogla ponovo da rasporedi svoje kopnene rakete malog i srednjeg dometa, koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave, pred vratima SAD - na Kubi. To proizilazi iz izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je upozorio da bi njegova zemlja bila prinuđena da napusti trenutno samonametnuta ograničenja u vezi sa tom vrstom raketa, ukoliko Vašington, kao što je već najavio, rasporedi svoje kopnene projektile u Evropi i azijsko-pacifičkom regionu. U pitanju je korak koji je bio zabranjen Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa iz 1987, a iz kojeg je Amerika 2019. rešila da se povuče.

Saradnja sa Kinom

Lavrov je u intervjuu za medijsku kuću "Raša tudej", odgovarajući na pitanje šta će Moskva uraditi ako SAD zaista rasporede svoje kopnene rakete dometa do 5.500 kilometara u Evropi i Aziji, rekao da će to definitivno ugroziti bezbednost Rusije.

- Nesumnjivo bi razmeštanje američkih kopnenih projektila srednjeg i manjeg dometa u pomenutim regionima predstavljalo ozbiljan bezbednosni izazov za nas. To pitanje, međutim, nije značajno samo za nas. U zajedničkom saopštenju nakon nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini, istaknuto je da takve destabilizujuće akcije SAD predstavljaju direktnu pretnju i našoj zemlji i Kini. Stoga smo se dogovorili sa našim kineskim partnerima da povećamo saradnju kako bismo se suprotstavili neodgovornom ponašanju Vašingtona, koje podriva međunarodnu stabilnost - kazao je Lavrov.

Foto: Tanjug/AP

Dodao je da bi u slučaju tako "nepromišljenog koraka" Amerike, Rusija morala da odustane od restrikcija koje trenutno jednostrano poštuje.

- Sprovođenje planova Amerikanaca o razmeštanju kopnenih raketa neće ostati bez odgovora. Rusija će, u tom slučaju, biti prinuđena da odustane od jednostranih samoograničenja, koje je sledila otkako su SAD napustile Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa iz 1987 - istakao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Rusija će morati da preduzme i dodatne mere nuklearnog odvraćanja.

- Američke rakete raspoređene u blizini naših granica mogle bi da gađaju naša komandna mesta i lokacije naših nuklearnih snaga. Zbog toga bi bile preduzete dodatne mere nuklearnog odvraćanja. Odluke o tim pitanjima su u nadležnosti predsednika Ruske Federacije - naglasio je Lavrov.

Umalo nuklearni rat

Šef ruske diplomatije nije naveo gde bi Moskva mogla da postavi svoje rakete, ali je jedna od opcija svakako Kuba, baš kao i u vreme Hladnog rata. Tada, 1962. godine, Kubanska raketna kriza trajala je 23 dana, od 16. do 28. oktobra. Svet je u tom trenutku bio najbliže nuklearnom ratu.

Krizu su i tada izazvale SAD nakon neuspele invazije na Kubu 1961, kad su postavile američke rakete u Italiji i Turskoj. Na taj potez odreagovao je tadašnji predsednik Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov, koji je razmestio balističke rakete na Kubi. Posle ogromnih tenzija, usledili su napeti pregovori između Hruščova i tadašnjeg predsednika SAD Džona Kenedija, te je SSSR pristao da ukloni rakete sa Kube. U zamenu za to, SAD su sklonile svoje rakete iz Turske.

Kasnije su, 1987, dve zemlje potpisale Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa, koji je doprineo kraju Hladnog rata. Njime je bilo zabranjeno postavljanje kopnenih projektila dometa do 5.500 kilometara, kao i sistema za njihovo lansiranje, na teritoriji drugih država. Amerika se, međutim, 2019, u vreme predsednika Donalda Trampa, povukla iz tog Sporazuma. Sada Vašington konstantno provocira, te je u aprilu upotrebio svoj najnoviji raketni sistem "tajfun" tokom vojnih vežbi na Filipinima, u blizini Kine.