• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: kamala tramp sving države

27.07.2024

09:36

Ove države će odlučiti američke izbore! Evo kakav je tamo odnos snaga Trampa i Harisove!

Reuters

Vesti

Ove države će odlučiti američke izbore! Evo kakav je tamo odnos snaga Trampa i Harisove!

Podeli vest

Donald Tramp i Kamala Haris su izjednačeni u dve ključne kolebljive (sving) države i razdvojeni malim procentima u druge dve, pokazuju najnovije ankete. U pojedinim kolebljivim državama Harisova osvaja više poena od predsednika Džoa Bajdena nakon što se on povukao iz trke za Belu kuću.

Kako većina američkih država, osim Mejna i Nebraske, daje sve svoje elektorske glasove osobi koja pobedi na izborima u toj državi, može se naslutiti neizvesna borba za svaki elektorski glas.

Ko osvoji dovoljno država sa dovoljno elektorskih glasova da pređe cenzus od 270, postaje sledeći predsednik SAD.

 

Severna Karolina (16) - vodi Tramp

Anketa koju su sproveli Redfild i Vilton Stratedži pokazuje da 46 odsto glasača Severne Karoline podržava Trampa u poređenju sa 43 odsto podrške za Harisovu.

Četiri odsto podržava nezavisnog Roberta F. Kenedija Mlađeg. Poslednja anketa koju je grupa sprovela u Severnoj Karolini pre nego što je Bajden izašao iz trke pokazala je da Tramp vodi Bajdena sa 45-39.

Viskonsin (10)- vodi Tramp

Bivši predsednik vodi za jedan procenat poen u Viskonsinu, ima 50 odsto podrške, dok Harisovu podržava 49 odsto ispitanika, prema istraživanju Foks njuza objavljenom u petak.

Anketa koledža Emerson pokazuje da su bivši predsednik i sadašnji potpredsednik u mrtvoj trci za predsednika u Viskonsinu. Svaki kandidat je dobio 47 odsto glasova, dok je 5 odsto registrovanih birača još uvek neodlučno kako su opšti izbori u novembru sve bliže.

U drugoj anketi sprovedenoj ranije ovog meseca, pre nego što je predsednik Džo Bajden istupio iz trke, Tramp je bio ispred Bajdena, 48 prema 43.

Koledž Emerson je takođe anketirao četiri druge ključne sving države i otkrio da Tramp ima minimalnu prednost u Arizoni, Džordžiji, Mičigenu i Pensilvaniji.

Foto: printscreen/CNN

 

 

 

Minesota (10) - vodi Kamala

U međuvremenu, Haris je ispred Trampa za 6 procentnih poena u Minesoti (52%-46%) - državi koja je samo jednom glasala za republikanskog predsedničkog kandidata od 1960. godine, kada je većina Minesotanaca dala prednost Ričardu Niksonu u odnosu na Džordža Mekgaverna na izborima 1972. godine.

 

Mičigen (15) i Pensilvanija (19) - izjednačeni

Oba kandidata su izjednačena u Mičigenu i Pensilvaniji, pokazala je anketa, pri čemu je svaki dobio po 49 odsto podrške. 

Kada su u anketu uključeni kandidati trećih strana, Tramp je dobio prednost u Mičigenu za 2 poena (45%-43%); Haris je ima prednost u Pensilvaniji za 2 boda (45%-43%); kandidati su izjednačeni u Viskonsinu sa 46%; a Harisova je nastavila da vodi u Minesoti sa 6 poena (47%-41%). 

Anketa je pokazala da je Haris bio bolji od Bajdena u četiri sving države. Sve četiri države su pripale Bajdenu na izborima 2020. godine. Tramp je pobedio u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji na izborima 2016. 

 

Arizona (11), Džordžija (16), Mičigen (15)... - vodi Tramp

 

Tramp vodi protiv Harisove za 5 poena u Arizoni - 49 prema 44 odsto, u Džordžiji za 2 poena - 48 prema 46 odsto, dok u Mičigenu njegova prednost iznosi samo 1 poen - 46 prema 45 odsto!

Najnovija anketa Emerson koledža pokazuje da je podrška Harisovoj nadmašila Bajdenovu podršku ranije ovog meseca u pet država: u Arizoni, za četiri poena (Bajden 40%, Haris 44%), Džordžiji za pet poena (41% prema 46%), Mičigenu za tri poena (42% prema 45%), Pensilvaniji za tri poena (43% prema 46%) %) i Viskonsinu za četiri poena (43% prema 47%). 

- Haris je povratio deo glasova za demokrate na predsedničkoj listi od raspada posle debate 27. juna - rekao je Spenser Kimbal, izvršni direktor ankete Emerson koledža. „Harisovi brojevi sada odražavaju slične nivoe podrške kao i Bajdenove u martu.

Nevada (6) - vodi Tramp

Ankete RealClearPolitics, pokazuju da bivši predsednik Tramp vodi sa 5,6 odsto prednosti u Nevadi.

Četiri godine inflacije su ovde donele visoke cene gasa i namirnica. Republikanska republika se nada da će moći da "preokrene državu" koja je poslednji put bila za republikanskog predsedničkog kandidata 2004.

Nju Hempšir (4) - Kamala ima značajnu prednost

Kamala Haris ima značajnu prednost od 6 odsto u odnosu na Donalda Trampa u Nju Hempširu, pokazuju novi podaci anketa. Anketa koju je sproveo Univerzitet u Nju Hempširu između 23. i 25. jula pokazuje da Haris ima prednost od 49 do 43 odsto u odnosu na Trampa. Anketa je obuhvatila 3.016 ljudi.

Nju Hempšir je glasao za demokrate na svim izborima osim na jednim od 1992. godine, ali se smatra kolebljivom državom u većini izbornih ciklusa jer se kontrola nad njegovim državnim zakonodavnim telom i mestima u Kongresu menjala između republikanaca i demokrata.

 *Broj elektorskih glasova u državi

Elektorski glasovi

Iako nije najdemokratskije rešenje, Elektorski koledž (Kolegijum izabranika) odslikava izbornu tradiciju Sjedinjenih Država.

Elektorski koledž, koji je definisan već u drugom članu Ustava, ima 538 elektora. To je zbir broja članova oba doma Američkog kongresa na koji su dodata tri elektora, koji se biraju u američkoj prestonici, pošto ona ne pripada nijednoj od država.

Države nemaju jednak broj elektora i on zavisi od broja stanovnika - najveći broj predstavnika ima Kalifornija - 55, zatim Teksas - 38 i Florida - 29, dok najmanje države imaju po tri elektora. 

Taj broj se menja posle svakog novog popisa stanovništva, a to je jednom u deset godina.

Međutim, države s malim brojem stanovnika imaju više elektora nego što im pripada. Tako, na primer, glas jednog građanina Vermonta vredi koliko glasovi troje građana Teksasa, dok je jedan glas iz Vajominga koliko i četiri glasa u Kaliforniji.

Za pobedu je potrebno 270 glasova elektora

U većini država pobednik dobija sve glasove elektora, što ovaj sistem čini posebno zanimljivim. To znači da predsednički kandidat koji dobije najveći broj glasova u jednoj saveznoj državi dobija i sve njene glasove u Elektorskom koledžu.

Izuzetak su Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova.

Za pobedu je potrebno najmanje 270 glasova u Elektorskom koledžu.

Ovakav sistem teorijski omogućava da pobedi kandidat koji nije dobio većinu glasova američkih birača.

Tako je na prošlim izborima, broj glasova koje je dobila Hilari Klinton bio nešto veći od ukupnog broja glasova za Donalda Trampa. Ipak, po američkom izbornom sistemu, gde se računaju samo elektorski glasovi, Trampova pobeda bila je veoma ubedljiva.

Istorija SAD pamti takvu pobedu i Džordža Buša mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine.

Istorijski, većina država je tradicionalno opredeljena za jednu od stranaka, pa se kampanja fokusira na deset kolebljivih (swing) država, gde ishod glasanja nije očekivan.



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set