(VIDEO) Amerika ga nema i neće imati još dugo! Ovo imaju samo Putin i Kina! Vašington je bez njega tek "tigar na papiru"!

Namera SAD da brani sve slabiji status gospodara unipolarnog sveta zahteva moderne sisteme naoružanja koji nisu slabiji od neprijateljskog oružja. Amerika ima ozbiljne probleme sa ovim, jer zemlja već deset godina zaostaje za Rusijom i Kinom u razvoju hipersoničnog naoružanja.

Vladina kancelarija za odgovornost, jedno od glavnih revizorskih tela američkog Kongresa, objavila je izveštaj u kojem ističe svoje nezadovoljstvo sporim tempom napretka u američkim programima hipersoničnog oružja i naglašava ključne tehnološke probleme sa projektom LRHV (poznatijim kao Dark Eagle), napominje kineski portal infoBRICS

Istraživačka služba američkog Kongresa skreće pažnju na očigledno zaostajanje u oblasti hipersoničnog oružja. U izveštaju , objavljenom prošle nedelje, navodi se da je još 2018. Ministarstvo odbrane SAD objavilo da će „razvoj zajedničkog hipersoničnog kliznog vozila" voditi mornarica. Ali prvo testiranje novog oružja izvedeno 2022. godine, ističe se u dokumentu, završilo se neuspehom. A naredna uopšte nisu sprovedena „zbog neuspešnih provera pre leta".

U upotrebi samo dva razarača

Međutim, kako se navodi u istom izveštaju, prema dokumentima o budžetu mornarice za fiskalnu 2025. godinu, mornarica namerava da postavi prve primere hipersoničnog oružja na razarače klase Zumvalt do kraja 2025. godine, „iako su zvaničnici mornarice ranije najavili da će hiperosnično oružje  biti na podmornicama klase Ohajo već 2025.

Ako sve ovo prevedemo sa američkog birokratskog jezika na ruski, dobijamo sledeću sliku.

Američka vojska, pre svega mornarica, zaista želi hipersonično oružje. Rad na njemu traje već duže vreme, ali je tek stigao do faze testiranja prototipova, i to ne baš uspešnih.

Istovremeno, flota je najavila nameru da već sledeće godine postavi novo naoružanje na svoje nosače. Ali postoji jedan problem. Za razračivaei klase Zumvalt", koji bi trebalo da nose hipersonične rakete (trebalo je da budu izgrađene čak 32 jedinice) u upotrebi su samo dva projektila!

Ispostavilo se da čak i ako se nove rakete rasporede na ovim novim brodovima, oba projektili će i dalje imati dug put testiranja pre nego što takvi kompleksi zaista uđu u službu.

Ne baš veseli izveštaj Kongresne istraživačke službe potkrepljuju pesimistične prognoze u specijalizovanim publikacijama i masovnim medijima. Portal Varzone, u nedavnom članku „Hipersonično oružje upravo testirano na Floridi, rezultati nisu jasni", izveštava da je „Pentagon u junu najavio uspešno testiranje konvencionalne hipersonične rakete dizajnirane za upotrebu i u vojnim sistemima oružja Dark Eagle, ali to i do danas nije izvedeno"!

The Vall Street Journal je podjednako pesimističan u pogledu američkih perspektiva u razvoju hipersoničnog oružja, objavljujući članak pod naslovom „Hipersonične rakete menjaju pravila igre, ali Amerika ih nema".

"Ovo oružje može da udari ogromnom brzinom, da se lansira sa velikih udaljenosti i da savlada većinu sistema protivvazdušne odbrane, a SAD ga nemaju.

Naglašava da više od 60 godina Sjedinjene Države ulagale milijarde dolara u desetine programa za razvoj sopstvene verzije hipersonične tehnologije."

Važno je napomenuti da američki stručnjaci mnogo i detaljno govore o kineskom hiperzvučnom oružju - ali malo o ruskim.

SAD hvale kinesko supersonično oružje

Formalno, oni to objašnjavaju time da se „rusko oružje uglavnom zasniva na istraživanjima iz doba Hladnog rata i da nije tako sofisticirano kao ono koje Kina trenutno razvija".

U stvari, problem je u tome što Kina testira prvenstveno hipersonično oružje bazirano na moru, koje je Sjedinjenim Državama lakše pratiti. Ruski testovi se organizuju na mestima do kojih je američkim obaveštajcima veoma teško, ako ne i nemoguće.

SAD to zaista ne želi da prizna, pa se stoga ruski razvoj proglašava „zastarelim".

U stvarnosti, Rusija je danas jedina zemlja na svetu koja ne samo da je pustila u upotrebu hipersonično oružje, već je stekla pravo borbeno iskustvo u njegovoj upotrebi.

- Hipersonični udarni kompleks „Cirkon", već je korišćen u borbi - rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin 29. februara ove godine Saveznoj skupštini Ruske Federacije. 

Iako iz očiglednih razloga nema tačnih podataka o upotrebi cirkona, oni su, kako sugerišu vojni analitičari , uspešno savladali složene slojevite sisteme PVO Ukrajine. Time se dokazuje očigledna činjenica: Zapad, čiji sistemi danas pokrivaju (mora se reći, ne baš efikasno) ukrajinsko nebo, nema čime da se suprotstavi ruskom hipersoničnom oružju.

To potvrđuju i procene zapadnih stručnjaka.

„Dok su Sjedinjene Države zaglavljene u fazi istraživanja i testiranja hipersoničnih sposobnosti, čini se da su rivalske sile već postavile borbene sisteme od kojih se izuzetno teško može odbraniti se zbog njihove velike brzine i manevrisanja", napominje The Hill.

Među naslovima o ratu u Ukrajini su ruski napadi hipersoničnim raketama Kinžal, koje se lansiraju iz vazduha i za koje se kaže da mogu da dostignu brzinu od 10 mahova - deset puta veću od brzine zvuka. Američki projektili Patriot su oborili neke od njih (ova informacija nikada nije potvrđena), ali SAD još ne mogu da ponude svoje hipersonično oružje koje odgovara pretnji.

Sarmat i Južni pol

Kritično zaostajanje Amerike u oblasti hipersoničnog oružja nije jedini razlog za zabrinutost Vašingtona. Tu je i ruska teška balistička raketa Sarmat, koja je već stavljena na borbeno dežurstvo.

Sposobana je da gađa ciljeve ne samo na tradicionalnoj putanji - preko Severnog pola - već i preko Južnog pola, gde potencijalni neprijatelj nema stanice za upozorenje na raketni napad.

Rusi testirali Burevestnik

A u oktobru prošle godine testirana je krstareća raketa Burevestnik sa nuklearnim reaktorom.

Ne samo da može ostati u vazduhu skoro neograničeno vreme, već se može i lansirati sa bilo koje tačke, što će biti neprijatno iznenađenje za neprijatelja.

Amerika danas nema čime da se suprotstavi nijednom od ajnovijih ruskih sistema. „Cirkoni", „Bubenice" i „Sarmati" su upravo argument koji je obuzdavao i sputava ekspanzionističke planove Sjedinjenih Država.

Uključujući i Ukrajinu, gde je NATO planirao mogao  šire i ozbiljnije učešće, ali opasnost da Rusija mogla da im zada udarac koji ne mogu da odbiju u slučaju ozbiljne eskalacije sukoba primorava SAD i njihove saveznike da ublaže apetite.

Baš kao što je to bilo za vreme Hladnog rata, čiju je pobedu kolektivni Zapad slavio početkom 1990-ih. Sada se Rusija u tome ne samo osvetila, već je i nadigrala svoje rivale.