Šta je BRIKS?! Sve što treba da znate o grupi u koju hrli sve veći broj zemalja!

Zemlje koje čine BRIKS- Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, a sada pet novih članica — predstavljaju neformalnu grupu ekonomija u usponu koja se nada da će povećati svoj uticaj u globalnom poretku.

BRIKS je osnovan na pretpostavci da su zapadne sile preterano dominirale međunarodnim institucijama i da su prestale da služe zemljama u razvoju. Blok je nastojao da koordinira ekonomsku i diplomatsku politiku svojih članica, osnuje nove finansijske institucije i smanji zavisnost od američkog dolara.

Međutim, BRIKS se borio sa unutrašnjim podelama po nizu pitanja, uključujući odnose sa Sjedinjenim Državama i rusku invaziju na Ukrajinu. U međuvremenu, njeno rastuće članstvo istovremeno proširuje svoj uticaj i unosi nove tenzije.

Iako neki analitičari upozoravaju da bi blok mogao da potkopa međunarodni poredak predvođen Zapadom, skeptici kažu da se njegove ambicije da stvori sopstvenu valutu i ​​razvije funkcionalnu alternativu postojećim institucijama suočavaju sa potencijalno nepremostivim izazovima.

SVET JE OVO ČEKAO

Sve će biti odlučeno u naredna tri dana! Počeo istorijski samit BRIKS-a: Očekuje se potpisivanje sporazuma koji će zatresti planetu!

U Kazanju se danas otvara 16. samit BRIKS-a. U događaju, koji će trajati tri dana, učestvovaće ne samo šefovi država članica međunarodne organizacije, već i mnogi drugi istaknuti političari. Planirani su važni pregovori i, kako navode ruski mediji, istorijski sporazumi.

22.10.2024

10:10

POČEO SAMIT

Francuzi plaču zbog BRIKS-a i dive se Srbiji! Prisustvo naše države šokiralo Zapad: Pogledajte njih, mi smo izgubili nezavisnost...

Prisutvo zemalja poput Srbije ili Turske na samitu BRIKS-a izazvaće veliko nezadovoljstvo Evropske unije i NATO-a, ocenio je lider francuske stranke „Patriote“ Florian Filipo u izjavi za agenciju RIA Novosti.

22.10.2024

09:10

Foto: Shutterstock

 

Zašto je BRIKS bitan?

Koalicija nije formalna organizacija, već labav blok nezapadnih ekonomija koji koordinišu ekonomske i diplomatske napore oko zajedničkog cilja.

Zemlje BRIKS-a nastoje da izgrade alternativu onome što vide kao dominaciju zapadnog gledišta u velikim multilateralnim grupacijama, kao što su Svetska banka, Grupa sedam (G7) i Savet bezbednosti UN. 

Rastuće članstvo takođe donosi nove izazove, međutim, uključujući sve veće odbijanje zapadnih zemalja i podele unutar bloka. Stručnjaci kažu da će način na koji članice BRIKS-a upravljati tim tenzijama odrediti da li grupa može postati jedinstveniji glas na globalnoj sceni.

Uloga BRIKS-a

Zemlje BRIKS-a su se od 2009. do 2014. dogovorile o ekonomskim i finansijskim pitanjima, uključujući reforme Svetske banke i MMF-a.

 

 

Dok na G7 otpada 10 odsto svetske populacije, procene od prošle godine su da u zemljama BRIKS-a živi 41,5 odsto svih ljudi na svetu - 3,21 milijarde. Međutim, oko 43 odsto svetskog BDP koncentrisano je u zemljama G7, dok na BRIKS otpada nešto više od četvrtine svetske ekonomije.

Da bi njihov glas bio jači, u BRIKS-u su do sada koristili dvostruku strategiju - s jedne strane su lobirali za reforme Svetske banke i MMF-a, s druge osnivali sopstvene institucije kao što je Nova razvojna banka, koja je pokrenuta 2017. godine i finansira razvojne projekte u državama - članicama.

Takođe su se fokusirale na neka regionalna pitanja, uključujući probleme vezane za Libiju, Siriju, Avganistan i Iran (njihov autohtoni nuklearni program).

Trenutno se razmatra oko 30 zahteva iz najrazličitijih država – i velikih, i malih, i srednjih, koje predlažu uspostavljanje raznih oblika saradnje - istakao je tada diplomata.

Među zemljama koje su podnele zvaničan zahtev za pridruživanje organizaciji nalaze se Alžir, Argentina, Bangladeš, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Venecuela, Vijetnam, Kuba, Honduras, Indonezija, Kazahstan, Kuvajt, Maroko, Nigerija, Država Palestina, Senegal, Tajland, Azerbejdžan i Turska.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.