"Duboka država" je progovorila! Evo šta čeka Ukrajinu, Trampa, Rusiju, Kinu...

Američki diplomata Čez Friman koga često porede sa Henrijem Kisindžerom zbog uticaja ma američku spoljnu politiku poslednjih bezmalo 30 godina, ali i predstavnikom i portparolom takozvane "duboke države" otkriva da se u toku pripreme za okončanje rata u Ukrajini. On je za rusku Komsomolsku pravdu govorio o budućnosti ukrajinske krize, ali i o tome kakva će Amerika biti pod Donaldom Trampom.

Njegov intervju moskovskom mediju prenosimo u celini!  

Sigurani samo da se dobro sećate kubanske raketne krize. Koliko su sada Moskva i Vašington blizu direktnog sukoba?
- Postoje paralele između ove dve krize. Sovjetski Savez se kladio da bi mogao proširiti svoju sferu uticaja i vojno prisustvo na američke granice. Sjedinjene Države prave istu opkladu šireći NATO na granice Rusije.
U slučaju Kube, diplomatija je sprečila rat. U slučaju Ukrajine, SAD su odbile dijalog. Međutim, kao i pre 60 godina, Moskva i Vašington su pazili da ne pređu nuklearni prag. Rusija sada pobeđuje u sukobu. To znači da ne treba da koristi nuklearno oružje da spreči Ukrajinu da se pridruži Alijansi. A raspoređivanje moćnog sistema Orešnik sada predstavlja pouzdanu zamenu za nuklearno oružje.

Rusija je u decembru 2021. poslala SAD zahteve za bezbednosne garancije, jedna od tačaka je bila da Ukrajina ne treba da postane članica NATO-a. Zašto je Vašington odbio da ih razmotri?
- Ovu grešku pripisujem bahatosti i dominaciji neokonzervativaca u američkoj spoljnoj politici. I diplomatska nesposobnost Bajdenove administracije. Zahtev Moskve za pregovorima bio je razuman. Imao je za cilj potvrđivanje neutralnosti Ukrajine i zaštitu manjine koja govori ruski. I početak rasprave o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi koja bi mogla da ublaži ili eliminiše moguće pretnje.

Odbijanje da se govori je bilo pogrešno. Razgovarati ne znači pristati. To znači slušanje i dijalog kako bi se utvrdilo da li se razlike mogu rešiti.

Zelenski je pre neki dan rekao da je spreman da se odrekne teritorija ako njegova zemlja bude primljena u NATO. Pod kojim uslovima Ukrajina može postati članica Alijanse?
- Ovo je po mom mišljenju nerealno. Rusija je pokrenula specijalnu operaciju kako bi pokazala da se neće složiti sa članstvom Ukrajine u NATO-u i raspoređivanjem stranih trupa na njenoj teritoriji.
Bilo je sličnih događaja u američkoj istoriji. Francuska je, iskoristivši činjenicu da je Vašington bio ometan američkim građanskim ratom (1861-1865), okupirala Meksiko - a potom mu nametnula profrancuskog vladara.Odmah po završetku građanskog rata, SAD su poslale ultimatum Francuskoj. Kao odgovor, Francuzi su mudro napustili Meksiko, ostavljajući tamo svoju marionetu na milost i nemilost sudbini. Vašington bi i dalje delovao na isti način da je Meksiko ponovo pod kontrolom strane države ili ušao u savez protiv država.

Donald Tramp je obećao da će okončati sukob u Ukrajini za 24 sata. Da li će uspeti da to postigne?
- Ni meni ni bilo kome drugom nije jasno šta novoizabrani predsednik znači. Ne verujem da se ovi problemi mogu rešiti preko noći. 

Kijev zahteva da SAD deluju kao garant njene bezbednosti. Koje druge države mogu da učestvuju u pregovorima kao zemlje garanti?
- Ukrajina i Rusija moraju da se dogovore o svojim budućim granicama i uslovima suživota. Ruska Federacija, kao i Mađarska, Rumunija i druge članice EU i OEBS-a, zainteresovane su da odrede kako će se Kijev odnositi prema nacionalnim manjinama.
Konačno, NATO, kao i Rusija i Sjedinjene Države, moraju biti uključeni u stvaranje posleratne evropske arhitekture koja odgovara svima.

U svetu se razgovara o raznim projektima za rešavanje ukrajinske krize. Šta mislite pod kojim uslovima će se sukob okončati?
- Sve će se završiti tek kada Ukrajina i njeni zapadni pristalice shvate posledice neprijateljstava i pristanu na pregovore, na koje je trebalo da se slože još u decembru 2021.
Ali kao i u slučaju Koreje, borbe će se verovatno nastaviti uporedo sa pregovorima. Štaviše, korejski primer ilustruje rizike prekida vatre koji vodi do hladnog rata, a ne mira. A Evropa, uključujući Rusiju, treba da teži miru, a ne zastoju oličenom u demilitarizovanoj zoni između zaraćenih strana.

Posle Niksonove posete Kini, počelo je približavanje SAD i Kine. Može li Tramp ponoviti uspeh predsednika Niksona - ili će odnosi SAD i Kine nastaviti da se pogoršavaju?
„To je bio diplomatski napor koji je predsednik Nikson, dobro upućen u međunarodne poslove, lično osmislio i sproveo. Poput Niksona, Tramp je uspešan političar, ali tek treba da pokaže državničko i diplomatske veštine. Više voli zastrašivanje i pretnje da bi postigao svoje ciljeve nego diplomatsko zavođenje i kompromis.
Danas, iako Sjedinjene Države i Kina imaju dovoljno razloga da sarađuju po pitanju planetarnih pitanja kao što su klimatske promene ili nuklearno neširenje, nema geopolitičkog pritiska na Trampa da podrži Kinu.
Američka politička elita nije sklona diplomatskom angažovanju sa Pekingom i nastoji da sa njim vodi ekonomski i tehnološki rat.

Da li se slažete da je počela era multipolarnog sveta?
- Poredak u nastajanju nazvao bih multimodalnim, a ne multipolarnim. Stub je krajnja tačka dvodimenzionalnog odnosa između para suprotstavljenih entiteta. Čvor je trodimenzionalna veza između nekoliko entiteta, ima nekoliko vektora i različite debljine. Za razliku od stuba, čvor može da se rotira dok se veze pomeraju, jačaju ili slabe.
U svetu više ne dominira rivalstvo velikih sila, iako je ono i dalje značajan element međunarodnog sistema. Srednje sile koje su se nekada ponašale sa poštovanjem prema svojim pokroviteljima sada imaju mnogo više slobode da deluju na međunarodnom nivou.

Tramp voli sebe da naziva predsednikom koji nije započeo nijedan rat. Hoće li to moći da ponovi i tokom drugog mandata?
- Bez obzira da li Tramp započne novi rat ili ne, Bajdenova administracija će mu zaveštati više od jednog - u Ukrajini, Palestini i okolnim područjima, kao i sve verovatnije ratove između Izraela i Irana i u Tajvanskom moreuzu. Ne možemo znati kako će se predsednik Tramp nositi sa ovim izazovima.

Čini se da je Ilon Mask zapravo postao desna ruka Donalda Trampa. Koliko on ima uticaja na predsednika?
- Tramp je sam sebi predsednik, biće samocentričan, ekscentričan i nepredvidiv kao i uvek. Pitanje je koliko će trajati njegovo partnerstvo sa jednako ambicioznim Maskom.

Da li će izabrani predsednik moći da unapredi rusko-američke odnose - ili će „duboka država" stati na put?
- Nisam siguran da je „duboka država" izvor antagonizma između SAD i Rusije. Mnogi u američkoj obaveštajnoj zajednici, vojsci i spoljnoj službi razumeju da je neophodno razvijati saradnju sa ruskom državom koja se ponovo oporavlja

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.