Pipci ovog zla su i u Srbiji! "Zelena kapija" - Evropsku Uniju trese ogroman skandal! Korupcija u Briselu je brutalna!

Evropska unija, koja se često predstavlja kao bastion demokratije i transparentnosti, suočava se sa jednim od najvećih skandala u svojoj istoriji. Reč je o aferi poznatoj kao "Zelena kapija", koja otkriva duboko ukorenjene probleme lobiranja, pritiska i zloupotrebe javnih sredstava u institucijama EU.

Ovaj skandal ne samo da poljulja poverenje građana u evropske institucije, već postavlja ozbiljna pitanja o integritetu političkih procesa u Briselu.

Zelena tranzicija - ali po koju cenu?

U središtu skandala je Evropski zeleni dogovor , ambiciozni projekat koji navodno ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte i promovisanje održivog razvoja. Iako su ciljevi sami po sebi plemeniti, način na koji se oni sprovode izaziva sumnju u iskrenost celog procesa.

Prema istraživanju koje je objavio francuski časopis Le Point, Evropska komisija je navodno koristila javna sredstva za finansiranje nevladinih organizacija (NVO) za lobiranje u korist Zelenog plana. Ove NVO su, prema dokumentima, dobile instrukcije da ciljaju određene poslanike EP kako bi ih ubedili da podrže mere koje promoviše Komisija.

Ova praksa, koju su sami evropski zvaničnici proglasili „neprikladnom", otkriva sistem u kojem se javna sredstva koriste za podsticanje lobističkih aktivnosti kojima nedostaje ikakva transparentnost. Dirk Gotink, holandski poslanik u Evropskom parlamentu, ovu praksu naziva „fantomskim sistemom lobiranja" koji podriva poverenje u institucije. Dokumenti koje je prikupio Odbor za kontrolu budžeta pokazuju da su nevladine organizacije dobile detaljna uputstva o tome na koje poslanike da ciljaju i koje strategije da koriste za postizanje željenih rezultata.

Pritisci na institucije

Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog skandala je potpuna neprozirnost koja ga okružuje. Prema rečima Monike Holmajer, nemačke članice Evropskog parlamenta, samo tri poslanika su imala pristup ugovorima u kojima se detaljno navodi kako su javna sredstva korišćena za finansiranje ovih aktivnosti lobiranja. Ova ograničena dostupnost informacija postavlja ozbiljna pitanja o odgovornosti i transparentnosti unutar institucija EU.

Foto: Shutterstock

Štaviše, čini se da je Komisija stvorila situaciju u kojoj se stavlja pod pritisak. Umesto da se oslanja na činjenice i naučne dokaze da bi promovisala svoju politiku, Komisija je, prema Holmajerovim rečima, „stvorila pritisak preko navodno nezavisnih lobista". Ova praksa ne samo da podriva integritet političkih procesa, već dovodi u pitanje i sam legitimitet Zelenog plana.

Zbog ovih otkrića sve su glasniji pozivi na istragu. Poslanica Evropskog parlamenta Marion Marešal je već zatražila intervenciju Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF) kako bi istražila navodne zloupotrebe sredstava i korupcionaške prakse. Ona zahteva i objašnjenje od predsednika Evropske komisije, ističući da je ovaj skandal ozbiljno narušio poverenje u institucije EU.

Upitna budućnost EU

Ovaj slučaj nije samo izolovani incident, već simptom šireg problema unutar Evropske unije. Mi lobiramo, korupcija i nedostatak transparentnosti postali su sastavni delovi političke kulture u Briselu. Ako EU želi da zadrži poverenje svojih građana, mora da preduzme hitne korake u rešavanju ovih problema. Ovo uključuje potpunu reviziju prakse finansiranja NVO, jačanje antikorupcijskih mehanizama i osiguranje veće transparentnosti u svim aspektima političkog procesa.

Zelena kapija nije samo skandal vezan za Zeleni plan - ona je alarmantan pokazatelj koliko je korupcija duboko ukorenjena u najvišim krugovima Evropske unije. Ako se ovaj problem ne reši, budućnost EU neće biti obeležena napretkom i jedinstvom, već rastućim razočaranjem i nepoverenjem njenih građana.

Ovaj skandal otvara i vrata za razmišljanje o širim implikacijama lobiranja i finansiranja nevladinih organizacija u regionu. U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji postoji na desetine organizacija koje, pod maskom borbe protiv klimatskih promena, sprovode programe koji često nemaju veze sa naukom ili objektivnošću.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.