Kolumna Dragutina Matanovića: Srpsko Sretenje - između zaveta i Ustava

Sretenje se u hrišćanstvu obeležava kao dan kada je Isus prvi put ušao u hram, kao praznik susreta i ispunjenja. Kod Srba, Sretenje dobija dodatnu istorijsku simboliku.

Nije samo liturgijski događaj nego i istorijska prekretnica - trenutak kada su se u Srbiji susreli i borba za slobodu, i napor da se ta borba pretoči u državu. Upravo zbog toga, ovaj veliki praznik, koji povezuje duhovno i svetovno, ostaje simbol srpskog ulaska u sopstveni poredak, u "hram svoje državnosti". Zato je Sretenje - Dan državnosti Srbije.

Na Sretenje 1804. godine počeo je ustanak protiv Osmanlija. Istog dana, 1835, svečano je proglašen prvi ustav moderne Srbije, nazvan Sretenjski ustav. U jednom danu, pored duhovnog, susrela su se u Srbiji još dva kolosalna istorijska događaja. Srpska država, koja je poslednja na Balkanu potpala pod otomansku vlast, prva je započela borbu za oslobođenje, što je podstaklo i druge narode da krenu u rat protiv Turaka. 

Karađorđe i njegovi ustanici pokazali su da je ideja slobode u srpskom narodu uvek prisutna, ali to nije bila samo pobuna kako bi se uklonila osmanska uprava već borba za stvaranje države na njenim slavnim srednjovekovnim temeljima. Uspostavljeno je i savezništvo sa carskom Rusijom, čime je otvorena nova dimenzija srpskog pitanja u evropskim odnosima snaga.

Borba za slobodu i državu iziskivala je i izgradnju institucija: ustanovljena je skupština, uređeno je zakonodavstvo, stvoreni su temelji univerziteta, počela je izgradnja državnog sistema... Da nije bilo povlašćenih, ni po krvi, ni po položaju, pokazalo se na najtežem primeru - Karađorđe je rođenog brata Marinka poslao na vešala jer je prekršio zakon.

U našem narodu često se upoređuju borbe Karađorđa i knjaza Miloša protiv Turaka. Jedno je sigurno, obojica su želeli isto - slobodnu i nezavisnu Srbiju. Niti bi Miloša bilo bez Karađorđeve borbe, niti bismo pamtili Karađorđa da Miloš nije shvatio da je došao trenutak za diplomatiju. I on je prvo ratovao, pa posle pregovarao. Ne treba zaboraviti Miloševe reči upućene Marašli Ali-paši nakon borbe: "Ja ranio, ja ću ti sada rane pozlatiti." 

Zahvaljujući takvoj politici, 1835. godine Srbija je donela jedan od najmodernijih i najliberalnijih ustava te epohe - Sretenjski ustav, i tako, po modernom uređenju, postala Evropa pre Evrope. Tada je ograničena moć vladara, precizno je predviđena i podela vlasti na izvršnu, sudsku i zakonodavnu. Bilo je to samo nekoliko meseci pre konačnog ukidanja feudalizma u Srbiji, kada je u još uvek vazalnoj Kneževini stvorena zemlja slobodnih seljaka.

Međutim, taj ustav nije zaživeo. Kao liberalan i potencijalno revolucionaran dokument, izazvao je snažna protivljenja Turske, Austrije, Rusije... Velikim silama je smetalo i to što su ustavom bili predviđeni zastava i grb Srbije, a to se vazalnoj državi ne može dopustiti. Štampa na nemačkom jeziku ocenila je da "za Srbiju nisu slobodoumne uredbe".

Iako suspendovan posle samo nekoliko nedelja, Sretenjski ustav ostao je merilo političke zrelosti srpskog naroda. Bila je to jasna poruka Evropi da srpsko pitanje prevazilazi granice jedne kneževine, da Srbija ne želi autonomiju pod tuđim nadzorom, nego teži sopstvenoj državnosti, koja je kasnije i ostvarena.

Sretenje je simbol procesa u kojem je srpski narod morao da pokaže da zna da se bori i osvoji slobodu, ali i da tu slobodu sačuva i institucionalizuje. Ustanak je pokazao snagu, a Ustav ambiciju. Bez obzira na to što je bio kratkog veka, Sretenjski ustav je trajno ugrađen u identitet srpske države i srpskog naroda.

U tome leži posebnost Sretenja - podseća da državnost ne nastaje iz trenutne pobede, nego iz sposobnosti da se sloboda pretvori u poredak. To je lekcija koju je Srbija naučila još u 19. veku, a ostala je aktuelna i danas, kada se na Karađorđevim i Miloševim temeljima čuvaju državnost i sloboda.

Upravo zbog svesti o samostalnosti i nezavisnosti, Srbija trpi pritiske od stranih faktora i domaćih antisrba. Nezavisna, snažna, moderna, ekonomski i vojno jaka Srbija za njih predstavlja remetilački faktor. Kao što su primorali Miloša da suspenduje Sretenjski ustav, jer je bio napredan, tako bi i danas da zaustave napredak Srbije predsednika Vučića. Da našu državu potčine, da je naprave vazalnom državom, bez identiteta. 

Kao i u najtežim istorijskim trenucima, danas su se protiv Srbije udružili svi srpski domaći i inostrani neprijatelji. I titoisti i ustaše, i drugosrbijanci i slučajni Srbi, čitav NVO sektor i medijske platforme pod stranom kontrolom. Ogromna finansijska sredstva iz inostranstva, stotine miliona evra, i najsnažnija logistika stranih obaveštajnih službi imaju jedan jedinstveni cilj - srušiti Vučića, slomiti Srbiju. 

Istorija Sretenja pokazuje da Srbija ne odustaje od svog slobodoljubivog poretka. To je zavet. Onaj ko je jednom ušao u "hram svoje državnosti" nikad ga neće napustiti. 

P.S. Aleksandar Vučić: "Život i srpski narod, bez obzira kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće u budućnosti."