OLUJA ZLOČINA! Pročitajte najnoviji autorski tekst Nebojše Bakareca!

Doskorašnji predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) u Hrvatskoj, funkcioner SDSS i potpresednik vlade Hrvatske, Boris Milošević smatra da je njegov najavljeni odlazak na proslavu vojne akcije „Oluja“ važan „gest“ koji će poboljšati status srpske zajednice u Hrvatskoj, piše Nebojša Bakarec, politički analitičar i budući poslanik SNS. Tekst prenosimo u celosti

„Moj odlazak ili neodlazak u Knin za mnoge će značiti grešku. Za većinu Srba Oluja je traumatično iskustvo...“, rekao je Milošević. Upitan kako gleda na „Oluju“ rekao je da je to za njega „dvostrana slika“. „Ako je moj dolazak gest, imam želudac za svaku vrstu gesta za koju smatram da bi poboljšao status moje zajednice“, naglasio je Milošević. Boris Milošević je rođen 5.11.1974. u Šibeniku. Diplomirani je pravnik. Oženjen je i otac je jednog deteta. Od 2016. - 2020.  je bio zastupnik u Hrvatskom saboru. Član je SDSS-a.

 

Odmah konstatujem – označavati „Oluju“ kao „traumatično iskustvo“ je zamagljivanje istine da je „Oluja“ jedan od najvećih zločina u Evropi posle drugog svetskog rata, i najveće etničko čišćenje. „Oluja“ je bila zločinačka vojna akcija Republike Hrvatske u avgustu 1995. godine. Cilj ove zločinačke operacije je bio etničko čišćenje teritorije Republike Srpske Krajine. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju „Oluja“ u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj.

Foto: Beta/Tanjug

Međutim, u drugostepenoj presudi su takve tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni svih optužbi!?! Tribunal je utvrdio da su hrvatska vojska i specijalna policija počinile veliki broj zločina nad srpskim stanovništvom, prvenstveno nakon oružanih napada, i da za organizovanje tih zločina ne snose odgovornost državno i vojno rukovodstvo!?! Gotovo cela teritorija RSK je etnički očišćena. Međunarodni sud pravde je februara 2015. presudom utvrdio da su se tokom i nakon operacije „Oluja“ dogodili zločini nad civilima koji bi mogli biti dela izvršenja genocida. Četvrti avgust u Hrvatskoj se slavi kao „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti“, dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust dan žalosti. Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“ u svojoj evidenciji navodi da je proterano oko 220.000 Srba i navodi imena 2.313 poginulih i nestalih Srba. Od toga 1.205 civila, a među njima 522 žene i 12 dece. Drugi izvori navode da je ubijeno oko 2.650 civila, a preko 300.000 je proterano. Srpsko stanovništvo je sistematski ubijano, njihovi domovi su pljačkani i zapaljeni, kako bi se izbrisao trag o njihovom postojanju na tim prostorima. 

 

Krivicom komunističkih vlasti SFRJ zločin u Jasenovcu nikada nije proglašen genocidom.  Hrvatska država danas sistematski umanjuje ili čak negira genocid u Jasenovcu. To je konstanta hrvatske politike od 1945. do danas. Od 1941. hrvatska vodi politiku pogroma nad Srbima, i/ili etničkog čišćenja protiv Srba, i/ili pokrštavanja Srba, i/ili asimilacije Srba. Od 1945. do proglašenja nezavisnosti Hrvatske 1991., Hrvatska je vodila politiku tihe asimilacije Srba. Stara politika pogroma i etničkog čišćenja nad Srbima ponovo je uspostavljena od 1990. do 1995. godine. Posle zločina „Oluje“, Hrvatska nastavlja sa politikom prikriveno prisilne asimilacije Srba. Istovremeno od 1990. godine u Hrvatskoj je na delu istorijski revizionizam ustaškog pokreta, a etničko čišćenje i zločini nad Srbima iz Hrvatske, slave se kao državni praznik. U takvim okolnostima odlazak predstavnika Srba na proslavu „Oluje“ predstavlja čin legalizacije i legitimizacije zločina počinjenih u „Oluji“, i čin svojevrsnog mazohizma i vređanja srpskih žrtava. Odluka SDSS, da njihov predstavnik prisustvuje obeležavanju „Oluje“ u Kninu, ljudski je neshvatljiva i neprihvatljiva. Apsurd se sastoji u tome što će predsednik SDSS-a, Pupovac, istovremeno u Rači prisustvovati obeležavanju godišnjice zločina počinjenih nad Srbima u vreme zločinačke „Oluje“.

Dakle, jedan predstavnik SDSS će prisustvovati slavljenju zločina u Kninu, a drugi će prisustvovati komemoraciji u Rači zbog tog zločina. Čin odlaska bilo kog Srbina, a pogotovo doskorašnjeg predsednika SNV i funkcionera SDSS, bi predstavljao trajno uspostavljanje presedana, kojim bi prisustvo predstavnika Srba postalo obavezno u Kninu, svakog narednog 4. avgusta. Kakve će to posledice imati po malobrojni i obespravljeni srpski narod u Hrvatskoj (180.000), teško je predvideti? Taj „gest“ Borisa Miloševića će možda, kratkotrajno poboljšati status vrha SDSS i SNV u Hrvatskoj, ali je malo verovatno da će „poboljšati status srpske zajednice u Hrvatskoj“, kako to kaže g. Milošević. Verovatnije je da će tim činom Boris Miloševića biti samo ubrzana asimilacija i kroatizacija Srba u Hrvatskoj. Teško je razumeti logiku reči Milorada Pupovca, predsednika SDSS, da „Milošević na proslavu „Oluje“ ide da žrtvuje sebe, da žali, i da obezbedi da Hrvatska prizna srpske žrtve i srpske patnje“.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

 

Gotovo da je nemoguće da bilo koji predstavnik hrvatskih vlasti, etnički Hrvat, izrazi žaljenje, i prizna srpske žrtve i srpske patnje. Gospodin Pupovac kaže da se o tome vode teški razgovori sa predstavnicima vlasti – verovatno HDZ? Autor ovog teksta smatra da je verovatnoća da se to desi, manja od promila. Sledeće godine hrvatska vlada može pozvati predstavnike SDSS i SNV u Blajburg, da odaju poštu ustašama i domobranima. Nezamislivo je da predstavnici Republike Srpske i Republike Srbije odu da slave pogrome muslimana i Hrvata nad Srbima u BiH. Nezamislivo je da predstavnici Republike Srpske i Republike Srbije odu u Knin da slave pogrom Hrvata nad Srbima u RSK. Nezamislivo je da predstavnici Republike Srpske i Republike Srbije odu da slave pogrome Albanaca nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Ako je sve to nezamislivo, kako je „zamislivo“ da predstavnici SDSS i SNV, odu da slave „Oluju“ u Knin, 4. avgusta? I da još demagoški kažu, da idu tamo da žale, a ne da slave. Kako će bilo ko razlučiti tugu i žaljenje Borisa Miloševića, od opšteg slavlja hiljada Hrvata u Kninu? I kako će Boris Milošević izraziti svoju tugu i žaljenje? Da neće možda Hrvati i HDZ da mu dozvole da održi govor? Odluka Miloševića da ide u Knin bila bi nešto razumljivija, ukoliko bi mu bila pružena prilika da govori u Kninu, i ukoliko bi održao istorijski govor u kome bi govorio o srpskim žrtvama.

Rekoh već, malo je verovatno da će Hrvati pružiti tu priliku Borisu Miloševiću. Oni samo žele da on svojim prisustvom pruži legitimitet „Oluji“, ali ne i da poentira svojim govorom. U prilog mojim tvrdnjama govore i zvaničnici Hrvatske, i hrvatski mediji koji najavljuju spisak govornika u Kninu (predsednik Hrvatske, predsednik vlade Hrvatske, predsednik Hrvatskog Sabora i predstavnik „Udruga Domovinskog rata“ – Ante Gotovina). Ukoliko ostane pri odluci da ide u Knin, Boris Milošević će nemo, iz svečane lože, slušati i govor zločinca Ante Gotovine. Uz to Milošević će prisustvovati uručenju odlikovanja hrvatskim i albanskim zločincima poput „generala“ Đure Dečaka i Rahima Ademija, koje će hrvatski predsednik odlikovati.

 

Hrvatski premijer Andrej Plenković je slavodobitno najavio da će potpredsednik vlade iz SDSS, Boris Milošević prisustvovati proslavi „Oluje“ u Kninu. „Gradimo državu i vodimo politiku uključivog i samopouzdanog društva zemlje koja je ostvarila sve strateške interese te će zato potpredsjednik Vlade Republike Hrvatske, Milošević biti dio izaslanstva na proslavi 25. obljetnice VRO „Oluja“. Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac rekao je da još nije doneta definitivna odluka o odlasku potpredsednika Vlade Hrvatske Borisa Miloševića u Knin, na obeležavanje "Oluje". Generalni sekretar SNV Saša Milošević izjavio je 31.07.2020.  da je akcija Hrvatske vojske "Oluja" istovremeno legitimna i kriminalna, oslobađajuća, ali i da je etničko čišćenje. Milošević je rekao „da smatra da bi sa srpske strane trebalo prihvatiti činjenicu da je "Oluja", osim egzodusa, bila i legitimna akcija hrvatske vojske kojom je oslobođena trećina okupirane teritorije“. Saša Milošević je ovo izjavio u Zagrebu na debati povodom 25. godišnjice akcije "Oluja", u ime REKOM mreže pomirenja (odrednica 1). Sve ovo gotovo da demantuje izjave Pupovca da nije doneta definitivna odluka o odlasku Miloševića u Knin. Pre se čini da je ta odluka doneta još prilikom formiranja nove Plenkovićeve vlade.

 

Odluku da predstavnik srpske zajednice ide na proslavu „Oluje“ oštro su osudili Milorad Dodik, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin, Savo Štrbac, Miodrag Linta i mnogi drugi. To je učinila i većina medija u Srbiji i Srpskoj. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je mudro rekao je da ne može da podrži prisustvo političkih predstavnika srpskog naroda na proslavi "Oluje" u Kninu. U Srbiji su „gest“ Borisa Miloševića podržali antisrpska „Inicijativa mladih za ljudska prava“ (YIHR), i televizije N1 i Nova S. „YIHR“ ističe da je zvaničan stav Hrvata o „Oluji“ u osnovi istinit!

 

Borisu Miloševiću je put na proslavu „Oluje“ utrla Sanda Rašković Ivić još 2013. Vidimo da njene reči ponavljaju generalni sekretar SNV Saša Milošević, u Zagrebu, i antisrpski„YIHR“. U novembru 2013. gospođa Rašković je u Skupštini Srbije dala intervju hrvatskom mediju «Šibenik-in», gde je doslovce rekla: „Teška srca moram priznati, Hrvatska je imala pravo na uspostavu jurisdikcije u Kninu” (odrednica 2). Ovom izjavom ona je opravdala hrvatske zločine nad Srbima, počinjene u „Bljesku” i „Oluji”. Ova politička Medeja se nije na tome zadržala. Koji mesec kasnije, 28. februara 2014. godine, Sanda Rašković Ivić je na TV „ATV“ u Banja Luci iznela svoj stav da su Srbi u Srebrenici počinili genocid (odrednica 3).

Foto: Beta/Tanjug

Većina Srba iz Hrvatske može da govori o ličnim ili porodičnim tragedijama, ili ima neku tužnu priču. O tome, sa različitim uspehom govore Anja Šimpraga i Boris Milošević.

 

Anja Šimpraga, potpredsednica SDSS-a i poslanica SDSS u Hrvatskom saboru, je 31.07.2020. u Saboru održala odličan govor i ispričala je svoje sećanje na akciju "Oluja" kada je kao osmogodišnja devojčica, rodom iz Knina, s porodicom izbegla u Srbiju. Između ostalog gospođa Šimpraga je rekla:„Ovih dana svi pričaju o 'Oluji'. Bez obzira na to koliko o tome doista znaju, jesu li proživeli te ratne strahote ili su ih samo posmatrali. Bez obzira na to iz kojeg su ih ugla doživeli. Svake godine u ovo vreme, dete progovara u meni. Sećanje jedne devojčice iz kolone. Tog 4. avgusta 1995. imala sam tačno osam godina. Najednom i nebo je promenilo boju. Sparina je otežavala disanje, nije slutilo na dobro. S ruksakom kupljenim za drugi razred osnovne škole, bila sam  spremna za put, put koji nije imao ime, put koji je vodio ko zna gde (…) Želja za rodnim krajem bila je jača pa smo se u Knin vratili 1999. godine - na svoj kamen, pored svoje reke, među svoje ljude“. Izlaganje je aplauzom pozdravila većina Saborskih zastupnika. Nakon njenog izlaganja, javila se Karolina Vidović Krišto iz „Domovinskog pokreta“ koja je napala gospođu Šimpragu, ali je u nedostatku argumenata, samo otrovno primetila : „U Hrvatskoj i u Hrvatskom saboru službeni jezik je hrvatski. Nije tačno nego točno, nije 4. avgust nego 4. kolovoza“. Anja Šimpraga je rođena 23.07.1987. godine u Kninu. Magistar je agronomije.

 

Boris Milošević je na Fejsbuku 01.08.2020., ispričao svoju ličnu priču: „U Knin odlazim kao potpredsjednik Vlade Republike Hrvatske zadužen za ljudska prava (…) Samu Oluju sam dočekao u rodnom Šibeniku, brinući tih dana za oca koji je bio mobiliziran kao hrvatski vojnik, za svoje prijatelje koji su bili u Hrvatskoj vojsci (…) Sedmog rujna kasno popodne nazvala me sestra. Išla je s ćaćom obići babu. Našli su je mrtvu, bila je ubijena vatrenim oružjem iz neposredne blizine (...) S teretom ove obiteljske tragedije, pa i kroz bol mojeg pokojnog oca, odluku da idem na obilježavanje Oluje u Knin mi je bilo još teže donijeti. U Knin idem otvorena srca, iskreno, s nadom da ova Vlada može napraviti taj tako važan korak, korak prema budućnosti, boljem društvu, društvu razumijevanja, poštovanja i tolerancije (…) A rat za mnoge u društvu, nažalost, nije gotov, i to najbolje znaju djeca srpske nacionalnosti koja u svojim školama moraju trpjeti stigmu zbog nečeg s čime ni njihovi roditelji nemaju veze, i koja moraju osjećati krivnju samo zato što su Srbi. Oluja nije samo vojno-redarstvena akcija, ona je i golema kolektivna trauma. Za Hrvate je ona simbol početka dugo žuđenog mira i prestanka okupacije, za Srbe je ona trauma početka novog egzodusa, stradanja, straha, neizvjesnosti i nemogućnosti povratka u svoje domove“.

 

Iz ove poruke, koju su preneli svi hrvatski mediji, vidimo da je otac Borisa Miloševića učestvovao u „Oluji“ kao hrvatski vojnik(!?!) i da su očevu majku, baku Borisa Miloševića, Hrvati ubili tokom „Oluje“! Zbog svega što znam o „Oluji“ kao zločinu, i uz ove činjenice koje dodaje sam Boris Milošević, pitam ga kako može da ide „otvorena srca“ na proslavu „Oluje“, kada su počinjeni silni zločini (preko 2000 ubijenih, među kojima je i njegova baka)? Da je „Oluja“ akcija u kojoj je izvršen pogrom nad Hrvatima, Miloševićev odlazak u Knin bi imao smisla, kao i sve njegove reči. Ovako, Milošević i SDSS se izvinjavaju Hrvatima zbog pogroma Hrvata nad Srbima! Milošević govori o razumevanju, poštovanju i toleranciji! Prema čemu? Razumevanju, poštovanju i tolerisanju zločina nad Srbima? Milošević i SDSS zagovaraju jednu demagošku mazohističku inverziju. Ali, Milošević ipak saopštava jednu tužnu istinu. A to je da su deca srpske nacionalnosti u hrvatskim školama stigmatizovana zbog svoje etničke pripadnosti. I sad treba da verujemo da će ta decenijska stigmatizacija prestati, zbog Miloševićevog prisustva na proslavi zločina i masovnog etničkog čišćenja? Treba da poverujemo da će Hrvati naprasno odustati od svog ustaškog revizionizma i prekrajanja istorije, radi „gesta“ Birisa Miloševića? Hrvati će, verovatno, omogućiti bolji život vrhu SDSS i SNV, ali nikada to neće omogućiti Srbima kao zajednici. Vrh SDSS i SNV će Hrvatima biti potrebni kao ukras, da glume Srbe, kao što su Albancima u Prištini potrebni „Srbi“ nalik Rašiću, Trajkovićki i Jablanoviću. Ostali Srbi u Hrvatskoj će biti izloženi „nepristojnoj ponudi“ da se u tokovima vremena kroatizuju i pokatoliče.

 

I ja imam svoju priču. Rođen sam u Os(ij)eku (na poleđini slavske ikone, stoji „1930. Osek“) u Hrvatskoj 1963. Moja porodica tj. moji roditelji, pre svega otac, su bili prinuđeni da pobegnu iz Hrvatske u doba Maspoka. Za one koji ne znaju, Maspok (Masovni pokret) je bio masovni nacionalistički i secesionistički pokret 1970. i 1971. godine u Hrvatskoj, na čijem čelu su bili dvoje vođa hrvatskih komunista - Savka Dabčević-Kučar i Mika Tripalo. Ovaj pokret je zahtevao isključenje upotrebe srpskog jezika u Hrvatskoj, i deklarisao je Hrvatsku kao nacionalnu državu Hrvata i Hrvatsku kao nastavak i naslednicu srednjovekovne hrvatske kraljevine.

Maspok je uživao podršku i ustaške emigracije na Zapadu. Pored navedenih lidera Maspoka, Dabčević - Kučar i Tripala, vođe Maspoka su bili i Franjo Tuđman i ustaša Bruno Bušić. Moj otac je bio poznata ličnost u Oseku, zbog toga što je bio odbojkaški reprezentativac (200 puta). Tokom narastanja Maspoka, 1970. on se glasno suprotstavljao tom proustaškom pokretu, uz isticanje svog srpstva i rusofilstva. To je dovelo do nekoliko napada na našu kuću u Donjem gradu. Ustaše su u Dardi i Belom manastiru, dva puta pucale iz daljine na mog oca. On je u to vreme posedovao i pištolj, zbog mnogobrojnih pretnji. Sve to je uzrokovalo naš egzodus u Beograd 1970. Četiri godine kasnije moj otac je prodao kuću u Oseku. Moj otac je opet zaigrao u prvom timu Crvene zvezde. U Oseku sam poslednji put bio 1989. godine, a nikada nisam tražio, niti imao domovnicu ili putovnicu. Nikada nisam želeo da živim u Hrvatskoj, a za rodni grad me vezuju jedino detinja sećanja, na jedan grad i jedno vreme koji više ne postoje.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Rade

pre 4 godine

Ako taj navodni srbin, ima takav želudac, da može svašta da svari, onda neka to radi u svoje lično ime! Nek' mu je prijatno! Samo da se zna da on to ne radi u ime Srpskog naroda!

4 10 Odgovori

maks

pre 4 godine

Nego u ime kojeg naroda ide tamo ??? Indonezijskog ?

3 1 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari