ESTONIJA BI DA SE PRIPOJI RUSIJI?! OPOZICIJA TRAŽI RASPISIVANJE REFERENDUMA... Moskva jasna, dosta farse, rešavajte sami svoje probleme!
Podeli vest
Predlog estonske opozicije o raspisivanju referenduma o ulasku te zemlje u sastav Rusije treba posmatrati kao deo unutrašnje političke igre. Ruski analitičari smatraju da Moskva ne treba da naseda i reaguje na tu farsu, jer bi to moglo da joj našteti
Kako objašnjavaju, ako Rusija to podrži - optužiće je da želi da okupira tu zemlju, a ako se na to nasmeje - drugi će reći da ne podržava „svoje" na postsovjetskom prostoru.
Ruski teški jurišni dron S-70 "Ohotnik" bombardovao je kopneni cilj na poligonu Ašuluk u okviru letačkih ispitivanja, rekao je za RIA Novosti izvor u vojno-industrijskom kompleksu
12.01.2021
18:06
Čitava ujdurma je nastala nakon što su poslanici opozicione Estonske reformske partije predložili da se održi referendum o pristupanju Estonije Rusiji. Na ovaj način su oni zapravo pokušali da spreče održavanje referenduma, koji bi mogao da dovede do uključivanja nove odredbe u Ustav zemlje koja zabranjuje istopolne brakove i ograničava prava LGBT populacije. Jedan od pokretača inicijative, poslanik Urmas Kruze je kasnije objavio da povlači tu inicijativu i objasnio da je ovaj predlog dao samo kako bi skrenuo pažnju na apsurdnost referenduma o braku. Estonske vlasti su kritikovale opoziciju zbog takvog predloga, a čak su diskusije o prisajedinjenju te zemlje Rusiji nazvali „državnom izdajom".
U decembru je estonski parlament u prvom čitanju usvojio nacrt zakona o održavanju referenduma, u kojem će građani te zemlje morati da odgovore na pitanje da li je brak isključivo savez muškarca i žene. Članovi vladajuće koalicije smatraju da je to neophodno radi zaštite tradicionalnih vrednosti.
Da bi sprečili usvajanje nacrta zakona o braku u drugom čitanju, planiranom za 13. januar, opozicionari su predložili oko 9.400 amandmana, od kojih značajan deo nije povezan sa temom referenduma. Na taj način predstavnici opozicije žele da blokiraju rad zakonodavnog tela i stopiraju odluku o referendumu.
Estonija je 2016. postala prva bivša sovjetska država koja je priznala istopolne zajednice. U decembru te godine sud je priznao istopolni brak sklopljen u Švedskoj, koji je sledećeg meseca upisan u matične knjige Estonije.
Aleksandar Nosovič, ruski politikolog i stručnjak za Baltičke zemlje i Poljsku, ističe da Rusija ne bi trebalo da reaguje na ovu predstavu, jer oni ime Rusije samo koriste u svojim igrama i unutrašnjim prepirkama.
- Ne, ne treba. Radi se o tome da je osobenost baltičkih zemalja, i ne samo baltičkih već skoro svih bivših sovjetskih republika, ta što oni uključuju Rusiju u svoja unutrašnja politička pitanja i previranja. Oni su tokom 30 godina svoje državnosti razvili uslovni refleks da se u bilo kakvim unutrašnjim političkim sukobima koristi ruska karta, pa se protivnici ili proglašavaju agentima Kremlja, ili se sve što je po njih neugodno naziva delom plana Moskve. To jest, u svakoj situaciji, pre ili kasnije, baltički i postsovjetski političari počinju da pominju Rusiju i da sve probleme povezuju sa njom. Ovo je još tipičnije za Baltik nego za druge regije bivšeg Sovjetskog Saveza, što je paradoksalno, jer su baltičke zemlje ponosne na činjenicu da su jedine republike bivšeg SSSR-a koje su postale punopravni deo Evrope, odnosno pridružile su se Evropskoj uniji - kaže Nosovič.
Procvat rusofobije
Rusi čine oko 28 odsto stanovništva Estonije i, hipotetički posmatrano, ako bi referendum o prisajedinjenju Estonije Rusiji bio održan, na to glasanje bi izašla cela ruska manjina u toj zemlji ako bi na to imala prava, kaže Nosevič.
- Ako bi svi mogli da učestvuju na ovom referendumu, onda bi svih 28 odsto glasova bilo za pridruživanje Rusiji, jer se Rusi na Baltiku prema Rusiji odnose čak i bolje od Rusa u samoj Rusiji... To su veći i vatreniji simpatizeri ruske Vlade i Putina nego u samoj Rusiji. Oni su mnogo radikalniji. Međutim, ne bi svi Rusi u Estoniji mogli da učestvuju na referendumu, jer u baltičkim zemljama postoji tako sramna pojava kao što je 'institucija ne-građana'. Posle obnavljanja nezavisnosti 1991. godine, gotovo svi Rusi, i ne samo Rusi, već i ruskojezični, ruskogovoreći ljudi u Letoniji i Estoniji lišeni su državljanstva i osnovnih prava. Konkretno, zabranjeno im je učešće na izborima i referendumima. Tokom proteklih 30 godina procenat onih koji nisu državljani se znatno smanjio, ali u Estoniji i dalje oko šest-sedam odsto stanovništva nema pravo učešća na izborima i referendumima, a gotovo svi su Rusi. Uzimajući to u obzir, procenat onih koji bi u Estoniji glasali za pridruživanje Rusiji bio bi znatno manji - kaže Nosovič.
Nosovič napominje da već decenijama u Estoniji i drugim baltičkim državama vlada rusofobija.
- Prvo, oni ne vole Rusiju ne poslednjih 30 godina, nego sto godina, ako ne i više. Baltičke države smatraju da bi Rusija, kao pravni naslednik Sovjetskog Saveza, trebalo da im plati za sovjetski period, koji oni vide kao sovjetsku okupaciju. Prema njihovom mišljenju, Sovjetski Savez je Litvaniji, Letoniji i Estoniji ukrao 20. vek, oteo ih od Evrope kojoj istorijski pripadaju i lišio ih tog divnog života kakav bi imali da 1940. godine nisu ušli u sastav SSSR-a i da su ostali kao nezavisne evropske države. Ovo je temeljna potporna konstrukcija istorijskog mita o tome da bi životni standard u ovim zemljama danas bio kao u Danskoj, Švedskoj i Finskoj da nije bilo sovjetskog režima, ni sovjetskog perioda. Odnosno, oni veruju da bi postali bogata, prosperitetna zemlja u Evropi. Međutim, sve nauke opovrgavaju ovaj mit - i istorija, i ekonomija, i sociologija. Bez obzira kako pristupamo ovom pitanju, ispostavlja se da taj mit ničim nije opravdan - ističe Nosovič.
Sa NATO-om šuruju, Rusiju za sve optužuju
Ekspert napominje da baltičke zemlje već tri decenije žive bez sovjetske vlasti i da se tokom tog perioda njihovo zaostajanje za razvijenom Evropom, zapadne i severne, ne samo da se nije smanjivalo, nego se čak i povećavalo u poređenju sa Sovjetskim Savezom, u svakom slučaju - u socijalnoj sferi.
- Naravno, baltički političari, koji su karijeru izgradili na rusofobiji, nisu u stanju da to prepoznaju, pa samim tim i stepen rusofobije na Baltiku stiče takve iracionalne note - note histerije, koje su stvorene da u korenu saseku mogućnost bilo kakve konstruktivne, racionalne diskusije po pitanju prošlog i sadašnjeg života ovih država... U baltičkim zemljama, pre svega, u Letoniji i Litvaniji, postoji zakon koji zabranjuje negiranje sovjetske okupacije i negativne uloge Sovjetskog Saveza na razvoj tih zemalja. Za izjavu da su Letonci i Litvanci u Sovjetskom Savezu živeli dobro i bolje nego sada može se otići u zatvor. Tj. cela državna mašinerija Litvanije, Letonije i Estonije izgrađena je na mitu da su Sovjetski Savez i Rusija, kao pravna naslednica, krivi za sve nevolje ovih država - objašnjava Nosovič.
Politikolog napominje da uprkos svemu postoji šansa da se odnosi za nekoliko decenija poprave i da bi Rusija i Estonija, kao i druge baltičke zemlje, mogle da uspostave saradnju po uzoru na onu kakva već postoji između Rusije i Finske.
- Finci takođe preterano ne vole Rusiju, tamo rusofobija cveta na svakodnevnom nivou, ali, ipak, oni su vrlo pragmatični ljudi i shvataju da je Rusija veoma važan, neophodan i ekonomski isplativ sused. Stoga Rusija i Finska imaju vrlo dobre dobrosusedske odnose koji su korisni za obe strane... - objašnjava ekspert.
Začuđujuće je to, dodaje Nosovič, što Baltičke zemlje nisu kopirale finski model susedstva sa Rusijom.
- Činjenica je da sada baltičke zemlje zarađuju na svojoj antiruskoj politici, to je njihova niša u međunarodnoj areni i u tome vide svoju korist... Ponosni su na činjenicu da su deo sanitarnog kordona, tampon-zona između Rusije i Evrope, da stoje na straži ruskih granica, i ne samo da štiti, već i drže Evropu na oprezu, upozoravaju na navodnu rusku pretnju. Zbog obavljanja ovih funkcija, baltički političari računaju na nekakvu posebnu pažnju, poseban odnos, na karijerni rast u zapadnim institucijama, na finansiranje svojih zemalja i slično. I delimično u tome uspevaju. Sada je to manje nego ranije, ali do sada je NATO, predvođen SAD, bio zainteresovan da Baltičke zemlje ispunjavaju tu političku funkciju odvraćanja Rusije. Ako se geopolitička situacija promeni i ako baltička rusofobija prestane da trguje sa Zapadom, proces promene paradigme odnosa sa Rusijom postaće mnogo verovatniji nego sada. Ali sada to još nije primećeno - zaključio je Nosovič.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Politička elita Moldavije neće dozvoliti predsednici Maji Sandu da ujedini zemlju sa Rumunijom i odvoji Pridnjestrovlje, jer bi tada njihova imovina bila ugrožena, izjavio je RIA Novostima docent Finansijskog univerziteta pri vladi Rusije Igor Šornikov.
Ruski teški jurišni dron S-70 "Ohotnik" bombardovao je kopneni cilj na poligonu Ašuluk u okviru letačkih ispitivanja, rekao je za RIA Novosti izvor u vojno-industrijskom kompleksu
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Profesionalno udruženje novinara Srbije osudilo je još jedan napad vandala na novinarsku ekipu, koji se dogodio danas tokom nasilnog protesta opozicije u Novom Sadu.
Kao i prethodnih dana, zbog jutarnjeg mraza na kolovozu je prisutna poledica, što dodatno utiče na bezbednost u vožnji, ali i dužinu zaustavnog puta, saopštio je Auto-moto savez Srbije uz apel na prilagođavanje brzine kako bi se izbegle saobraćajne nezgode i lančani sudari prilikom naglog kočenja.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Milostivog, patrijarha Aleksandrijskog koji je živeo krajem šestog i početkom sedmog veka.
Suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, biće nastavljeno danas u 10 sati u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči!
Muškarac Zoran Z. (71) koji je juče ranio dvojicu svojih komšija, oca i sina, u selu Mramorak kod Kovina, saslušan je danas u prostorijama Višeg javnog tužlastva u Smederevu, a kako je navedeno u saopštenju, odlučio je da iskoristi svoje zakonsko pravo i da se brani ćutanjem.
Rade Bulatović (76), kojeg u seriji "Sablja" igra profesor i glumac Miodrag Krčmarik, bivši je direktor Bezbednosno - informativne agencije i savetnik za nacionalnu bezbednost u predsedničkom kabinetu Vojislava Koštunice.
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Na današnji dan, 25. novembra 2020. godine, preminuo je jedan od najboljih fudbalera svih vremena Dijego Armando Maradona. Napoliju je doneo dva šampionska pehara, a Argentini titulu prvaka sveta 1986. Igrao je još za Boku, Barselonu, Sevilju i Njuels old bojs, a selektor "gaučosa" bio je od 2008. do 2010.
Srpski reprezentativac - Đorđe Petrović, oduševio je stručni štab Čelsija sjajim partijama u dresu Strazbura, ali i "orlova" zbog čega se uveliko sprema njegov povratak na "Stamford Bridž".
Novi tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
Premijer Rumunije i predsednički kandidat Socijaldemokratske partije (PSD) Marsel Čolaku i nezavisni ultradesničarski kandidat Kalin Georgesku posle oko 80 odsto prebrojanih glasova vode nezavisnu bitku na danas održanim predsedničkim izborima u Rumuniji, navodi se u podacima rumunske izborne komisije, preneo je Rojters.
Zapad se suočava sa najvećom pretnjom od 1945. godine, izjavio je danas general Džek Kin, vojni savetnik novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, povodom opasnosti od eskaliranja sukoba u Ukrajini u novi svetski rat.
Izraelska vojska sprovela je nekoliko napada na južna predgrađa Bejruta, javili su libanski državni mediji posle poziva izraelskih vlasti da budu evakuisana određena područja smatrana kao uporište proiranskog Hezbolaha, pokreta u otvorenom ratu sa Izraelom.
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Da li ste ikada proverili koliko su vaše drvene varjače zaista čiste? Jednostavan trik kuvara Meta Prestona otkriva šokantnu količinu prljavštine koju ne vidite golim okom!
Mala devojčica sa neverovatno gustom i dugom afro kosom postala je senzacija na društvenim mrežama, dok njena mama Liana negira sve optužbe da koristi veštačku kosu kako bi privukla pažnju.
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Jovana Tipšin se godinama unazad družila sa Draganom Markovićem Palmom, a sada je ispričala sve o njihovom poslednjem susretu, koji je bio pre tri nedelje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.