MILOŠEVIĆ JE NA DANAŠNJI DAN IZBEGAO SMRT Od rezidencije je ostalo samo zgarište, a razlog zbog kojeg se čekalo sa bombardovanjem vile BIO JE BIZARAN

Krstareće rakete ispaljene sa aviona NATO pre 22 godine razorile su rezidenciju tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Užičkoj 15. Milošević, koji je bio meta napada, nalazio se tada na tajnoj lokaciji.

Mnogima upada u oči da je Miloševićeva rezidencija bombardovana 22. aprila 1999. godine, skoro mesec dana od ispaljivanja prvih NATO projektila na tadašnju SR Jugoslaviju.

Zašto se toliko čekalo da se bombarduje kućnog praga tadašnjeg svetskog neprijatelja broj jedan? Ma koliko bizarno zvučalo, jedan od mogućih razloga je umetnost.

Naime, u Miloševićevoj rezidenciji se, navodno, nalazilo Rembrantovo remek-delo zbog čega je dugo veto na bombardovanje velelepne vile stavljala Holandija.

Reč je o platnu koje je Ante Topić Mimara doneo iz Nemačke posle 1945. tokom restitucije umetničkih dela i dao ga Titu. Holanđani su mislili da je reč o originalnom Rembrantu, a tek kasnije im je nemački general Klaus Nauman objasnio da je reč o kopiji.

Posle bombardovanja ispostavilo se da Slobodan Milošević i njegova porodica nisu u trenutku napada bili u rezidenciji, već na tajnoj lokaciji, navodno, u stanu u Đušinoj ulici, u Beogradu. Rezidencija je razorena sa dva projektila. Prva eksplozija je uništila stilski nameštaj, slike, pozlaćene umetnine... Preživeli su tri stilska stočića, dve fotelje i klavir, koji je ostao bez nogu.

Druga NATO bomba pogodila je Miloševićev kabinet i sravnila ga sa zemljom.

Milošević se tokom NATO bombardovanja skrivao i u Titovim skloništima u Beogradu i Boru. To je, pre svega, dedinjska vila "Mir".

Ovo zdanje ima liftove koji se spuštaju 70 metara ispod zemlje i četiri skrivena podzemna prolaza. Jedan od njih vodi do skloništa u kasarni u Ulici Teodora Drajzera, drugi do Rakovice...

Drugo sklonište u kojem se krio Milošević je bilo "Dubašnici", tridesetak kilometara od Bora. Ovo zdanje je zatvorenog tipa, sa podrumom, skloništem, prizemljem i dva sprata u vidu jelke i debelim zidovima. Objekat je 1979. za potrebe tadašnje JNA izgradila firma "Timogradnja".

Vilu u Rumunskoj 15, kako se ranije zvala Užička ulica, izgradio je 1933. inženjer Aleksandar Acović, a od Drugog svetskog rata koristio ju je kao omiljenu rezidenciju Josip Broz Tito. I Milošević je voleo ovu vilu skrivenu na Dedinju, jer je podsećala na mali muzej.U vili su ključno mesto sve do 1999. godine zauzimao Titov kabinet od hrastovine i mahagonija, a u njemu je dominirala slika Krste Hegedušića „Stubička bitka“. I Titova biblioteka je bila impozantna, a njene police krasilo je prvo izdanje Marksovog „Kapitala“ iz 1868, kao i faksimili portugalskih srednjovekovnih pomorskih karata.