DŽO BAJDEN JASAN, AMERIKA SE VRAĆA, SRBIJU I BALKAN ČEKAJU PROBLEMI! Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to znači...

Američki predsednik Džo Bajden, na početku svoje vlasti, naveo je da se 'Amerika vraća'. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to bi moglo da znači probleme za Balkan

Uz upozorenja da bi nove tenzije između Prištine i Beograda mogle da naruše mirovni sporazum star decenijama, kojim su okončani krvavi sukobi na Balkanu posle raspada Jugoslavije, Sjedinjene Američke Države su sve više podeljene šta da rade po tom pitanju.

Ovako u autorskom tekstu za RT o stanju na Balkanu i ulozi Amerike piše Džulijan Fišer, politički analitičar Ruskog komiteta za javne poslove (Ru-PAC), američke nevladine i neprofitne organizacije koja se zalaže za poboljšanje odnosa SAD i Rusije.

Njegov tekst prenosimo u celini:

SOHO forum u Njujorku bio je ranije ovog meseca domaćin debate između Skota Hortona, dugogodišnjeg libertarijanca i antiratnog radio voditelja, i Bila Kristola, neokonzervativnog mislioca i jednog od ideoloških arhitekata američkog svetskog poretka posle 11. septembra 2001. Predmet debate bio je američki intervencionizam, njegova zakonska osnova i istorijska uloga.

Kao što se moglo i očekivati, Kristol je izneo nejasne pojedinosti koje pokušavaju da preprave američko nasleđe 'dobroćudnog svetskog hegemona', što je termin koji je on lično skovao još 1996. godine kada je objašnjavao ulogu te zemlje u svetu. Osvrćući se na ratove u Iraku, Kristol je u isto vreme rekao da Amerika 'nije dovoljno gurala demokratiju', ali i da je 'bila previše ambiciozna'. Ukratko, priznao je da su greške napravljene, što je napredak koji je bio nezamisliv pre samo nekoliko godina, ali ipak i dalje nedostaje odgovornost za njih.

Koliko god da su američke akcije na Bliskom istoku za Kristola bile nesavršene, on insistira da je intervencija SAD u ratovima u Jugoslaviji tokom devedesetih godina bila uspešna.

SARAJEVO, SRAM TE BILO! IZGLASAN TEKST ZA SPOMENIK NA KAZANIMA - BEZ IMENA POČINALACA ZLOČINA NAD SRBIMA!

Prema njegovom mišljenju, Balkan je bio 'jedan slučaj rata koji je bio vredan angažovanja, koje je imalo veoma dobre posledice'.

I kao da je dao znak, balkanski lonac bi ponovo mogao da proključa.

Nerazrešen konflikt

Kosovo je potencijalno bure baruta u južnoj Evropi još od kraja sukoba 1998-1999. Skorašnje tenzije sa Beogradom, od kog je Priština unilateralno proglasila nezavisnost, dovele su do nove eskalacije tenzija.

Počevši u septembru ove godine, Srbi koji žive na Kosovu pokrenuli su proteste protiv lokalnih vlasti zbog maltretiranja putnika koji ulaze na tu teritoriju sa tablicama iz centralne Srbije. Usledila je mobilizacija naoružanih kosovskih policajaca, blokade puteva i saobraćajni haos u blizini administrativne linije.

Evropska unija posredovala je u postizanju privremenog rešenja, koje uključuje prekrivanje nalepnicama nacionalnih oznaka na tablicama, dok posebna radna grupa u Briselu ne dođe do trajnijeg rešenja u narednih šest meseci. Da li će to biti dovoljno za smirivanje situacije, ostaje da se vidi.

Foto: AP/Reuters/Fotoilustracija

Od tada, dogodili su se novi sukobi između policije i nezadovoljnih građana u blizini Mitrovice.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je to što je kosovska policija upotrebila nasilje protiv Srba. Ministar Sergej Lavrov sreo se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i pozvao na razgovore između Prištine i Beograda i diplomatsko rešenje koje će poštovati obe strane.

Kako je tenzija rasla, tako je NATO brzo pojačao patrole na Kosovu, uključujući i njegov sever. Kfor je saopštio da će zadržati 'privremeno snažno i agilno prisustvo u regionu'.

Prošle nedelje, kosovski ministar odbrane Armend Mehaj odleteo je u Vašington da se sretne sa podsekretarom za odbranu SAD Kolinom Kalom u Pentagonu. Tema razgovora bili su 'prioriteti bilateralne bezbednosne saradnje'.

To je samo poslednji primer američkog stava u vezi sa Kosovom. Kosovo je sa američkom podrškom lansiralo kampanju za svoje međunarodno priznanje 2008. godine. Mnoge velike zemlje, koje predstavljaju većinu svetske populacije, među kojima su Rusija, Kina i Indija, nisu priznale nezavisnost Kosova.

LAVROV JASAN, RUSIJA NEĆE TRPETI VOJSKU SAD I NATO U SUSEDSTVU AVGANISTANA! Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan moraju da biraju - Moskva ili Zapad!

Stalne težnje Kosova ka nezavisnosti čine ono što je naizgled benigno pitanje, kao što su registarske tablice, pitanjem rata i mira.

U pozadini je i dalje rat na Kosovu iz 1999. godine, u kom je NATO učestvovao kroz ozloglašenu kampanju bombardovanja protiv Srbije, što je dovelo do smrti najmanje 489 civila, kako tvrdi Hjuman rajts voč. U aprilu 1999, NATO je namerno gađao Radio-televiziju Srbije, ubivši 16 civila, navodi Amnesti internešnel. U jednom trenutku, SAD su 'greškom' bombardovale kinesku ambasadu u Beogradu, ubijajući troje i ranjavajući 20 ljudi. Ispostavilo se da je to jedina meta koju je odabrala CIA tokom tog sukoba.

Do danas, SAD su zadržale vojnu bazu Bondstil blizu Uroševca, kao deo međunarodnih snaga Kfora.

Dve države u jednoj

Na zapadu, Bosna i Hercegovina se ponovo pojavila u međunarodnim vestima. U pozadini Samita EU-Zapadni Balkan početkom oktobra, vođa bosanskih Srba Milorad Dodik rekao je prošle nedelje da će parlament Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH, uskoro glasati kako bi vratio sebi neke nadležnosti koje su prenete na državni nivo.

To uključuje i vojsku, sudove, tužilaštvo i poresku administraciju. Sve to je preneto na nivo BiH posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine i nije zapisano u ustavu.

Dodik želi nezavisnu Republiku Srpsku bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta BiH i tvrdi da za to ima podršku sedam zemalja EU, ali nije naveo koje su u pitanju.

U osnovi poslednje bosanske glavobolje su izmene krivičnog zakona kojim se krivičnim delom proglašava negiranje genocida, što je nametnuo visoki predstavnik u BiH.

Rusija je saopštila da je pozicija visokog predstavnika zastarela i da je vreme da se smanji nadzor stranaca nad BiH, 'koji samo stvara probleme i minira mir i stabilnost u toj zemlji'.

Moskva ostaje kritična i prema pokušajima da BiH uđe u NATO, insistirajući da ne postoji konsenzus BiH naroda po tom pitanju.

Svirajući po potpuno drugačijim notama, Vašington je tako prošlog meseca pokušao da ukori Dodika za njegovu 'secesionističku retoriku'. Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, upozorio je da 'ništa osim izolacije i ekonomskog očaja' ne očekuje Republiku Srpsku. Dodik mu je na pretnje sankcijama uzvratio psovkom.

STIŽE MODERNA! Vlada Srbije prihvatila 200.000 doza vakcine iz Poljske!

U SAD, razne balkansko-američke organizacije izdale su zajedničko saopštenje pozivajući Kongres i Bajdenovu administraciju da 'odmah pokrene korake kako bi sprečili pokušaje vlade Srbije da ugrozi mir i bezbednost u regionu'. U njemu se poziva i NATO da 'proširenje na taj region postavi kao prioritet', te navodi da je stanje na Balkanu 'američko nasleđe'.

'Amerika je investirala previše svojih resursa u region da bi dozvolila revanšističkim akterima da ponište skoro četvrt veka napretka', navodi se u saopštenju.

Međutim, na šta liči to američko investiranje sopstvenih resursa?

Početkom 1992. godine, pre nego što je izbio rat u BiH, sve umešane strane postigle su sporazum, Karington-Kutiljero plan, kojim se BiH deli na kantone među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima.

U poslednjem minutu, međutim, tadašnji američki ambasador u Jugoslaviji Voren Cimerman sreo se sa liderom Bošnjaka Alijom Izetbegovićem u Sarajevu, navodno mu obećavši puno priznanje jedinstvene BiH. Izetbegović je promptno povukao svoj potpis sa Karington-Kutiljero plana i ubrzo su SAD i njene evropske saveznice priznale Izetbegovićevu državu. Rat je izbio samo mesec dana kasnije, u aprilu 1992.

Foto: Fotoilustracija

SAD su se kasnije vratile na pregovore koji su uključivali podelu države, što je ličilo na raniji sporazum.

ŠIPTARI OPET SPEMAJU ČISTKU?! Procurila imena potencijalnih svedoka za zločine OVK!

Kako je Njujork tajms pisao 1993, 'desetine hiljada mrtvih kasnije, SAD nagovaraju lidere tri bosanske strane da prihvate sporazum o podeli sličan onom kom se Vašington protivio 1992'.

Cimerman je tada govorio da je 'naša nada bila da će Srbi odustati ako vide da će Zapad priznati Bosnu, ali ispostavilo se da grešimo'.

Vratimo se Horton-Kristol debati sa početka. Horton je naveo američko protivljenje Karington-Kutiljerovom planu, sa razornim posledicama, kao primer američkih intervencija koje ometaju, a ne promovišu mir i stabilnost.

Američki predsednik Džo Bajden, na početku svoje vlasti, naveo je da se 'Amerika vraća'. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija, to bi moglo da znači probleme za Balkan", piše Džulijan Fišer.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Srbija u EU do 2025

pre 3 godine

Plenković diže hrvatsku minimalnu neto platu na 500 evra i po Zakonu se ne sme dati manja!

0 0 Odgovori

Miljan J

pre 3 godine

Sad mogu samo da izazovu III sv. rat Rusija i Kina neće dozvoliti da nas ponovo bombarduju pre svega da zaštite svoja ulaganja

1 0 Odgovori

bendover

pre 3 godine

Joe Bidon i jasan u istoj rečenici,usro sam se od smijeha

0 0 Odgovori

Jovan

pre 3 godine

Zabole me više i za njihove nacionalne interese, njihov protektorat je završio sa izdajom Erdogana, sa Majdanom i neuspesima od ISILA do Avganistana. Izazvali su pandemiju da bi krizu i recesiju sakrili, misle da mogu opet da nekažnjeno bombarduju. Carstvo se ruši i niko to neće spasiti, sami su urušili svoj sistem koji su svima nadmetali.

0 0 Odgovori

Bane

pre 3 godine

Zna li on gde se vraća i gde je trenutno?

0 0 Odgovori

Pera

pre 3 godine

Jevrei posle ubistva kenedija apsolutno vladaju amerikom oni su organizovali napad 11og septembra uz pomoć alijinih mudžahedina i albanaca da bi američku silu usmerili na izraelske neprijatelje muslimane Avganistan irak Iran liniju seriju...!

0 0 Odgovori

ZAvram

pre 3 godine

"Бајден јасан"? Човек не зна да ли је пошао, или је дошао, те је ова тврдња више него трагикомична. Актуелни председник САД је најречитији доказ да овом државом влада звана "дубока" (трустови најбогатијих, криминалци, произвођачи оружја, и сличне бранше). Бајденов долазак на чело "најмоћније" силе на земаљској кугли управо доказују супротно: да је моћ САД, чак и потпомогнута снагама НАТО, у опадању. Прво поклекнуће је убрзо стигло и друго - подвијеног репа су напустили Авганистан. Опет се отелотворује она стара: Свака сила за време бива. Или: Ничија није горела до зоре. Америка је, у покушају да покаже и наметне своју надмоћ на свим пољима, целом свету дозлогрдила! Ни САД, нити Бајден, нису ни сами себи више јасни...

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari