MGSI: Ukidanjem konverzije uz naknadu moglo bi da se sagradi 15 miliona kvadrata

Prema procenama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na oko 5.000 lokacija, na kojima se ne gradi već 13 godina zbog nerešenog pitanja konverzije, moglo bi u proseku da se sagradi oko 3.000 kvadrata na svakoj lokaciji

To znači da bi ukidanjem konverzije u Srbiji moglo da se sagradi oko 15 miliona kvadrata.

Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji traje do 20. februara, a nacrt izmena i dopuna predviđa  ukidanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. 

U MGSI očekuju da će ukidanje konverzije uz naknadu doneti  milijarde evra investicija.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je za Novosti da bi se u državnu kasu slile milijarde evra i  oživelo tržište nekretnina ako bi se donela odluka o ukidanju konverzije uz naknadu. 

Prosečno se u Srbiji ulaže 700 evra po metru kvadratnom, što znači da bi se ukidanjem konverzije uz naplatu u srpsku građevinsku industriju slilo 10,5 milijardi evra.

Ako se zna da je prosečna cena kvadrata u prodaji u našoj zemlji oko 1.500 evra po kvadratu, to znači da bi promet nekretnina koje bi bile izgrađene na lokacijama na kojima se ne gradi zbog konverzije uz naplatu dostigla vrednost do 22,5 milijardi evra.

Investitori bi zaradili oko 12 milijardi evra koje bi bile
uložene u druge projekte, a država bi kroz porez na dobit zaradila 1,2 milijarde evra.

Osim poreza na dobit, država bi zaradila na porezu na prvi prenos (10 odsto), od čega bi mogla da zaradi do 2,25 milijardi evra kao i na godišnji porez na imovinu koji iznosi 0,3 procenta, a donosi državi prihod od 675 miliona evra. 

U Ministarstvu građevinarstva kažu da je približan broj novozaposlenih po metru kvadratnom oko 0,02 što znači posao za oko 300.000 ljudi ako se aktiviraju sve lokacije. 

Kako je prosečna neto plata u građevini oko 900 evra, to bi donelo mesečno 270 miliona evra i poreze i doprinose državi u iznosu od 175 miliona evropskih novčanica.

Jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji će se graditi mogu da očekuju da kroz cenu naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta zarade 11,25 miliona evra. 

Gradovi i opštine bi najveću zaradu ostvarili na naplaćivanju poreza na imovinu za novoizgrađenih 15 miliona kvadrata, kao i od poreza na prenos apsolutnih prava što su izvorni prihodi lokalne samouprave.

Ministar Vesić kaže da je Republika Srbija od 2010. do 2022. godine zaradila od naplate konverzije zemljišta uz naknadu 3,64 milijarde dinara ili 31,15 miliona evra.

To je, prema Vesićevim rečima, malo manje od 2,4 miliona evra godišnje.

- Zato je moje pitanje neznalicama koje bi da zaustave razvoj Srbije, a koje sada šire laži i nestine da će Srbija da ostane bez milijardi evra ako ukine konverziju uz naknadu, zašto te milijarde evra nisu naplatili ovih 13 godina? Imali su priliku, a naplaćivali su manje od 2,4 miliona evra godišnje. Upravo u ukidanju konverzije uz naknadu leže milijarde evra prihoda za budžet Srbije. Nikada neću podržati bilo koji institut koji ne donosi prihode u budžet, a koči razvoj zemlje i onemogućava da se izgradi 15 miliona kvadrata što bi  dovelo do smanjenja potražnje za stanovima, a samim tim i do smanjenja cena stanova - rekao je Vesić.

Podsetio je da Ustavni sud Srbije nije zabranio da se naknada ukine za sporno zemljište i kritike da se na ovaj način poklanja državno zemljište onima koji već imaju najviše novca odbacio kao paušalne.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.