Važna studija o litijumu: Šta može da donese Srbiji osim radnih mesta i povećanja BDP?

Studija je još najavljena kao "prva analiza zasnovana na preciznim parametrima i informacijama, uticaja eksploatacije litijuma na međunarodni položaj i stratešku bezbednost Republike Srbije".

Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu (CZSA), predstavio je rezultate studije "Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije" koja obuhvata analizu međunarodnih odnosa i nacionalne bezbednosti u pogledu zaštite strateških lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama.

- Moramo da budemo svesni da nakon izbijanja pandemije kovid-19, nakon agresije Rusije na Ukrajinu, pitanje bezbednosti, održivosti, strateških lanaca snabdevanja postalo je pitanje broj jedan. To više nije ni ekonomsko pitanje, ni ekološko, već pitanje za nacionalnu bezbednost - kazao je Obradović.

Situacija po pitanju litijuma je poprilično zaoštrena na globalnom nivou, Kina kontroliše 80 odsto snabdevanja, dodao je Obradović.

- EU je u prethodne tri godine donela niz akata u kojima želi da se ili "razvede" od Kine ili da umanje rizik, ne samo od Kine, već i od drugih koji mogu da iskoriste tu polugu uticaja. I kod nas je litijum došao u žižu javnosti, da li će biti implementiran taj projekat ili ne. To pitanje je u prvom redu pitanje nacionalne bezbednosti, društvenog dijaloga, tehnoloških aspekata, stručne rasprave i debate. Ne možemo reći da je ovo pitanje samo rezervisano za one koji se bave društvenim aktivizmom ili zaštitom životne sredine, već se mora posmatrati i u kategorijama geopolitike - ističe Obradović.

Foto: informer.rs / printskrin

Prema njegovim rečima, za nas je važno da litijum može biti vid strateškog usaglašavanja Srbije i EU.

- EU je u potrazi za sirovinama koje su bezbedne, a bezbednosni aspekt ove sirovine kaže da je malo verovatno da se dogodi neki scenario kakav vidimo u Africi i da dođe do ugrožavanja bezbednosti i samog sloma države koji bi značio da bi ovaj lanac snabdevanja bio nepouzdan. Možemo reći da ovaj lanac može biti pouzdan - kaže Obradović, dodajući da je pitanje tehnološog procesa je najviše pokrenulo javnu debatu u ovom procesu:

- Moramo da razmišljamo u dva smera. Da li je moguće na ovom projektu ostvariti neki viši standard koji će postati standard za sve druge projekte i to je ono što treba sagledati.

Obradović je potom izneo zaključak ovog istraživanja.

- Litijum kao strateška sirovina koja ima geopolitičke implikacije predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti.

- Evropske države trajno se odvajaju od nepouzdanih lanaca snabdevanja i traže sigurne i stabilne alternative. NR Kina i Ruska Federacija usled agresije na Ukrajinu i pandemije kovid-19 postali su nepouzdani izvori strateških sirovina.

-  Litijum predstavlja sastavni deo lanca proizvodnje električnih automobila u koju se ulaže desetine milijardi evra u Evropskoj uniji.

- Planirani podzemni rudnik litijuma i borata u Srbiji može biti oblik strateškog usaglašavanja Srbije i EU.

- To pokazuje da Srbija koja ima rezerve može projektovati svoje nacionalne interese u odnosu na partnerstva koja bude gradila vezano za ovaj projekat, ako do njega dođe. Ovaj projekat je zaustavljen i tu je vrednost ove studije, jer se bavi upravo nečim što je odbačeno u vrlo kratkom periodu. Studija pokazuje da dok smo mi to odbacili, drugi su na tome radili. Finska i Nemačka će pokrenuti proizvodnju 2025. godine, a sva je prilika da Srbija, ako bi nekom čudom pokrenula proizvodnu, ne bi mogla da bude u prva tri izvora ove sirovine.

-  Podzemni rudnik litijuma i borata je transformativan projekat koji ima potencijal da prilagodi Srbiju po pitanju dolaska industrije električnih automobila, kreiranja novih 21.000 radnih mesta i potencijalnog povećanja BDP ukoliko se uspostavi vertikalni lanac proizvodnje, prerade i rad povezanih industrija u Srbiju.

Sva je prilika da su oni koji su zainteresovani otišli negde drugde, pitanje je ko bi mogao da dođe u Srbiju.

- Projekat „Jadar“ nije mogao da se predstavi javnosti jer studije za procenu uticaja na životnu sredinu nije završena, te ne možemo da debatujemo o tome već samo da pričamo šta su druge države uradile i kakve komparativne prednosti ostvaruju. Sve ovo možemo uporediti sa Srbijom u 19. veku, kada se bilo protiv izgradnje železnice govoreći da će železnica odneti našu industriju, a u tom trenutku Srbija nije ni imala industriju.

Italija poludela za litijumom - Pronađen i u prelepoj Toskani, kreće ekstrakcija kod Lacija!

-  Najveće kritike projekta „Jadar“ zasnovane su na dezinformacijama, a ne na zakonski predviđenim naučnim studijama (procena uticaja na životnu sredinu) niti na zvaničnim javno dostupnim informacijama o projektu „Jadar“. Mislim da je to bila propuštena šansa za nas, u Evropi se izvode projekti litijumskih rudnika u Finskoj, Češkoj, Austriji, Nemačkoj, Portugalu, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Da ovaj projekat nije bio kritikovan, možda bi studija nastala u drugom obliku, navodi Obradović.

- Ovo su rezerve države Srbije, ne neke privatne kompanije. Ako se plasira strateška sirovina u EU, ona podleže rigoroznoj kontroli da zadovoljava standarde, a Kina nema ograničenja i končice. To treba uzeti u obzir kada se bira partner.

- Ono što je najvažnije, mislim da svako treba da pročita ovu studiju, nadam se da će inicirati debate. Niko nema monopol na ovu temu, mislim da i drugi treba da se ohrabre i napišu mišljanje za i protiv.