Petrov jasan: Što se tiče međunarodnog javnog prava Kosovo nije država! Apsolutno je isključena bilo koja mogućnost da Kosovo uđe u UN!
Podeli vest
Ne samo što se tiče Srbije, nego i što se tiče međunarodnog javnog prava, Kosovo nije država, kaže za Kosovo onlajn Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, povodom 16 godina otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost.
- Nije ovde u pitanju samo naš unilateralni stav ili stav država koje ga podržavaju, bilo zato što smatraju da je Srbija ozbiljna slobodarska država ili iz sopstvenih interesa jer sami na svojim teritorijama imaju potencijalna 'Kosova'. Reč je o tome da principi međunarodnog javnog prava i konkretni pravni dokumenti, a upravo takav je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 govore o suverenitetu tada SRJ, sada Srbije, na teritoriji Kosova i Metohije i govore o suštinskoj autonomiji KiM, što stoji i u našem Ustavu iz 2006. godine - kaže profesor Petrov.
Danas u Pragu biće održana konferencija na temu nepoštovanja međunarodnog prava i primeni dvostrukih aršina u politici. U slučaju Kosova i Metohije prekršeno je međunarodno pravo, o čemu će svakako biti reči na ovoj konferenciji. Na ovu temu u "Info jutru" govorili su Nikola Šainović, nekadašnji premijer Srbije i direktor Geoplitikona Milutin Ilić.
17.02.2024
10:32
Kako ocenjuje, apsolutno je isključena bilo koja mogućnost da Kosovo u dogledno vreme, ili čak uopšte, uđe u Ujedinjene nacije.
- Postoje pokušaji da uđu u neke druge organizacije kao što je Savet Evrope. Mi smo se do sada diplomatskim sredstvima dosta dobro borili i tako treba da nastavimo, a jedan od načina da tako nastavimo je i da kada je reč o unutrašnjoj politici pokažemo, ako je ikako moguće, malo viši stepen jedinstva. Sve političke snage bi trebalo da pokažu viši stepen jedinstva, da makar u tom delu ne dolazi do nepotrebnih raskola između političkih subjekata samo zbog borbe za vlast - kaže Petrov.
Ukazuje da od diplomatskih predstavnika Sjedinjenih Američkih Država stižu "ohrabrujuće izjave".
- Od ambasadora Kristofera Hila i pomoćnika državnog sekretara Džejmsa O'Brajena, koji je bio i u Rambujeu, možemo videti određene ohrabrujuće izjave i ne bih rekao da su to samo blage opomene upućene aktuelnom režimu na Kosovu, mislim da je to nešto više od toga. Postoje očigledno najave da sa takvom stranom ne mogu da se grade partnerski odnosi, a to je nešto što mi od samog početka govorimo. Pre desetak godina je ukazivano da je tzv. država Kosovo nastala ni iz čega i da nikako ne uspeva da profunkcioniše kao jedna ozbiljna demokratija. Da biste bili ozbiljan partner relevantnim faktorima u međunarodnim odnosima, mora postojati svest da se ti odnosi bolje razvijaju ako ste iznutra dovoljno snažan i pouzdan partner. Sve više se pokazuje da tzv. Kosovo to nije. I to će sve više dolaziti na videlo - navodi Petrov.
Govoreći o osnovnoj obavezi Prištine iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine, da osnuje Zajednicu srpskih opština, naš sagovornik kaže da "ništa nije zatvoreno".
- To što se ona ne ispunjava, a Srbija na njoj insistira, ne treba da bude nešto što zavarava. Politički procesi su dugi, zahtevaju i mnogo strpljenja i sagledavanje složene geopolitičke situacije u kojoj se nalazi svet, ništa nije zatvoreno. Ne možemo da ne radimo na tome da se ta obaveza ispuni. Ona je nužan uslov da bismo bilo kada, ako se stvore uslovi, mogli da uđemo u suštinske pregovore sa kosovskim Albancima o rešavanju konačnog statusa KiM - kaže Petrov.
Podsećajući na genezu "kosovskog pitanja" Petrov kaže da je Ustav SFRJ iz 1974. omogućio restruktuiranje tadašnje velike države i da je jedna od glavnih stvari u njemu bila ustavno-pravno pozicioniranje autonomnih pokrajina u okviru Republike Srbije na način da su one dobile svojstvo kvazidržava. Imale su, podseća, praktično sve elemente džavnosti, svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, pa i sopstveni ustav i pravo da učestvuju u promeni Ustava Srbije. Ustavom Srbije iz 1990. godine je, kaže, pokušano da se društvena politička stvarnost vrati unazad i tada je KiM vraćeno u standardne okvire, više nije bilo ustavotvorne ni prave zakonodavne vlasti i praktično više nije bilo ni autonomije na Kosovu.
- 90-ih godina ne samo da su se pojačali zahtevi političkih predstavnika kosovskih Albanaca za republikom i nezavisnošću, već kreću i terorističke akcije i to dovodi do internacionalizacije ovog pitanja i do čuvenih pregovora u Rambujeu, za koje je profesor Ratko Marković, šef delegacije Srbije u Rambujeu, tvrdio da nikakvih pregovora tamo nije bilo - navodi Petrov.
Što se tiče aktuelne situacije na Kosovu, profesor kaže da ona u pravnom smislu predstavlja situaciju u kojoj nema elementarnog ljudskog dostojanstva.
- O kakvim onda ljudskim pravima i demokratskim vrednostima možemo da govorimo na toj teritoriji? To je nešto što ide u prilog našem stanovištu, ali nije poenta u tome da nešto ide u prilog našem stanovištu već je vrlo važno kako ljudi žive i koliko će dugo moći da žive tamo. Međunarodna zajednica u narednom periodu treba da pokuša i sebe radi, radi opstanka čitavog međunarodnopravnog poretka da uskladi svoje postupanje i da ne postupa politikom dvostrukih aršina - zaključuje Petrov.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić izjavio je da je 17. februar dan kada je srušen međunarodno-pravni poredak, pitajući se, pri tom, šta slavi Priština i na čemu im čestitaju države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju medijima u Minhenu dotakao se i problema zabrane dinara na Kosovu i Metohiji i odnosu zapadnih sila prema tom pitanju.
Miloš Vučević je čestitajući svim građanima Dan državnosti poručio da je njegova poruka iz Orašca oko prošlosti bila pre svega činjenica da je postojao period kada smo hteli da se odreknemo svoje istorije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruske trupe izvele su masovni raketni napad na most preko ušća reke Dnjestar u Crno More u Odeskoj oblasti, saopštilo je ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo.
Švedski državljanin, koji je ratovao na strani Ukrajine, poginuo je u borbi krajem prošle nedelje, saopštili su brojni izvori za televizijski kanal SVT Njeter.
Alija Balijagić (65) uspešno izmiče poteri policije i pripadnika Vojske Crne Gore, a jedna rečenica koju je izgovorio pre 20 godina i danas se pamti u tamošnjoj javnosti!
Urošu Pašajliću koji je bio osuđen na sedam godina i osam meseci zatvora za nasilje u porodici i zlostavljanje i mučenje, Apelacioni sud u Beogradu povećao je kaznu za godinu dana i on će u zatvoru provesti osam godina i osam meseci.
Pretraga je u Bijelom Polju proširena i na mjesto Kukulje i Sutivan, gde su snaja i svekrva videle Balijagića u njihovom voćnjaku. Na terenu su i pripadnici vojske Crne Gore, a imaju pomoć i iz vazduha.
Kafa će biti duplo skuplja u narednih šest meseci, jer je Srbin omogućio hrvatskom tajkunu da se širi i jača monopol na našem tržištu, otkrio je na Kolegijumu naš glavni urednik Dragan J. Vučićević.
Mala srednjobanatska opština Nova Crnja poslednjih nekoliko godina bogatija je za veliki broj mladih stanovnika zahvaljujući konkursu Ministarstva za brigu o selu koje dodeljuje sredstva za kupovinu seoske kuće porodicama iz Srbije.
Danas je Sveti Luka praznik koji mnoge porodice proslavljaju kao svoju slavu a ujedno i vašar u Topoli poslednji u ovoj godini. A na vašaru uvek za svakoga po nešto, za svačiji ukus i dzep. Ipak najviše se kupuje sezonska roba poput luča bez kojeg nema ni dobrog žara.
Skoro sve neradne dane koje smo imali u 2024. godini smo iskoristili. Do kraja ove godine ostao nam je još jedan neradni dan i to u mesecu novembru. Tog dana obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu i praznuje se neradno.
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije, Nebojša Čović, u razgovoru za Informer je izrazio nezadovoljstvo zbog tretmana koji imaju Crvena zvezda i Partizan u Evroligi i kaže da su ovi klubovi već u postupku komunikacije sa takmičenjem zbog oštrih sudijskih grešaka na njihovu štetu.
Ministar spoljnih poslova Belorusije Maksim Riženkov izjavio je da pitanje obezbeđivanja mira u evropskom regionu zavisi isključivo od političke volje kolektivnoog Zapada.
Na socijalnim platformama sve je više videa iza Valensije u kojima se vide pljačkaši koji provaljuju u poslovne prostore, i odnose sve što im se čini vrednim. Bez milosti!
Politika administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena prema Ukrajini, uključujući pozivanje Ukrajine u NATO i dozvolu za udare dalekometnim zapadnim oružjem na teritoriju Rusije, može da se promeni nakon američkih izbora 5. novembra, kaže bivši američki ambasador u Ukrajini, direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta Džon Herbst.
Specijalni izaslanici SAD doputovali u Jerusalim kako bi razgovarali o prekidu vatre u ratu Izraela s libanskom Hezbolahom, a primirje pre svega mora garantovati bezbednost Izraela, istakao je premijer Izraela - Benjamin Netanjahu.
Glumac Zoran Rankić, poznat po ulozi Popare iz 2Srećnih ljudi" u penziju je otišao tako što je ostavio oproštajnu poruku kolegama iz Beogradskog dramskog pozorišta, skočio kroz prozor i pobegao.
Glumica Salma Hajek zablistala je na dodeli WSJ Magazine Innovators Awards 2024., zajedno s koleginicom Penelope Kruz. Obe dame izgledale su fenomenalno, svaka na svoj upečatljiv način.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.