Gujon poslao snažnu poruku: Snažna volja Srba na tzv. Kosovu inspiracija za kontinuiranu borbu za prava i pravdu

Direktor novoformirane Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, Arno Gujon, ukazao je da je snažna i nepokolebljiva volja srpskog naroda na tzv. Kosovu inspiracija za kontinuiranu borbu za prava i pravdu, uz istovremeno traženje mirnih i konstruktivnih rešenja za trenutne izazove.

Zadatak Kancelarije na čijem je čelu biće da doprinese boljem protoku informacija, organizuje, sprovodi i podržava aktivnosti kojima će se u svetu predstavili srpska kultura, istorija, duhovnost, umetnost, jezik, nauka i sport.

Gujon kaže da su reči francuskog pisca Lamartina, koji je u 19. veku napisao:

 - Srbi su kao hrast, možeš ih iseći, ali ne i saviti!", snažna metafora koja opisuje otpornost i izdržljivost srpskog naroda, posebno u kontekstu teških uslova na Kosovu - reči su Lamartina.

Podsećajući da mu je pre šest godina zabranjen ulazak na tzv.  Kosovo, Gujon navodi da ga je tzv. Kosovska policija uhapsila, pretresala i pretila mu.

Ipak, kako navodi, "najvažnije je da njegova humanitarna organizacija i dalje funkcioniše i pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji".

- Zabrana ulaska meni lično jako teško pada, jer sam tamo proveo gotovo pola života, sa radošću sam tamo provodio sve praznike, čekao Novu godinu, Božić, Uskrs. Moj kum živi tamo i moji prijatelji, koji ne mogu često da izlaze iz svojih enklava i koji ne dolaze baš često u centralnu Srbiju. Verujem da će se to kad-tad promeniti, i da će Srbi na KiM biti slobodni i ja slobodan da ih obiđem - ispričao je Gujon.

Zadatak novoformirane Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, kako kaže njen direktor, biće da obavlja stručne poslove za Vladu Srbije, doprinosi boljem protoku informacija, kao i da učestvuje u organizovanju, sprovođenju i podržavanju aktivnosti kako bi se u svetu predstavili srpska kultura, istorija, duhovnost, umetnost, jezik, nauka i sport.

Navodi da će to vladino telo učestvovati u pripremi i sprovođenju obeležavanja važnih datuma i godišnjica Srbije.

- Ispred mene je veoma važan zadatak, koji zahteva strateški i pažljiv pristup. Uz zahvalnost predsedniku Vučiću i premijeru Vučeviću na podršci i ukazanom poverenju, imam jasan plan kako ću ga sprovesti u delo i pored stalnih pritisaka koje osećamo. Na prvom mestu je kreiranje jasnih poruka namenjenih stranoj javnosti koje treba da istaknu bogatu kulturnu baštinu, istorijske činjenice, ekonomske prioritete i težnje Srbije ka miru i stabilnosti - rekao je Gujon.

Prema njegovim rečima, ideja je da se realizuju kulturne manifestacije, izložbe, koncerti, filmske projekcije, konferencije koje promovišu srpsku kulturu, nauku i umetnost.

- Imamo šta da pokažemo i Srbi imaju mnogo toga čime mogu da se pohvale. Stranim medijima ćemo pružati sve relevantne informacije i aktivno ćemo demantovati sve netačne informacije i stereotipe - dodaje Gujon. 

Govoreći o Reoluciji o Srebrenici i razmišljanjima francuske javnosti o njenom tekstu, Gujon kaže da francuska javnost, osim tog teksta, nije imala ni priliku da se upozna sa Rezolucijom i njenim posledicama.

- Javnost u Francuskoj se trenutno bavi drugim temama - poput nereda u Novoj Kaledoniji, izbora za evropski parlament ili porasta kriminala. Međutim, interesovanje postoji, moj tekst u 'Figaru' je bio ovih dana jedan od najčitanijih i najdeljenijih na društvenim mrežama. Ovo pokazuje da proaktivnost u javnoj diplomatiji daje rezultate - kaže Gujon. 

Kako navodi, ubuduće će se redovno nuditi materijal inostranoj javnosti, a kada kaže "inostranoj javnosti" ne misli samo na zapadnu, gde, kao što je bio slučaj sa "Figaroom", uspeva ponekad da se probijemo, već i na prijateljske zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju i koje ne treba zapostavljati.

Na pitanje šta Srbija može još da učini da svetu pokaže da Srbi nisu genocidan narod, Gujon navodi da se videlo i na glasanju u Generalnoj skupštini UN u četvrtak da 107 zemalja sveta i dve trećine čovečanstva zna da Srbi nisu genocidan narod.

- Važno je da se obratimo narodima ostatka planete koji su glasali 'za', a to su uglavnom Zapad i zemlje pod njegovim direktnim uticajem. Zvaničnici su dobro informisani i u suštini znaju istinu, ali će oni uvek glasati za ono što im se kaže, ili za ono što misle da je u njihovom interesu. Problem je što drugi ešelon, a to su mejnstrim mediji i nevladine organizacije, uverljivo prenose te laži u koje, na kraju krajeva, veruje običan, neobavešten narod - navodi Gujon. 

Istiće da će se aktivno promovisati istorijske činjenice u medijima, na konferencijama, simpozijumima, izložbama na međunarodnom nivou koje će predstaviti objektivne i istorijski tačne podatke o događajima iz prošlosti.

- Ova rezolucija koju su Nemačka i Ruanda podnele UN stvara hijerarhiju među žrtvama i reanimira endemski rasizam za koji se verovalo da je nestao u Evropi posle 1945. godine. Pitam se, zar sve porodice nevinih žrtava ne zaslužuju da se prema njima postupa sa istim saosećanjem? Kako su zemlje koje su podržale ovu rezoluciju mogle da ignorišu žrtve masakra u Kravici, počinjenog na Božić 1993. godine u ovom malom srebreničkom zaseoku? Čak 50 žena, dece, srpskih civila masakrirano je hladnim oružjem, mnogi su obezglavljeni, a oči su im prethodno izvađene. Smatram da 60.000 bošnjačkih, 30.000 srpskih i 8.000 hrvatskih žrtava ovog strašnog rata zaslužuju da se prema njima postupa sa istim poštovanjem - rekao je Gujon. 

Dodaje da namernim ignorisanjem srpskih žrtava, ova Rezolucija oživljava bol i podstiče tenzije između zajednica.

U trenutku kada politički lideri u Sarajevu sistematski dovode u pitanje Dejtonski sporazum, kako kaže, koji ipak garantuje mir i sigurnost za sve u Bosni i Hercegovini, ova Rezolucija dodatno jača antagonizam.

- Sada je vreme je da se vratimo razumu, poštujemo međunarodno pravo i ostavimo prošlost u prošlosti kako bismo izgradili zajedničku budućnost - poručuje Gujon. 

Na pitanje da prokomentariše to što su ga pojedinci iz opozicije u Srbiji nazivali "srpskim fašistom" jer je branio prava Srba, ali i reagovao na napade na predsednika Vučića, Gujon kaže da su se Srbi uvek borili protiv fašizma, a jedini fašistički projekat koji postoji od Drugog svetskog rata je projekat "velike Albanije".

- Ironija je da svako ko se suprotstavlja tom projektu i ko pomaže Srbima, makar i ne bio Srbin, biva prozvan da je fašista. To pokazuje lice tih ekstremista koji znaju samo da etiketiraju i crtaju mete na čelu. Pojedini u opoziciji ne mogu da mi oproste što sam izabrao i zavoleo Srbiju, a nisam morao. Međutim ne osvrćem se previše na kritike bez osnova. Kao i svaka javna ličnost, suočavam se sa različitim percepcijama i kritikama na svoj račun. Mislim da moja dela govore više od svih njihovih ružnih reči - dodaje Gujon. 

Govoreći o akciji Novosti "Najplemenitiji podvig", čiji je i član žirija, Gujon kaže da je jako ponosan na to što jer ta akcija, koja se dodeljuje decenijama, pokazuje koliko je humanost živa u srpskom narodu, ne samo u Srbiji, već u celom regionu i dijaspori.

Na pitanje koliko svetu i čovečanstvu, uopšte, nedostaju plemeniti i humani ljudi, Gujon ističe "mnogo".

- Oseća se nedostatak na mnogim nivoima društva. Oni doprinose stvaranju bolje zajednice kroz nesebičnost i spremnost da pomognu drugima. Njihovo prisustvo je ključno za izgradnju međusobnog poverenja i saradnje, što su osnovni elementi za napredak i stabilnost svake zajednice. U Srbiji ima stvarno mnogo humanih i solidarnih ljudi, rekao bih više nego u mnogim drugim zemljama, možda baš zato što Srbi nisu izgubili identitet i osećaj pripadnosti - zaključio je Gujon.