Kopanje litijuma u Srbiji! Brantner: "Da se isti projekat sprovodi u Nemačkoj, podržala bih ga"

Nemačka državna sekretarka u Ministarstvu privrede i klimatske akcije i poslanica Zelenih u Bundestagu, važi za operativku koja je najupućenija za pitanja litijuma i ekologije.

Pre više od pola godine, nemačka vlada je kritikovala izborni proces u Srbiji, a sada je najglasniji zagovornik kopanja litijuma i podržava srpske vlasti u projektu koji izaziva velika protivljenja.

"Naravno da bih (podržala takav isti projekat u Nemačkoj), pa mi već radimo na sličnim, u Saksoniji, kao i u mom regionu u basenu reke Rajne (na jugozapadu), ali tu tehnologija nije još spremna.

"Naše ministarstvo i pomaže finansijski jedan projekat kako bi se sprovela ispitivanja i testiranja, ali sve zavisi od brzine razvoja tehnologije", kaže Franciska Brantner, nemačka državna sekretarka u Ministarstvu privrede i klimatske akcije i poslanica Zelenih u Bundestagu, za BBC na srpskom.

Njeno ime se često čulo tokom posete visoke nemačke delegacije Beogradu krajem prošle nedelje kada je potpisan dogovor o srpsko-nemačkoj saradnji u rudarenju minerala.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić se upravo zahvalio Bantner za podršku projektu Jadar koji u Srbiji sprovodi australijsko-britanska kompanija Rio Tinto.

"Nisam stručnjak, ne znam ni hiljaditi deo onoga što zna Franciska Brantner", slušala je ona Vučićeve reči iz prvog reda kao važna članica nemačke delegacije.

U intervjuu za BBC na srpskom, ova 45-godišnja političarka kaže da je izazovno što su u Saksoniji, na istoku Nemačke, nalazišta litijuma na granici sa Češkom, pa se dva projekta sprovode paralelno u dve zemlje, ali da se insistira na najvišim ekološkim standardima.

To ne umanjuje zainteresovanost Nemačke za litijum u Srbiji, jer im je cilj da smanje zavisnost od uvoza sirovina i prerada iz Kine.

"Stalno raste potreba za sirovinama za digitalizaciju i održive tehnologije, a mi kao Evropljani smo u tom polju veoma zavisni od uvoza iz Kine.

"I zato smo definisali agendu kako da materijale koje imamo u Evropi i koristimo za Evropu", kaže Bantner.

Kako se ubrzava prelazak na vozila sa nultom emisijom štetnih gasova, proizvođačima automobila će biti potrebno sve više litijuma za baterije, a projekat kompanije Rio Tinto, tvrdi se, mogao bi da obezbedi čak devet desetina trenutnih potreba Evrope za litijumom.

Šolc je upravo i došao u Beograd želeći da osigura da nemačka automobilska industrija bude u prvom redu linije snabdevanja.

U nemačkoj i evropskoj delegaciji stoga su bili i predstavnici dve velike auto-kompanije - Mercedes Benc i Stelantis - koji čine skoro četvrtinu ukupne prodaje automobila u Evropi.

Predstavnici proizvođača litijumskih baterija prisustvovali su i potpisivanju sporazuma Srbije i EU o uspostavljanju "strateškog partnerstva o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima".

"Ova odluka zahteva hrabrost i doneta je u pravom trenutku", rekao je Šolc.

Dodao je da će taj potez osigurati da Evropa ostane "suverena u svetu koji se menja" i "ne zavisi od drugih".

Bila je to i pohvala za rukovodstvo Srbije koje je ukinulo zabranu rudarenja litijuma na osnovu sudske presude.

Posle velikih protesta širom zemlje, Vlada Srbije je 2022. uvela moratorijum na istraživanje litijuma i bora, ali je Ustavni sud prošle nedelje tu odluku proglasio neustavnom.

Sačekati primenu i rezultate

Koncept i evropski projekat koji sada Rio Tinto nudi, unapređen je u smislu životne sredine, kaže ona, uz ogradu da treba sačekati primenu.

"Vrednost i kvalitet moramo da procenjujemo na osnovu iskustva i rezultata koji se postignu", dodaje Brantner.

Srbija ima nameru da zatvori čitav krug - odnosno da samo deo litijuma izvozi kao sirovinu, a da skoro 80 odsto prerađuje i pravi litijumske baterije ili delove za elektronske automobile.

Na pitanje koliko je to realno izvodljivo, Brantner ima diplomatski odgovor.

"Jasno je da mi pokušavamo da ne isporučujemo litijum u Kinu, a da ga zatim vraćamo.

"Naravno, važno je da se naprave evropski lanci snabdevanja i Srbija će biti važan deo toga", kaže ona.

A hoće li Srbija dobiti fabriku električnih vozila ili nekih delova, u saradnji sa nemačkim kompanijama, zavisi od tih kompanija i njihovih poslovnih procena, dodaje.

Ko je Franciska Brantner?

- Rođena je u Lerahu, u nemačkoj saveznoj državi Baden Virtenberg 24. avgusta 1979.

- Diplomirala je na Siens Po u Parizu, a master diplomu međunarodnih odnosa stekla na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku

- Doktorsku tezu iz društvenih nauka odbranila je na Univerzitetu u Manhajmu

- Ranije je bila parlamentarna sekretarka i zastupnica Evropskih politika za poslaničku grupu Zelenih

Automobilski giganti u Beogradu

Čim je pred kamerama potpisan MemorandumSrbije i EU o sirovinama, takozvana pisma o namerama svečano su parafirali i predstavnici najvećih automobilskih kompanija Stelantis i Mersedes Benc, ali detalji nisu poznati.

U tekstu magazina Fajnenšel tajms piše da je time Srbija u stvari obećala da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila i da će, kada razvije jedno od najvećih svetskih nalazišta tog metala, prednost imati evropske automobilske kompanije kao što su Mercedes, Stelantis i Folksvagen.

A ima sa čime i da trguje - Vučić je izjavio da bi Srbija mogla da proizvede 58.000 tona litijuma, što zadovoljava 17 odsto evropskih potreba.

To je dovoljno da se napravi 1,1 milion električnih automobila.

Pritom, vlasti u Srbiji najavljuju i da sa tim projektom, mogle da dođu i direktne strane investicije čija se vrednost meri milijardama dolara.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.