Politika

Izvor: informer.rs

31.12.2024

14:00

Vesti

Intervju Nikole Selakovića - Otvoreno za Informer o kulturi, diplomatiji i strateškim prioritetima za budućnost!

U specijalnom novogodišnjem intervjuu za portal Informer, ministar kulture i bivši ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković, otkriva ključne izazove i politike u 2025. godini. Govorio je o evropskim integracijama, međunarodnim odnosima i balansiranju politike neutralnosti, kao i o važnosti stabilnosti u regionu.

Ministar je podelio i planove za unapređenje spoljne politike, kao i kako Srbija planira da se pozicionira na globalnoj sceni. Takođe, dotakao se ključnih ciljeva Ministarstva kulture, koji se odnose na podršku kulturnim institucijama. Intervju nudi detaljan uvid u strategije koje oblikuju budućnost Srbije u 2025.godini.

* Kakvi su najveći izazovi sa kojima se Srbija trenutno suočava na svom evropskom putu?

Nije samo reč o Evropskom putu u svakom slučaju Srbija sa svojom suverenom i nezavisnom političkom pozicijom koja je spoljnoolitička, koja je ekonomska, koja je uopšte smislu govoreći suverena pozicija jedne nezavisne države nalazi se pred velikim izazovima. U trenutku kada u Evropi naročito, ali u dobrom delu sveta, nije popularno voditi svoju suverenu politiku. Ipak, to je ona politika koja je Srbija omogućila da se sa ivice ekonomske propasti i ambisa uzdigne u visine i postane druga po snazi rastuća ekonomija Evrope. Na našem evropskom putu mi se susrećemo sa velikim i kompleksnim izazovima.

Kolumna Čedomira Antića: Otrovna, podla i razorna uloga Hrvatske obaveštajne zajednice u Srbiji — Nikola Selaković

Oni se u nekim slučajevima sudaraju sa onim što jesu naši nacionalni interesi kada su u pitanju neke zemlje članice Evropske unije. Ipak u Evropskoj uniji nalaze se i one države koje podržavaju našu politiku suvereniteta i teritorijalne celovitosti naše zemlje kada je u pitanju Kosovo i Metohija i ko je onemogućavaju u dobrom smislu pretvaranje onoga što jeste politika većine u Evropskoj uniji u zvaničnu političku poziciju i Evropske unije po pitanju evropskih integracija Srbije. Za nas je od velikog od izuzetnog značaja činjenica da je u poslednjem u nama prijateljska i susedna Mađarska, sa kojom smo dostigli najviši nivo političkih odnosa koji je sada u fazi strateškog prijateljstva i partnerstva predsedavala evropskom unijom i što se tema proširenja Evropske unije opet vraća na vrh onoga što se naziva evropska agenda. Predsednik Vučić je govorio više puta o tome govorili su o tome i predsednik vlade gospodin Vučević i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, da će Srbija sebi zadati zadatak da do 2026. godine ispuni ono što jesu formalni uslovi za pristupanje članstvu u Evropskoj uniji. Uveren sam da Srbija opstaje na tom putu uprkos tome što je Evropa nije ono što je nekada bila ali još uvek mi se nalazimo u potpunom gotovo potpuno okruženju što Evropske unije što zemalja koje svoju budućnost vide u Evropskoj uniji. Ono što smo uspeli da pokažemo u prethodnih naročito 10 godina jeste da držeći se sa jedne strane evropske agende a sa druge strane ozbiljno vredno i uporno radeći na onome što jeste reformisanje našeg društva na onome što jeste ekonomsko jačanje Srbije što je rezultiralo i ozbiljni, mogu slobodno da kažem istorijskim skokom u smanjenju nezaposlenosti u snižavanju javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod u skoku bruto društvenog proizvoda pa ako hoćete ozbiljno i budžeta Srbije, i na kraju ono što je dobilo krunu u ovoj odlazećoj godini a to je investicioni rejting koji je Srbija dobila kao jedina država među kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji, potvrda je ozbiljnog i vrednog rada koji se oslanjao najvećim i ubedljivim delom na ono što su unutrašnje snage, što jeste direktan rezultat politike koju je vodio i koju i dalje vodi Predsednik Republike Aleksandar Vučić.

* Da li verujete da će se u 2025. godini postaviti konkretni temelji za članstvo u Evropskoj uniji? Rekli ste da očekujete da će se to dogoditi u 2026.godini, ima li šanse da tako nešto bude naredne godine?

Ja sam rekao do 2026.godine uradimo ono što se od nas očekuje. Dakle da je to ono što je glavni zadatak. Da li će Evropska Unija to prepoznati da li će to nagraditi ili ne, to je već stvar 27 različitih država od kojih su neke spremne da svoje nacionalne interese stavljaju iznad onoga što jesu interesi unije. Ali, u svakom slučaju ono što je pretpostavljam da je bio smisao vašeg pitanja, da li će doći do otvaranja novih pregovaračkih klastera, ja mislim da smo mi odavno zaslužili da se to uradi. Da je jednostavno splet političkih okolnosti bio takav da se to nije dogodilo. Da li postoje šanse da se to uradi i da se to učini u toku januara meseca, najave su sve, da se ide u tom smeru. Da li će biti velikih izazova velikih iskušenja, a bogami nekih prepreka koje će nam neki postavljati, ni u to uopšte ne sumnjam. Ono što je važno jeste da se mi borimo i da ne odustajemo od onoga što su nama zacrtani ciljevi.

* Svedoci smo brojnih dešavanja koji se događaju u našoj državi, posebno na Kosovu i Methoji, kako komentarišete trenutnu situaciju i dali smatrate da može da se nađe neko dugoročnije rešenje i da se olakša Srbima dole život?

Sve što se dešava na teritoriji Kosova i Metohije direktna je posledica onoga što su velike zapadne sile koje su između ostalog bile i promoteri takozvane kosovske nezavisnosti, a neke od njih i glavni protagonisti NATO agresije na saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine, pravili pakt sa đavolom, odnosno što su sponzorisali aktivnosti šiptarskih separatista na Kosovu i Metohiji, u dugom nizu godina u dugom nizu decenija. I sada to daje svoje konkretne rezultate koji su upravo vidljivi u jednom sistematskom, jednoj sistematski vođenoj politici, progona, konačnog obračuna sa Srbima na Kosovu i Metohiji. koji se tiče na prvom mestu: živih ljudi dakle Srba i srpkinja koji su ostali na Kosovu i Metohiji da žive, koji se tiče našeg bogatog kulturno istorijskog nasleđa, koji se tiče srpske pravoslavne crkve koja i dalje postoji i deluje na teritoriji Kosova i Metohije, pa ako hoćete koji se tiče naših mrtvih. Jer je u ovih naročito 25 godina broj srpskih grobalja, srpskih spomenika i grobova predaka naših sunarodnika sa Kosova i Metohije koji su uništeni koji su oskrnavljeni nešto što se meri hiljadama i desetinama hiljada. Dakle to je upravo ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Sa druge strane, mi imamo pokušaj Srbije koja je napokon ekonomski stala na noge, koja se razvija, koja u ekonomskom smislu i u smislu svoga ugleda u svetu raste i napreduje i da konstruktivno pristupa rešavanju onoga što jesu životni problemi našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Posebna faza, rekao bih teška faza za naš narod na Kosovu i Metohiji nastupa od onoga trenutka kada je na čelo prištinske administracije došao Aljbin Kurti. Aljbin Kurti koji je imao jednu prećutnu i tihu podršku zapadnih zemalja, koje su ga dakle tapšale po ramenu, pa čak i kad su im uvodili restriktivne mere. Jer niko ne može da mi kaže da čvrsta volja i rešenost upravo tih zapadnih zemalja da skrenu pažnju Kurtiju kakve sve probleme rađa njegovo ponašanje i njegovo vođenje politike, koj rezultira progonom Srba sa kosova i Metohije, dakle da mu je skrenuta pažnja na svkai onaj nači nna koji Zapad može da uradi, da to ne radi. Ja sam uveren da bi ta politika bila zaustavljena. Nažalost, to se nije događalo onda kada je trebal oda se dogodi, i zato smo sada izloženi jednoj baražnoj paljbi po srspki mpredstavnicima na kiM, zato smo svedoci terora koji se dešava južno a i severno od Ibra prema našim sunarodnicima i mnogo čemu što život naših Srba na Kosovu i Metohiji i opstanak SPC na Kosovu i Metohiji dovodi do granica apsolutno nemogućeg.

* Kao političar koji se bavio međunarodnim odnosima, kakav je vaš stav prema budućnosti Srbije u kontekstu globalnih geopolitičkih promena?

Pa jedina sigurnost za Srbiju, jeste u čuvanju njene sopstvene pozicije njene pozicije na međunarodnoj političkoj sceni. Njene pozicije unutar unutar političkim odnosima jer je to ta principijelna pozicija jedino što nama u granicama mogućeg u ovom trenutku čuva naše nacionalne i državne interese. Mi sebe ne smemo da dovodimo u situaciju kao narod, kao država da predstavljamo plen čitavog niza kombi ili autobus malih političkih stranaka koji će se okupiti protivno nečemu a ne za nešto. I koje će Srbiju učinit lakim plenom za svakoga onoga ko joj ne misli i ne čini dobro. Dakle, posle petoktobarskih promena, imali ste situaciju u kojoj ste mogl ida vidite šta se dešava slaboj državi. Nama su, kao slaboj državi koja je bila pocepana između sitnih partijskih interesa, prvo organizovali 17. mart, pa su posle toga 2006 godine organizovali odlazak Crne Gore iz zajedničke države, pa su 2008 godine organizovali dakle ono što je rezultiralo separatizmom šiptara na Kosovu i Metohiji, dakle međunarodnim priznanjem tog separatizma od jednog niza država. To vam se dešava sa slabom državom. Srbija je u poslednjih više od 10 godina država koja je uspela da postigne unutar političku stabilnost. Ta unutrašnja politička stabilnost znači, da postoji jedna jasna politička većina u Narodnoj Skupštini, da postoji predsednik države koji je izabran sa vrlo jasnim i nesumnjivim legitimitetom i da imamo Vladu koja je u stanju da našu zemlju vodi onim putem koji su joj građani zadali na izborima. Ako bismo imali Vladu koju bi činile desetine stranaka koja se svaka u svom resoru ponaša kao u srednjem veku, u kojoj ne bismo imali jasnu celinu te vlade, onda bi Srbija bila kao plen koji bi razdirali kerovi sa različitih strana, svako otkidao svoje parče i ne bi ga bilo briga za ono što jeste, očuvanje celine. Za nas je suština da održimo političku stabilnost. Suština je da mi kao država moramo da ostanemo stabilni da od naše unutrašnje političke stabilnosti ne zavisi samo budućnost Srbije nego zavisi budućnost srpske nacije srpskog naroda tamo gde je on konstitutivni državni element. Da li je to položaj Srba u Republici Srpskoj, položaj same Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine, da li je to položaj naših sunarodnika u Crnoj Gori da li je to položaj u regionu... Zato je važno da Srbija bude stabilna, jer sam ostabilna Srbija, politički i ekonomski jaka Srbija jeste nešto što garantuje stabilnost srpskom narodu gde god on živeo u regionu. Dakle prvo da svi građani Srbije i naša država žive dobro, da imamo i ekonomsku i političku stabilnost, onda i da naši sunarodnici naši prijatelji naši rođaci, kumovi, svi oni koji žive na bivšem jugoslovenskom prostoru i šire od toga da budu stabilni i oni. Druga stvar koja nam je preko potrebna ako i opet garantuje politička i ekonomska stabilnost to je mir. Jer bez mira ne možemo da privređujemo ništa, ne možemo da stvaramo ništa dugoročno.

* S obzirom na Vaše iskustvo, kako vidite ulogu Srbije u regionalnoj stabilnosti i saradnji sa susednim državama?

Srbija kao neko ko učestvuje sa preko 60% u bruto društvenom proizvodu među akterima na Zapadnom Balkanu, Srbija kao neko ko ima granicu sa osam država, znači od Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije. Mi smo posle Nemačke prva zemlja u čitavoj Evropi koja ima tako veliki broj suseda. Kada imate tako veliki broj suseda, kada nemate više a imali smo u dobrom delu naše istorije, izlazak na more. Kada smo kontinentalna zemlja, kada su od naših osam suseda četiri suseda države članice Evropske unije, kada su tri države članice NATO-a, u takvim uslovima izuzetno je važno da budete faktor stabilnosti u vođenju regionalne politike. Mnogo toga gravitira ka vama. Kroz Srbiju prolazi Moravski deo, moravska vardarske doline. Glavna žila kucavica ovoga dela Evrope i spoj zapadne i Centralne Evrope sa onim što jeste Mala Azija, Azija, Bliski istok uopšte. To se moglo videti naročito u vreme migrantske krize, koliko je tu položaj Srbije bio značajan. Kada imate takav položaj regionalna politika jeste jedna od prioritetnih stvari. Srbija tu ima veoma odgovornu ulogu, i upravo zahvaljujući inicijativi koju je pokrenuo svojevremeno predsednik Vučić sa predsednicima Vlade Severne Makedonije i Albanije, kroz inicijativu "Otvoreni Balkan", mi smo pokazali svoju spremnost. Da okupimo sve u našem regionu i da utičemo što je moguće više ekonomsko povezivanje svih regionalnih aktera. Sa druge strane Srbija ima vrlo jasnu i principijalnu politiku, ta politika glasi: "da se poštuju načela odnosno principi Ujedinjenih Nacija". Da poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet svih država članica Ujedinjenih Nacija. Da insistiramo na poštovanju međunarodnog javnog prava, da je za nas izuzetno važna, temeljno važna rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Da nam je temeljno važan Dejtonski mirovni sporazum koji je uspostavio recept za mir i za funkcionisanje Bosne i Hercegovine. Zato je naša pozicija kao što sam rekao, vrlo jasna, vrlo principijelna, niko me ne uskraćujemo nešto što ne želimo da neko uskraćuje nama. U novijoj našoj istoriji Srbija ima prilike da vidi kako ta politika kada se vodi može da daje ozbiljne rezultate i da doprinosi percepciji Srbije kao faktora stabilnosti a ne kao destabilizujućeg faktora u regionu.

* Gospodine ministre, kako biste ocenili postignuća Ministarstva kulture u 2024. godini? Koji su najvažniji rezultati koje biste izdvojili?

Od 2024. godine sada kada je ispraćamo, mogu da kažem da sam imao priliku da to ministarstvo vodim u dve trećine godine, dakle osam meseci sam na čelu resora kulture. Zaista smatram da je u ovom periodu urađeno mnogo toga dobrog i s obzirom da smo nastavili da sprovodimo sve one dobre i važne projekte koje je zacrtala prethodna Vlada i Ministarstvo kulture na čijem čelu je bila gospođa Maja Gojković, ja sa velikom radošću mogu da kažem da je veliki broj zacrtanih ciljeva i ostvaren. Mi smo u toku ove godine realizovali nekoliko suštinski važnih projekata u oblasti kulturne infrastrukture. Sa jedne strane, pomenuću, da je sa uloženih više od 3,8 miliona evra u potpunosti završena rekonstrukcija krova i platoa ispred muzeja Jugoslavije koji je treći po posećenosti muzej u Beogradu. Odnosno u Srbiji da smo uspeli da izgradimo i da završimo malu scenu Narodnog pozorišta u Nišu, i da ulazimo u pripremu rekonstrukcije čitavog Narodnog pozorišta u Nišu. Da smo takođe u Pirotu, izgradili odnosno u potpunosti adaptirali zgradu nekadašnjeg Doma vojske gde je uloženo 4.490.000 evra u potpunu rekonstrukciju revitalizaciju toga objekta gde danas postoji jedna od najboljih scena na jugu i istoku Srbije koja izgleda fantastično. Gde je Narodna biblioteka smeštena, gde je smeštena gradska galerija i da ćemo u Pirotu u vremenu koje dolazi raditi na formiranju muzeja pirotskog ćilima, odnosno pirotskog ćilimarstva. Takođe ušli smo u velike radove i velike planove kada je reč o gradu Beogradu, koji u okviru projekta "Srbija 2027 skok u budućnost", a pripreme za Expo 2027 godine, ušli smo u prve radove u okviru toga projekta a to je potpuna rekonstrukcija adaptacija zgrade stare glavne železničke stanice za potrebe istorijskog muzeja Srbije, gde ulažemo milijardu i 900 miliona dinara.

Gde smo krenuli u radove na uređenju tog objekta koji broji više od 8.000 metara, gde će Istorijski muzej Srbije prvi put imati svoje stalno sedište svoju stalnu zgradu i gde ćemo našu bogatu prošlost moći da prikažemo kako domaćoj tako i inostranoj publici. Pred nama je dakle, dve i po godine ozbiljnih radova na tom objektu. Takođe, ove godine smo završili u toku januara meseca ja očekujem i otvaranje sa stalnom postavkom, spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Beogradu, za koji je utrošeno 119 miliona dinara. Gde će dvoje velikana srpskog naroda, dakle Nadežda Petrović naša renomirana žena humanista, slikarka, dobrovoljac, bolničarka u Velikom Prvom svetskom ratu neko ko je ostavio svesnosti Pariza i vratio se u Srbiju da pomogne u vreme kada je bilo najteže. I koje je položio svoj život u odbrani otadžbine ona i njen brat Rastko Petrović, dakle naš poznati književnik kolekcionar, diplomata, jedan fantastičan čovek dobiti verovali ili ne ali prvi put posle gotovo 40 godina posle 38 godina od kako je zatvoren spomen muzej Nadežda i Raska Petrovića mi smo u potpunosti sredili njihovu porodičnu kuću u profesorskoj koloniji na Paliluli, i očekujem do kraja januara meseca da ćemo otvoriti i stalnu postavku. Pošto je to zavisni muzej u okviru Narodnog muzeja u Beogradu, sledeće što nam je zadatak i čime kompletiramo sve što je počelo rekonstrukcijom centralne zgrade narodnog muzeja sledeći naš zadatak jeste jesu radovi na potpunoj rekonstrukciji galerije fresaka u ulici Cara Uroša u Beogradu. Koja nam je godinama zatvorena, za koji smo opredelili 291 i po milion dinara. Gde ćemo kada završimo te radove koji su planirani da traju dve godine, uspeti da svima onima koji u Beogradu dođu ali i svima onima koji su i same Srbije, prikažemo naše bogato možda najbogatije u ovom delu Evrope, nasleđe u oblasti fresko slikarstva iz.a do 15 veka nešto fantastično.

Uspeli smo u toku ove godine da završimo radove na obnovi dela manastirskog kompleksa manastira Hilandar na Svetoj Gori koji je stradao u katastrofalnom požaru 2004 godine. Dohija i igumenarija su bile deo tog te završne faze i naredne godine ulazimo u izgradnju riznice depoa, to je ono što će biti pečat naše generacije i doprinos ove generacije Srba toj vekovnoj zadužbini srpskog naroda. Srpski narod ima dve zadužbine narodne istorijske jedna je manastir Hilandar druga je hram Svetog Save u Beogradu na Vračaru. ulazimo u jedan potpuno novi projekat. Dakle mi imamo već decenijsku obnovu kompleksa manastira Manasije. Ta obnova je išla toliko sporo da bismo Manasiju završili za 40 godina, a onda bismo ponovo krenuli početka da radimo ono odakle je pre 40 godina krenula. Kada je reč o velikoj obnovi manastira Manasija u sklopu obeležavanja 2027. kao 600 godišnjice od upokojenja od smrti despota Stefana Lazarevića, Svetog Despota Stefana visokog, mi smo za narednu godinu opredelili 225,5 miliona dinara za početak završne velike obnove Manasije. Da biste shvatili koliko je to veliki iznos, samo ću vam reći da smo u celoj 2024. godini uložili u obnovu manasije 20.500.000 dinara. A sada ćemo u 2025. uložiti 225.500.000,gde nam je plan kao što rekoh da do 2027. u potpunosti zaokružimo i završimo obnovu ovog izuzetnog spomenika kulture u Srbiji, najlepšeg spomenika moravske škole crkvenog raditeljstva iz 14 i 15 veka. Ono što je važno nastavljamo brigu o našim svetinjama na Kosovu i Metohiji ali nastavljamo ulaganja i u druge krajeve Srbije, ne samo kada je reč o Beogradu. Čeka nas početak radova na revitalizaciji i rekonstrukciji postojećeg objekta izgradnji potpuno novog objekta galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu, muzej ćirilice u Bajinoj Bašti koju sam posetio pre nekoliko dana, koji dobija svoj potpuni oblik gde očekujemo i stalnu muzejsku postavku 2025. je jedan od projekata u okviru gradova u fokusu.

U okviru gradova u fokusu radili smo i radićemo i dalje mnoge druge stvari. Konkretno u Zaječaru, postoji veliko interesovanje da uradimo potpunu revitalizaciju nekadašnjeg Hajduk veljkovog konaka to je kultna Gradska kafana koja će biti pretvorena u novu gradsku galeriju. Sa druge strane u Mionici radimo kuću odnosno muzej Kolubarske bitke u kojoj smo samo u 2024 godini uložili preko 17 miliona dinara. U Kosjeriću radimo potpuno renoviranje gradskog odnosno opštinskog centra Doma kulture, Dakle u okviru koga se nalazi multifunkcionalna sala u okviru koga se nalazi i Narodna biblioteka Sreten Marić i pod nedavno veliki legat našeg proslavljenog Milovana Vitezovića. U Paraćinu radimo muzej staklarstva, mnogo toga je što radimo na novom gradskom centru za kulturu, odnosno ne novi gradski Centar za kulturu nego na zgradi nekadašnjeg Doma vojske u Leskovcu dom Mihajla idvorskog Pupina u idvoru ovde nedaleko od Kovačice. Ulanu nam je takođe da radimo i na revitalizaciji rodne kuće Laze Kostića u Kovinu. Ali ono što bih posebno istakao o čemu nismo pričali jeste da 2025. godine dakle u drugoj polovini godine očekujemo, prvi put posle Pule u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji posle Herceg Novog u onoj manjoj Jugoslaviji Srbiji i Crnoj Gori, dakle 2025 godine to će biti prvi put nakon 19 godina da naša zemlja dobija svoj nacionalni festival filma i televizije. Izuzetno izuzetno važna stvar gde ćemo imati festival koji će pokriti sve kategorije. Od režije, scenarija, glavne i sporedne muške glavne i sporedne ženske uloge, specijalnih efekata, muzike... Dakle sve ono što čini jedan film naćiće se na jednom festivalu. I srbija tu ponovo otpočinje sa realizacijom odnosno organizacijom svog nacionalnog festivala filma i televizije. Dakle mi smo imali krajem novembra ove godine izložbe posvećene manastirima duhovnosti i kulture koje se nalaze na Kosovu i Metohiji koja su pod zaštitom UNESCO, dakle upravo sa tom izložbom nastavićemo da idemo po Evropi i po svetu. I da pripremamo druge izložbe koje će našu kulturu našu kulturnu baštinu naše savremeno stvaralaštvo prikazivati na najbolji mogući način. Imali smo sjajnu izložbu koja će trajati početkom 2025. godine posvećena devedesetogodišnjici stradanja našeg viteškog kralja "Aleksandra I ujedinitelja" u muzeju Jugoslavije. Nastavićemo sa ozbiljnim programima podrške zaštiti i promociji naše kulturne baštine ali i promociji ono što je savremeno stvaralaštvo.

* Kao političar, kako uspevate da balansirate svoj profesionalni život sa porodičnim obavezama?

Koliko god koliko god se trudili da nađete neku ravnotežu između onoga što jeste porodični život i onoga što jeste profesionalni život, kada se bavite ovom oblašću mogu da kažem da je to veliki izazov i da je to veoma teško. Porodica koja prihvati nekoga ko se takvim poslom bavi na prvom mestu predstavlja stub oslonac i osnovu svega. sa druge strane predstavljaj najveću žrtvu. Dakle najveća žrtva koju podnosite upravo se ogleda prema tome koliko zapostavite porodicu. Zato je razumevanje podrška od strane porodice izuzetno važna, a ono vreme koje vam preostaje da se njome bavite da bude provedeno kvalitetno i na najbolji mogući način. Naravno, tu ne treba zanemariti ni primarnu porodicu to je ono što su roditelji naši, to su ljudi sa kojima je naše vreme odbrojano na ovome svetu, tako da pažnju treba da poklanjamo ako svojim supružnicima i deci tako i svojim roditeljima. I upravo ovo vreme praznika jeste vreme koje bi trebalo da bude najviše posvećeno porodici, gde treba svi da se okupimo i da shvatimo da živimo u jednom novom dobu koje nam je nametnulo pravilo da porodica više nije neprikosnoveno svakome u vrhu prioriteta. Ako se čovek dovoljno trudi da mu ostane to u vrhu prioriteta onda sam uveren da može to i da postigne. Koliko god je uvek na kraju dana nedelje meseca ili godine nezadovoljan i misli da je mogao više vremena da posveti.

* Koji su to najvažniji principi i vrednosti koje negujete u svojoj porodici, i kako utiču na vaš politički rad?

Svakako to mora da bude jedno čestito i ozbiljno vaspitanje dece. Jedna od važnijih stvari koju mislim da neretko zanemarujemo, kada kažem zanemarujemo mislim kao kolektivitet, kao narod kao zemlja, to jeste učenje dece određenim vrednostima koje su temelje. Jedna od takvih vrednosti jeste upravo da ih naučimo da rade. Da ih naučimo da budu vredni i da rade, jer ko nauči da radi on će da se naučiti da vrednuje i da ceni i svoj i tuđi rad. Kada vrednujete i cenite i svoj tuđi rad onda ćete se naučiti poštenju, to je ono što manje više propagira svaka velika religija na svetu. Srbi ili građani Srbije svi kada gledamo bez obzira na nacionalnu etničku pripadnost ubedljivom većinom se deklarišu kao verujući ljudi življenje sa nekim sistemom vrednosti koje velike religije i propagiraju. To su neke od najvažnijih vrednosti na kojiam treba uveren sam vaspitavati decu, negovati u okviru porodice i koje se trudim da sam negujem u okviru svoje porodice.

* Kako se provode praznici u porodici Selaković, odnosno šta za vas znače Nova godina i Božić?

Moram da priznam da sa jedne strane meni to donosi mnogobrojna sećanja iz detinjstva i kada pomislite na prošla vremena kada ste živeli u nekom bezbrižnijem periodu svoga života, shvatite i koliko je važno da sada svojoj deci činite život isto takvim. Praznici jesu vreme za okupljanje porodice, za posvećivanje jedino i isključivo samo porodici i nešto za šta trebamo da budem osvesni da kako godi ih prodvodili da ćemo ih tako urezati u sećanja svojih potomaka. Trudim se koliko god to teško bilo, a bilo bi najbolje da to vreme kada provodi msa porodicom, da ga provodim van Beograda da to bude u mom zavičaju. Nigde ne provedete praznik kao upravo tamo dge ste ga provodili u detinjstvu, ako ste sada u prilica da to prijuštite i svojoj deci.

* Da li biste želeli da podelite sa našim čitaocima neku uspomenu iz vašeg detinjstva a da se tiče praznika?

Najlepša sećanja su kada su u pitanju zimski praznici uvek vezana za Božić. Vezana su za odlazak za sečenje badnjaka u Badnje jutro, vezana su za trpezu kako Božićnu tako i onu za Banjid dan. Tada su zime bile kao što je i pre nekolik odana ova počela da bude snežna i bude prava zima bile su takve i svaka takva prilika je nama deci donosila velik uradost. Zato opet ponavljam, deo te radosti, želja mi je i cilj da prenosim i na svoju decu.

* Šta biste želeli da poželite građanima Srbije i našim čitaocima u 2025. godini?

Svim vašim čitaocima i svim građanima Srbije koji prate rad Informera i koji mu ostaju dosledni kao izvoru informisanja želim na prvom mestu dobro zdravlje. Čitavom našem narodu i našoj Srbiji želim ličnu i porodičnu sreću, želim mir a kada je mir tu, tu je i blagostanje. Prošli smo teške periode kojih se i vaša i moja generacija seća 90-ih godina, godina ispunjenih ratovima, sankcijama, hiperinflacijama, kasnije pljačkaškim privatizacijama i sva ta vremena su bila vrlo turbulentna. Poslednjih gotovo 10 godina imamo priliku da vidimo kako možemo kada se konsolidujemo stanemo na svoje noge, i znamo svoj put da učinimo i našu zemlju mnogo uspešnijom, da se u njoj gradi da se u njoj stvara. I želim nam svima dakle kao što rekoh, mira zdravlja, sreće, i našoj Srbiji želim više dece nego što ih je bilo 2024, godine.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:

Tagovi:

Nikola Selaković politika novogodišnji intervju

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

Politika

ŠOLAKOVCI SE OSTRVILI NA ČESTITOG PROFESORA: Samo je pitao studente da razmisle o ova četiri pitanja

Profesor FON-a dobronamerno je pozivao studente da pogledaju jasne činjenice koje im je predočio i da razmisle da je li protest (blokada) politizovan. Na ovaj poziv profesora antisrpski mediji iz Beograda pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa odmah su se ostrvili na čestitog profesora i izneli sramne optužbe na njegov račun.

28.12.2024

17:32

sledeća vest

Planeta

Šok saopštenje ruske službe! Znate li šta SAD hitno zahtevaju od Kijeva?!

SAD su zahtevale da kijevski režim hitno smanji starosnu granicu za regrutaciju i mobilizaciju na 18 godina, saopštila je Ruska spoljna obaveštajna služba (SVR).

03.01.2025

08:25

Hronika

Ovo su sve žrtve masakra na Cetinju! Martinović ubijao prijatelje, rođake, kumove...

Masovni ubica Aco Martinović (45) u svom stravičnom krvavom piru na Cetinju ubio je 12 ljudi, među kojima i dva deteta!

U specijalnom programu Informer TV gosti su govorili o masakru koji se prethodne večeri dogodio na Cetinju.

02.01.2025

10:01

Društvo

Ministarka Đedović o obustavi ruskog gasa: Nema razloga za strah, Srbija se ne snabdeva preko Ukrajine

Građani Srbije ne treba da brinu zbog obustave ruskog gasa preko Ukrajine, pošto se naša zemlje ne snabdeva iz tog pravca, već Balkanskim tokom, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

03.01.2025

07:55

Društvo

Stiže nova prognoza i upozorenje RHMZ: Ponovo "minus" i sneg, evo gde će se prvo zabeleti

Danas širom Srbije kiša i sneg, ali i naglo zahlađenje i jutarnja merenja u minusu, ističu u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije (RHMZ).

03.01.2025

06:38

Društvo

Deci eksplodirale petarde u rukama! Zbog pirotehnike lekari imali pune ruke posla

Troje dece povređeno je u dva dana nakon što su im petarde eksplodirale u rukama!

03.01.2025

08:58

Srbija

Ako nema snega, biće leda! Evo kad se otvara klizalište u Leskovcu

U dvorištu etno kompleksa Šop Đokić u Leskovcu počeli su radovi za postavljanje klizališta.

03.01.2025

11:02

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Kuda je prošao Aco Martinović ostali krvavi tragovi! Hronologija jezivog zločina na Cetinju

Krvnik Aco Martinović, je 1. januara za samo pola sata ubio 12 osoba, među kojima i dva dečaka stara 9 i 14 godina i ranio četiri osobe. Nakon što ga je policija pronašla i opkolila surovi ubica je presudio i sebi.

03.01.2025

10:13

Hronika

Tuga! Preminula devojka (21) koja je ranjena u glavu u Čačku

U jedinici intenzivne nege Opšte bilnice u Čačku noćas je preminula J.Ć. (21). Ona je podlegla povredama zadobijenih iz vatrenog oružja.

03.01.2025

10:19

Hronika

Brutalno ubijeni zbog novca? Danas sahrana bračnog para iz Arilja, iza sebe ostavili dvoje dece

Tuga i dalje vlada u Arilju nakon što je B.P. iz vatrenog oružja u kafiću u centru grada ubio bračni par Ivanu i Predraga Novakovića. Sahrana Ivane i Predraga biće obavljena danas na groblju u Latvica-Mala.

03.01.2025

11:08

Hronika

Stanje upucanih na Cetinju: Troje ranjenih stabilno, lekari se bore za život upucanog muškarca

Marija Martinović, Mladen Vuletić i Andrija Mudreša koji su ranjeni u jezivom zločinu kada je krvnik Aco Martinović ubio 12 i ranio četiri osobe na Cetinju probuđeni iz veštačke kome u kojoj su bili nakon operacija u Kliničkom centru Crna Gora u Podgorici.

03.01.2025

09:46

Horor u Kikindi

Stravičan zločin zbog žene: Čekićem polomio lobanju partneru bivše supruge pa se obesio!

Zoltan Mesaroš (56) iz Ruskog Sela izmasakrirao je Timu Zakića (62), novog partnera svoje bivše supruge Erike M., a potom se obesio!

Elena Ribakina je nedavno najavila da će uz nju na Australijan openu biti hrvatski trener Stefano Vukov, s kojim se razišla u avgustu, ali od toga neće biti ništa jer je privremeno suspendovan sa VTA tura zbog potencijalnog kršenja Kodeksa ponašanja i protiv njega je pokrenuta istraga

03.01.2025

10:10

Planeta

Hit! U ovoj zemlji poklanjaju kuće!

U Japanu besplatno dele stare, napuštene kuće!

03.01.2025

11:43

Planeta

I Amerikanci priznali surovu istinu! Šta se ovo dogodilo novoj ukrajinskoj brigadi?! Nije još ni stigla do fronta!

Novoformirana 155. mehanizovana brigada ukrajinske vojske počela je da se raspada i pre nego što je stigla do Krasnoarmejska (Pokrovsk), piše Forbs i navodi da je brigada pretrpela velike gubitke u borbama za grad.

03.01.2025

10:49

Planeta

Haos u Seulu! Policija po drugi put pokušava da uhapsi predsednika zbog šokantne odluke! (FOTO, VIDEO)

Pripadnici Agencije za borbu protiv korupcije (CIO) Južne Koreje stigli su danas u rezidenciju suspendovanog predsednika Jun Suk Jeola kako bi izvršili nalog za hapšenje u okviru istrage zbog njegovog neuspelpg pokušaja da uvede ratno stanje, javlja Jonhap.

03.01.2025

10:10

pojačan pritisak

Hitna direktiva iz UN! Organizacija primorava palestinsku vladu da povuče ovaj potez!

Ujedinjene nacije pozvale su danas palestinske vlasti na Zapadnoj obali da "promene kurs" nakon što su donele odluku da suspenduju emitovanje programa TV mreže Al Džazira uz optužbe da ova medijska kuća podstiče nasilje.

03.01.2025

08:30

teški dani

Blokada ruskog gasa će nas sahraniti! Robert Fico opleo po kijevskom režimu!

Slovačka će izgubiti 500 miliona evra godišnje od naknada za tranzit gasa, zbog odluke ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da obustavi isporuke ruskog gasa preko Ukrajine, izjavio je danas slovački premijer Robert Fico.

Film "Nedelja" večeras ima svoju televizijsku premijeru na Prvom programu RTS. Tim povodom za vas smo izdvojili neke od najzanimljivijih činjenica vezanih za ovu muzičku dramu.

02.01.2025

20:45

JOŠ Zabava VESTI