ALEKSANDAR MITROVIĆ ZA INFORMER: Grize me savest zbog neuspeha na Mundijalu!

Grize me savest zbog neuspeha na Mundijalu u Rusiji, ali nadam se da ću sa Srbijom igrati na barem još dva svetska prvenstva, kaže Aleksandar Mitrović (24) u novogodišnjem intervjuu za Informe

Golgeter smatra da su "orlovi" ostali nedorečeni na planetarnoj fudbalskoj smotri jer su imali kvalitet i šansu da prođu grupu prvi put posle 20 godina.

Napadač Fulama je sa 12 golova bio najbolji fudbaler reprezentacije u 2018. godini i zato je nagrađen Zlatnom loptom Fudbalskog saveza Srbije. Sa engleskim klubom je izborio plasman u Premijeru ligu, pošto je dao 12 golova za polusezonu.

Kad se osvrnete na godinu na izmaku, reklo bi se da vam idiličnu sliku kvari samo utisak sa Mundijala?

- Osećam sreću što smo igrali na Mundijalu, ali pomešanu sa nekom gorčinom. Kao griža savesti, ne znam kako to da opišem. Znam da smo mogli više i da smo radili dobro, spremali se dugo, posvetili se potpuno tome da napravimo veliki rezultat u Rusiji. Sve nam se bilo poklopilo, ali na kraju smo još i pokradeni u utakmici sa Švajcarskom. Nismo isključivo mi krivci što nismo prošli grupu.

Šta se sve dešavalo na Svetskom prvenstvu među vama igračima. Ko se s kim svađao i zbog čega?

- Ma, ništa... Apsolutno sam spokojan kad razmišljam o tome. Nije se dogodilo ništa posebno. Iznete su mnoge neistine, mnogo je rupa i nelogičnosti bilo u raznim pričama koje su se pojavile. Meni je Mundijal bio prelepo iskustvo, nešto divno što se dogodilo celoj našoj zemlji. Konačno su ljudi u Srbiji imali koga da bodre tokom SP. Samo je važno da nastavimo da idemo na velika takmičenja, da ne čekamo opet deset ili 20 godina.

Na koliko još svetskih prvenstava planiraš da igraš?

- Ne znam, što više budem mogao. Nadam se barem na dva i na što više evropskih šampionata. Za sada me zdravlje služi lepo, nisam imao mnogo povreda, ali nikad ne znaš šta te čeka sutra. Zavisiće i od selektora i od mlađih igrača koji će da dolaze. Da budem živ i zdrav, pa videćemo. Ako ne budem išao, biću najveći navijač.

S obzirom na to da imaš 24 godine, a 46 nastupa i 23 gola u dresu reprezentacije, izgleda da bi mogao da oboriš rekorde i po broju utakmica i po broju pogodaka za nacionalni tim?

- Meni je mnogo lepo da čitam o tome, da se ne lažemo. Međutim, ne opterećujem se tim brojkama, ne mislim o tome kad izađem na teren. Uvek radim svoj posao najbolje što mogu, golovi nekad dođu, nekad ne. Ako igramo dobro kao tim, samo tada će biti golova. Rekao sam da mi je želja da budem najbolji strelac u istoriji reprezentacije, ali ne igram zbog toga, nije mi to glavi cilj.

Da li je posle svih tih golova i trofeja tati Ivici jasno da je bolje što nisi postao kik-bokser, kako je on želeo, nego fudbaler?

- Jeste, nekad imam utisak da je njemu više stalo nego meni. I da je najsrećniji čovek na svetu kad dam gol, pobedim ili dobijem nagradu. On najbolje zna kroz šta sam sve prošao da bih došao dovde. U porodičnoj kući u Smederevu imam i svoj mali muzej, gde su trofeji i medalje koje sam osvajao.

Šta ti je cilj za 2019? Opstanak sa Fulamom ili transfer u neki još jači klub, pošto se spekuliše da te žele Čelsi, Everton...?

- Igrač sam Fulama, ali naučio sam da je u fudbalu sve moguće. Tržište je otvoreno i nikad ne reci nikad. Sve je to lepo kad se priča o tebi, kad te drugi žele, ali nemam vremena da razmišljam o tome, nego samo o sledećoj utakmici.

Kakva godina očekuje reprezentaciju, pošto će od marta do septembra biti odigrane kompletne kvalifikacije za EP 2020?

- Imamo izjednačenu grupu u kojoj odskače samo Portugal sa Kristijanom Ronaldom. Ostale ekipe su u istom rangu, ali siguran sam da sa svima možemo da igramo. Verujem da možemo da izborimo direktan plasman na EURO.

"Grobari" se nadaju da ćeš makar još jednom u karijeri obući Partizanov dres?

- Daj bože! Nadam se i ja, 100 puta sam rekao da bih želeo karijeru da završim u Partizanu. Ona slika sa trofejom prvaka Srbije u Partizanovom dresu, pred navijačima u Humskoj, to je slika za ceo život. Partizan je moja kuća, a gde god da odeš i koliko god da ti je lepo, uvek želiš da se vratiš svojoj kući. Samo da me zdravlje posluži, a pristao bih i besplatno da odigram makar jednu sezonu. Samo da još jednom osetim onu tremu pred izlazak na teren u Humskoj.