ISTORIJAT: SVETSKO PRVENSTVO U ITALIJI 1990. GODINE - Maradona nije uspeo da odbrani tron, a fudbal je postala igra u kojoj uvek pobeđuju Nemci

Vodimo vas kroz istorijat Mundijala, a na redu je Italija 1990.

Posle Meksika, priliku da po drugi put organizuju Svetsko prvenstvo dobili su "azuri". Bio je to 14. planetarni turnir po redu, na kojem je titulu branila Argentina, a ukupno su učestvovale 24 reprezentacije. Na kraju se na pobednički tron popela Zapadna Nemačka.

Pored domaćina i "pancera", sa Starog kontinenta su učešće izborili još i Jugoslavija, Švedska, Španija, Sovjetski Savez, Škotska, Rumunija, Republika Irska, Holandija, Engleska, Čehoslovačka, Belgija i Austrija. Iz Centralne i Severne Amerike vizu su obezbedile Kostarika i SAD, a iz Južne Amerike su se, pored "gaučosa", nadmetali Brazil, Urugvaj i Kolumbija. Sa prostora Afrike su na Apeninima igrali Egipat i Kamerun, dok je debitant bio iz Azije. To su Ujedinjeni Arapski Emirati, pored kojih se još kvalifikovala i Južna Koreja.

Uloženo 935 miliona dolara

Zanimljivo da su tokom borbe za plasman na SP u Italiji diskvalifikovani Meksiko i Čile. "Sombrerosi" jer su na omladinskom turniru švercovali starije igrače, a Čileanci zato što je njihov golman Roberto Rohas lažirao povredu protiv Brazila, kada je baklja bačena sa tribina, zbog čega je usledio i prekid.

Priliku i čast da ugoste najbolje svetske timove imalo je 12 gradova na "čizmi", a to su Rim, Firenca, Milano, Napulj, Bari, Torino, Đenova, Bolonja, Udine, Verona, Kaljari i Palermo. Saigrađeni su potpuno novi stadioni "Sveti Nikola" i "Dele Alpi", dok su preostalih deset renovirani i "ušminkani" za potrebe takmičenja. Ukupni troškovi rekonstrukcije premašili su sva očekivanja i procene, iznosili su 935 miliona dolara.

Foto: AP PHOTO

Selekcija Engleske jedina je sve utakmice u grupnoj fazi odigrala na Sardniji. Razlog za to je bio huliganizam, rasprostranjen na Ostrvu '80-ih godina, koji su ubrzo proširio i na ostatak Evrope. Zato su i mere bezbednosti bile ogromne kada je igrao Gordi Albion, a karabinjeri i pripadnici specijalnih jedinica imali su pune ruke posla.

Selektori su za ovo nadmetanje mogli da uvrste 22 igrača na spisak. Eventualne zamene usled povreda dozvoljavane su samo ako to aminuje FIFA. Pravdu je delio ukupno 41 arbitar iz 34 zemlje, a upravo na ovom SP sudije su poslednji put nosile kompletno crnu opremu.

Žrebom u Rimu odlučeno je i ko će s kim igrati. U grupi A bili su: Italija, Austrija, SAD i Čehoslovačka, u grupi B: Argentina, Kamerun, SSSR i Rumunija, dok su grupu C činili: Brazil, Švedska, Kostarika i Škotska. Grupa D izgledala je ovako: Zapadna Nemačka, Jugoslavija, UAE i Kolumbija, grupa E: Belgija, Južna Koreja, Urugvaj i Španija i na kraju grupa F: Engleska, Irska, Holandija i Egipat.

Za pobedu su se davala dva boda, a za remi jedan. Dve najbolje ekipe iz svake grupe išle su u nokaut fazu, kao i četiri najbolje trećeplasirane. Zato su ukupno na ovom Mundijalu odigrane 52 utakmice, uključujući i duel za treće mesto.

Jedine reprezentacije koje su igrale otvoreno i napadački bile su Zapadna Nemačka i Italija. Na turniru je prosečno postizano 2,21 gol po meču, a pokazano je rekordnnih 16 crvenih kartona. Čak osam okršaja u nokaut fazi otišlo je u produžetke, dok su četiri rešena izvođenjem jedanaesteraca.
Aktuelni šampion sveta Argentina prošla je grupnu fazu sa trećeg mesta, iza Kameruna i Rumunije. Dalje su otišli i Italija, Čehoslovačka, Brazil, Kostarika, Zapadna Nemačka, Jugoslavija, Kolumbija, Španija, Belgija, Urugvaj, Engleska, Irska i Holandija.

Penali rešavali polufinala

Već u osmini finala viđen je veliki južnoamerički derbi između "karioka" i "gaučosa". Slavili su Argentinci sa 1:0, golom čuvenog Klaudija Kaniđe u 81. minutu. "Azuri" su preskočili Urugvajce (2:0), Irska je posle penala izbacila Rumune, a Čehoslovačka je bila ubedljiva protiv Kostarike (4:1). Najprijatnije iznenađenje bio je Kamerun, pošto je posle produžetaka savladao Kolumbiju (2:1), a isto je učinila i Engleska protiv Belgije (1:0). Nije bilo iznenađenja kada su Nemci u pitanju, srušena je Holandija (2:1), a i naša reprezentacija je u fantastičnoj predstavi, majstorijama sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića Piksija, posle produžetaka poslala kući Španiju (2:1).

Ipak, Jugoslavija je u četvrtfinalu nesrećno ispala od "gaučosa" predvođenih legendarnim Dijegom Armandom Maradonom i to posle penala (0:3). Italijani su bili bolji od Iraca (0:1), Lotar Mateus, Rudi Feler, Jirgen Klinsman i ostali preskočili su i Čehoslovačku (1:0), da bi Gordi Albion na produžetke eliminisao simpatični Kamerun (3:2).
Polufinala su bila fenomenalna. S jedne strane motivisani domaćin protiv Argentinaca u Napulju, a s druge sudar Nemaca i Engleza u Torinu.

Uspeli su "azuri" da povedu preko slavnog golgetera Salvatorea Skilaćija u 17. minutu, koji je proglašen za najboljeg igrača i prvog strelca turnira. Ubrzo je Klaudio Kaniđa izjednačio i tako prekinuo seriju nesavladivosti golmana Valtera Zenge. Na kraju je odluka pala na penal-ruletu, a junak je bio golman Gojkočea, dok su u tragičare izrasli Aldo Serena i Roberto Donadoni, koji nisu bili precizni sa bele tačke.

Foto: AP PHOTO

Slična situacija viđena je i na stadionu Juventusa. Nemci su prvi stigli do prednosti preko Andreasa Bremea u 60. minutu, dok je Gari Lineker vratio egal u samom finišu. I ovaj put su penali rešavali, a "panceri" su slavili sa 4:3, pošto Stjuart Pirs i Kris Vedl nisu uspeli da savladaju Boda Ilgnera. Tada je i nastala čuvena ona čuvena izjava Linekera da je "fudbal prosta igra, 22 igrača trče za loptom 90 minuta, a na kraju uvek pobede Nemci".

Sve je 8. jula 1990. na stadionu "Olimpiko" u Rimu bilo spremno za fudbalski šou. Argentina je želela da odbrani pehar, a izabranici Franca Bekenbauera da prigrle i treći trofej u istoriji. Međutim, umesto spektakla, navijači su videli jedno od najružnijih i najlošijih Svetskih prvenstva u istoriji.

Breme postao heroj

Meksički sudija Edgardo Kodesal bio je u centru pažnje, pošto nije dosudio jedanaesterac za Nemce, kada je golman Gojkočea oborio Klausa Augentalera. Potom je Pedro Monzon zaradio crveni karton zbog grubog starta nad Jirgenom Klinsmanom. 

Trenutak odluke desio se u 85. minutu, kada je nakon uklizavanja Roberta Sensinija oboren Rudi Feler, a glavni arbitar pokazao na belu tačku. Siguran izvođač najstrože kazne bio je Andreas Breme. Do kraja je i Gustavo Dezoti uspeo da zaradi isključenje, a "gaučosi" su svoju nervozu iskaljivali sve češćim prigovorima ka sudiji Kodesalu. Statistika kaže da je Zapadna Nemačka imala 23 udarca na protivnički gol, od čega su 16 bili u okvir.

- Nijednog trenutka nisam sumnjao u našu pobedu. Svih 90 minuta smo napadali i nije bilo nikakve opasnosti da primimo pogodak. Ne sećam se da su nam Argentinci napravili ijednekunu šansu. Nadigrali smo ih od prve do poslednje sekunde, a moglo je lako da bude i 3:0 za nas - rekao je Franc Bekenbauer posle trijumfa.

Foto: AP PHOTO

"Panceri" su se tako osvetili "gaučosima" za poraz na Mundijalu 1986. Prva su selekcija koja je na tri SP zaredom stizala do meča za titulu. Turnir u Italiji je ujedno bio poslednji put da učestvuju pod imenom Zapadna Nemačka, pošto je nekoliko meseci kasnije usledilo ujedinjenje sa Istočnom Nemačkom, posle više od 40 godina.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.