Vesić: Tesne veze između Beograda i Dubrovnika!

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić prisustvovao je danas naučnom skupu „Dubrovnik i Beograd nekad i sad” u Starom dvoru i istakao da zajednička istorija dva grada traje duže od pet ili šest vekova

 

Skupu, koji je organizovalo Udruženje „Nauka i društvo”, prisustvovali su episkop vikarni Srpske pravoslavne crkve Justin Jeremić, nadbiskup Rimokatoličke crkve Stanislav Hočevar kao i veliki broj vrsnih poznavalaca ove problematike.

Vesić je istakao da nije imao dilemu kada su organizatori predložili da Grad Beograd podrži organizaciju ovog skupa, te da je zajednička istorija dva grada bila zapostavljena, a odnos Beograda i Dubrovnika na neki način žrtva dnevne politike.

"Potrudili smo se da se u poslednje vreme odužimo onim Dubrovčanima koji su dali svoj doprinos razvoju Beograda, neki od njih su dobili ulice sada, neki ranije, a upravo se podiže spomenik Matiji Banu na Banovom brdu. U narednih nekoliko nedelja imaćemo spomenik kako bi Beograđani saznali po kome je Banovo brdo dobilo ime. To je samo jedan od onih Dubrovčana koji su uticali na razvoj našeg grada i dali svoj veliki doprinos kako bi Beograd postao ono što je danas", rekao je zamenik gradonačelnika.

Foto: Beograd.rs

On je podsetio da je nedavno podignut spomenik Aleksandru Deroku, čiji se deda takođe doselio iz Dubrovnika iako je bio Italijan, te da izučavajući svoju istoriju sve više saznajemo o tesnim vezama između Dubrovnika i Beograda i generalno Dubrovnika i svih slovenskih zemalja.

"Nadam se da će ovaj naučni skup biti još jedan doprinos tome da naše veze posebno istaknemo. Skupština grada će se potruditi da pomogne štampanje publikacije sa ovog naučnog skupa, jer mislim da je veoma važno da se o tome čita. Nadam se da ćemo ubuduće mnogo češće i otvorenije govoriti o uticaju Dubrovnika u Beogradu", istakao je Vesić.

Foto: Beograd.rs

Episkop vikarni Srpske pravoslavne crkve Justin Jeremić obratio se prisutnima u ime srpskog patrijarha Porfirija i tom prilikom podsetio da Dubrovčani, nenadmašni trgovci svog vremena, za vreme vlade despota Stefana Lazarevića prepoznaju Beograd kao mesto svog značajnog delovanja.

"Dubrovačka kolonija je godinama rasla u delu grada uz Dunav, a Dubrovačka zajednica u 16. i 17. veku važila je za najpismeniju u Beogradu. Prva knjiga u Beogradskoj varoši ''Beogradsko jevanđelje'' odštampana je zaslugom jednog Dubrovčanina Trojana Gundulića, a najstarija knjiga štampana na srpskom narodnom jeziku ''Srpski molitvenik'' prvi put je prikazana široj javnosti zaslugom Milana Rešetara. I danas treba da se ugledamo na Beograđane i Dubrovčane koji su gradili mostove između dva grada i dva naroda", istakao je Jeremić.

Foto: Beograd.rs

Nadbiskup Stanislav Hočevar istakao je da se raduje ovoj inicijativi i zahvalio organizatorima.

"Otkako sam u Beogradu, a sutra će biti 22 godine od imenovanja, uvek iznova otkrivam ove dve stvarnosti obeležene dubokim i kompleksnim odnosima. Ti odnosi se očituju i u iskonskom duhu istoka i zapada, što bi trebalo da u ovo vreme globalizacije i opasnih trenutaka konflikata donosi zdravu i životnu sintezu istinske životvorne komplementarnosti", kazao je Hočevar.

Foto: Beograd.rs

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.