Osnivač Konstruktorskog biroa "Oko" iz Sankt Peterburga Andrej Ivanov rekao je za RT da će uskoro doći do pokretanja serijske proizvodnje drona kamikaze "privet-82hl" ("pozdrav" na ruskom jeziku), a prema njegovim rečima, ovaj model će moći da podigne do 10-12 kg tereta.
- Trenutno, kompanija završava pripreme za serijsku proizvodnju velikog FPV drona sa avionskim tipom pogona - 'privet-82hl'. Mislim da će to biti pokrenuto pre kraja jeseni. Glavna karakteristika nove bespilotne letelice je mogućnost da nosi do deset, a možda i do 12 kg korisnog tereta - rekao je Ivanov.
Predserijski prototip predstavljen je na međunarodnom vojno-tehničkom forumu "Armija-2024", a kao i druge bespilotne FPV letelice iz porodice "privet", novi uređaj će moći da leti na udaljenosti do 30 km, ali da istovremeno nanese više štete neprijatelju.
Podsetimo, danas je najsavremeniji proizvodni model "privet-82mk2", a u pitanju je verzija koja može da nosi bojevu glavu težine do 5,5 kg. Glavna razlika ovog vazduhoplova od sličnih letelica ogleda se u rasklopivim krilima, elektronskoj opremi ruske proizvodnje i sistemu upravljanja "bakla-1", koji je takođe razvio KB "Oko".
- Početni segment leta 'privet-82mk2' je automatizovan. Operater može podesiti određene parametre, ali skoro da ne utiče na kontorlu letelice. 'Privet' najpre dugo leti u nečujnom režimu, bez razmene podataka sa operaterom. Ovaj način upotrebe obezbeđuje njegovu slabu uočljivost - rekao je osnivač preduzeća iz Sankt Peterburga.
Prema rečima Ivanova, ovaj dron je napravljen od materijala koji su lako dostupni na civilnom tržištu, uz istovremeno zadržavanje aerodinamičkih karakteristika i čvrstine.
- Po dometu, 'privet-82mk2' se zapravo takmiči sa 'lansetom', iako je naš dron neuporedivo jeftiniji. Istovremeno, već smo suočeni sa potrebom povećanja doleta. U skladu sa tom potrebom ćemo i modernizovati ovaj dron - dodaje Ivanov.
On je naveo i da se ova letelica uglavnom isporučuje borcima dobrovoljačke jedinice "Espanjola", te da se uz njegovu pomoć izvode udari po komandnim mestima, mestima privremenog razmeštanja Oružanih snaga Ukrajine i radarskoj opremi na udaljenosti do 20 km ili više.
- Konstantno dobijamo povratne informacije. Stoga, mogu da kažem da neprijatelj trpi veoma značajnu štetu zbog napada takvih ružnih i jeftinih bespilotnih letelica. Trudimo se da u potpunosti iskoristimo potencijal FPV dronova avionskog tipa. Kao što realna borbena praksa pokazuje, uz obezbeđivanje relejnog prenosa ove vrste, dronovi kamikaze su u stanju da uspešno napadaju blisku pozadinuneprijatelja - naglasio je Ivanov.
Jeftino i efikasno
Kako je u razgovoru za RT rekao šef Međunarodnog centra za obuku bespilotne avijacije Maksim Kondratjev, "privet-82" je stekao zasluženu slavu kao jedan od najefikasnijih FPV dronova avionskog tipa.
- Kod razvoja 'priveta-82', KB 'Oko' je u potpunosti primenio dva principa - maksimalnu moguću jednostavnost dizajna i nisku cenu proizvodnje. Kada pogledate ovaj dron, mogli biste pomisliti da je ovo apsurdna rukotvorina. Istovremeno, njegovi dizajneri su briljantno osmislili aerodinamički dizajn. Rezultat je jeftina i izuzetno efikasna FPV kamikaza. To je upravo ono što ova vrsta tehnologije treba da bude - rekao je Kondratjev.
Pored dronova iz porodice "privet-82", u zoni SVO koriste se i drugi FPV dronovi avionskog tipa. Među njima je i kamikaza "molnija-1", sposobna da nosi teret težine tri do pet kg. Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, koriste ga pripadnici grupe snaga "Sever" i marinci Pacifičke flote grupe snaga "Iostok".
Dron ima jednostavan dizajn i konstrukciju od metala, šperploče, drveta i polimera. Na primer, osnova trupa je napravljena od metalnih cevi, središnji deo je od šperploče, a krilo je drveni okvir sa omotačem od polimera. Let se vrši pomoću elektromotora sa vučnim propelerom.
Bojeva glava je ugrađena u nosni odeljak, a "molnija-1" je prilagođena za upotrebu kumulativne i visokoeksplozivne rasprskavajuće municije.
"Bespilotna letelica 'molnija-1' je jurišna bespilotna letelica avionskog tipa sa poboljšanom baterijom koja mu omogućava da dejstvuje po neprijatelju na udaljenosti do 30 km. Softver visokotehnološkog drona ima elemente veštačke inteligencije, što pomaže da se uspešno prevaziđu radio smetnje", saopštilo je u avgustu Ministarstvo odbrane Rusije.
Za zaštitu od neprijateljskog elektronskog ratovanja, dron se može prebaciti u režim autopilota, a autonomija leta iznosi 30-35 minuta.
Kako napominje rusko Ministarstvo odbrane, uprkos svom neupadljivom izgledu, "molnija-1" ima niz značajnih prednosti - sposobnost da leti dalje i nosi snažnije bojeve glave u poređenju sa konvencionalnim FPV dronovima.
U medijima se ova letelica često naziva mlađim bratom "lanseta", i to ne zbog spoljašnjeg izgleda, već zbog udarnog potencijala. Prema dostupnim podacima, u zoni SVO, ova letelica je uspešno pogađala artiljerijsko oruđe, oklopna vozila i automobile ukrajinske vojske.
Optimalna šema
Kako je u razgovoru za RT rekao generalni direktor Konstruktorskog biroa "Avianovacia" Sergej Tovkač, FPV dronovi avionskog tipa se ne isporučuju masovno u zonu SVO. Prema rečima stručnjaka, u borbenim dejstvima uglavnom se koriste "privet-82", "molnija-1" i neki manji modeli.
- Problem zasićenja fronta FPV avionima je visoka cena proizvodnje. U početku su mnogi pokušavali da koriste 3D štampanje i rade sa savremenim materijalima, ali su na kraju završili sa skupim, krhkim i preteškim bespilotnim letelicama. Samo jedan pristup je funkcionisao – kada su korišćeni najjeftiniji materijali, postignuta je velika brzina sklapanja i masovna proizvodnja - objasnio je Tovkač.
Ekspert je naveo da su najpogodniji materijali za proizvodnju avionskih FPV dronova polikarbonat, drvo, šperploča i metal.
Kako Tovkač predviđa, u bliskoj budućnosti će se broj ovakvih letelica kamikaza u ruskim trupama sigurno povećati.
- Situacija sa snabdevanjem FPV dronova avionskog tipa će se poboljšati. Prvo, optimalna šema za njihovu proizvodnju je već pronađena. Drugo, sada su dostupne bezbedne komunikacije na daljinu. Za podršku borbenih letova FPV aviona više nisu potrebni repetitori - naglasio je on.
Prema Tovkaču, trenutno postoji "renesansa u izradi bespilotnih letelica" zbog rastuće potrebe za povećanjem dometa uništavanja ciljeva upotrebom FPV dronova.
- Količina meta za klasične FPV dronove multikopterese znatno smanjila. To su uglavnom pešadija i vozila. Lov na tenkove, oklopna vozila i artiljeriju sada zahteva letenje na udaljenosti od najmanje 15-20 km. "Lanseti" obavljaju takve zadatke, ali to je bespilotna letelica sa autonomnim navođenjem i prilično je skupa za proizvodnju - objasnio je on.
Prema rečima Maksima Kondratjeva, avionski FPV dronovi mogu delimično da zamene "lanset" i ekvivalente sa više rotora.
- Možda postoji percepcija da su FPV dronovi samo multikopteri sa trupovima od 7,8,9 i 10 inča. Naravno, velika većina FPV dronova jeste takva. Koriste se za gađanje ciljeva na bliskim udaljenostima. Ali za napade u pozadini, kada morate da pređete liniju kontakta, potrebni su avionski FPV dronovi - rekao je Kondratjev.
Prema rečima sagovornika RT-a, bespilotne FPV letelice avionskog tipa imaju niz značajnih prednosti u odnosu na multikoptere. Na primer, oni mogu da lete veći deo puta u radio tišini, što smanjuje njihovu vidljivost i olakšava rad operatera.
- FPV letelice avionskog tipa nisu nužno tako upravljivi kao dronovi sa više rotora. Ali oni i dalje imaju više pozitivnih kvaliteta. Konkretno, operater je oslobođen potrebe da stalno interveniše u upravljanju kako bi stabilizovao dron. Uz to, protok vazduha koji struji ispod krila obezbeđuje pristojan dolet i mogućnost sprovođenja takozvanog slobodnog lova. Sve ovo zajedno omogućava da se FPV veoma efikasno koristi na udaljenostima od preko 15-20 km - zaključio je Kondratjev.
U moru rusofobnih izjava koje stižu sa Zapada često se navode rečenice obojene antiruskom propagandom, međutim, još uvek nijedan novinar nije pozvao na streljanje roditelja pred decom ukoliko gledaju ruske filmove i slušaju rusku muziku, do sada. Litvanski radio i TV voditelj Algis Ramanauskas u emisiji neironično je predložio tako nešto, pokazujući još jednom koliko daleko se može ići u mržnji prema svemu ruskom.
Ako Oružane snage Ukrajine napadnu staru rusku teritoriju britanskim raketama dugog dometa, Moskva neće oklevati da odgovori. Ruski politikolog Sergej Markov pretpostavlja da bi Oružane snage Ruske Federacije mogle udariti na vojne objekte u Velikoj Britaniji.
Zamenik vrhovnog komandanta Savezničkih snaga za transformaciju, NATO general Kris Badija, u intervjuu za "Kliks" poručio je da je uloga NATO-a ključna u suzbijanju ruskog malignog uticaja na Balkanu.
Neizvesnost raste na Zapadu jer „niko ne zna“ kako će Moskva odgovoriti na potencijalnu odluku Zapada da Kijevu dozvoli da koristi oružje dugog dometa za gađanje ciljeva na teritoriji Rusije, piše Vašington post.
Ukrajina još uvek nije dobila dozvolu ni od SAD-a ni od Velike Britanije za napade raketama dugog dometa na teritoriju Rusije, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prema izveštaju agencije UNN.
Četiri dana nakon eksplozije velikih ruskih zaliha municije u gradu Toropcu na zapadu Rusije, udaljenom oko 500 kilometara od Ukrajine, ukrajinski dronovi su ponovo napali. Juče ujutru izveli su drugi napad na arsenale u Toropcu i izazvali veliku eksploziju u Tihorecku na jugu Rusije, oko 300 kilometara od linije fronta u Ukrajini. Sve više podataka ukazuje da Ukrajinci koriste svoju novu bespilotnu letelicu sa eksplozivnim punjenjem - „raketni dron“ "Paljanica" na mlazni pogon - za ove razorne napade.
Nepoznate osobe u Kijevu noću su zapalile nekoliko automobila pripadnika Oružanih snaga Ukrajine (OSU), prenosi u četvrtak ukrajinsko izdanje „Strana.ua“.
Specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev nazvao je Ujedinjeno Kraljevstvo „propalom imperijom“, komentarišući stanje u zemlji i sporove oko migracija.
Desetine ruskih obaveštajaca, koji su posle masovnog proterivanja diplomata iz evropskih zemalja 2022. godine ostali bez uporišta na Zapadu, navodno su prebačene u Japan i tamo nastavile rad pod diplomatskim i poslovnim pokrićem, piše Džapan tajms.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će ključna kamatna stopa u zemlji postepeno padati, ocenjujući da trenutno stanje privrede otvara prostor za dalje popuštanje monetarne politike. Sledeća odluka Centralne banke Rusije biće doneta 24. jula, a stopa sada iznosi 14,25 odsto.
Američki senator Lindzi Grejem je u poslednjem javnom nastupu, svega dan pre smrti, objavio da je postignut dogovor između Senata i administracije predsednika SAD Donalda Trampa o novom paketu sankcija Rusiji.
Pripadnici saobraćajne i patrolne policije, kao i Ruske nacionalne garde, raspoređeni su na benzinskim pumpama u Kirovskoj oblasti kako bi sprečili vozače da sipaju gorivo preko dozvoljene količine, pune kanistere ili više puta prilaze istom točionom mestu.
Zauzimanje Konstantinovke, jednog od ključnih ukrajinskih uporišta u Donbasu, moglo bi da otvori ruskoj vojsci put ka preuzimanju kontrole nad celim regionom, ocenio je za „RT internešenel“ bivši analitičar bezbednosne politike Pentagona Majkl Maluf.
Rat je, prema pisanju "The Economista", stigao u svakodnevni život građana Rusije, raste zabrinutost zbog nestašica, napada dronovima i talasa mobilizacije.
Kina ne želi da Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, ali ne zato što je sentimentalni saveznik Zapada ili Kijeva, već zato što bi takav presedan jednog dana mogao da se okrene protiv same Kine.
Izrael, za razliku od Rusije, kada izvodi udare po protivniku ne gađa da bi ga uplašio ili mu naneo ograničenu štetu, već da bi uništio objekat, izjavio je bivši šef izraelske službe „Nativ“ i vojni ekspert Jakov Kedmi.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U moru rusofobnih izjava koje stižu sa Zapada često se navode rečenice obojene antiruskom propagandom, međutim, još uvek nijedan novinar nije pozvao na streljanje roditelja pred decom ukoliko gledaju ruske filmove i slušaju rusku muziku, do sada. Litvanski radio i TV voditelj Algis Ramanauskas u emisiji neironično je predložio tako nešto, pokazujući još jednom koliko daleko se može ići u mržnji prema svemu ruskom.
Rusija bi zahvaljujući naglom rastu proizvodnje i stotinama novih nalazišta mogla da dodatno učvrsti položaj među najvećim svetskim proizvođačima zlata, a prema zvaničnim procenama Moskve ove godine bi mogla da dostigne čak 500 tona.
Blokaderi su međusobno zaratili na svim frontovima i potpuno izgubili kompas, što se danas najbolje može videti na primeru poznate glumice Bojane Maljević, koja je po napuštanju blokaderske liste postala meta najstrašnijeg linča u režiji onih u čijim je redovima do juče stajala.
Predsednica Skupštine Republike Srbije Ana Brnabić reagovala je na navode da se menja Statut Univerziteta u Beogradu i da se uvode nova pravila za izbor rektora, ističući da je to najbolja definicija blokaderske politike.
Dok se meštani sela Neštin i Vizić bore protiv ludačkih regulativa koje im nameće hrvatska policija i kojima im se bukvalno ukida život, šačica sramnih opozicionih lešinara pokušava da od muke ovih ljudi napravi jeftinu politiku i optuži sopstvenu državu!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah po povratku sa napornog puta, je posetio vredne radnice u kuhinji Predsedništva kako bi im lično zahvalio za sav trud i višegodišnju posvećenost!
Starija žena iz Štutgarta postala je žrtva dobro organizovane prevare nakon što su je nepoznate osobe telefonom uverile da je njen sin teško bolestan. Verujući da mu je neophodno hitno lečenje, predala je zlato procenjene vrednosti od oko 290.000 evra i tako izgubila sve.
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, koja podrazumeva dodatno smanjenje akciza za ukupno 20 odsto.
Na popularnom kupalištu u Novom Sadu svakog vikenda okupljaju se gosti iz cele Vojvodine. Štrand je mnogima zamena za more pa ovde provode veći deo leta.
Nišlija Martin Ivić (36) optužen za ubistvo Darka Vacića (27) danas je pred Višim sudom priznao zločin ali je odbio da rasvetli misteriju zbog čega je sa više hitaca iz pištolja lišio života čoveka sa kojim se družio.
Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu danas je doneta i javno objavljena presuda u velikom predmetu protiv pripadnika ozloglašenog Balkanskog kartela. Optuženi Slobodan Kostovski, Nikola Stojadinović, Nebojša Subin i Bojan Kopitović oglašeni su krivim za ilegalnu trgovinu više od dve tone kokaina koji je zaplenjen 24. avgusta 2024. godine na Atlantskom okeanu.
Saznajte dva jednostavna načina da osušite kajsije bez korišćenja sušare i napravite ukusno domaće suvo voće koje možete čuvati i uživati u njemu tokom cele godine.
Viber ne obaveštava korisnike kada ih neko blokira, ali postoje jasni znakovi koji mogu otkriti da više niste u mogućnosti da komunicirate sa određenom osobom.
Pevačica Anastasije Ražnatović i fudbaler Nemanje Gudelja juče su dobili sina Ilijana, koji je uneo radost u njihov dom u Sevilji, koji je lukuzan i izgleda poput domova iz časopisa.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.