Osnivač Konstruktorskog biroa "Oko" iz Sankt Peterburga Andrej Ivanov rekao je za RT da će uskoro doći do pokretanja serijske proizvodnje drona kamikaze "privet-82hl" ("pozdrav" na ruskom jeziku), a prema njegovim rečima, ovaj model će moći da podigne do 10-12 kg tereta.
- Trenutno, kompanija završava pripreme za serijsku proizvodnju velikog FPV drona sa avionskim tipom pogona - 'privet-82hl'. Mislim da će to biti pokrenuto pre kraja jeseni. Glavna karakteristika nove bespilotne letelice je mogućnost da nosi do deset, a možda i do 12 kg korisnog tereta - rekao je Ivanov.
Predserijski prototip predstavljen je na međunarodnom vojno-tehničkom forumu "Armija-2024", a kao i druge bespilotne FPV letelice iz porodice "privet", novi uređaj će moći da leti na udaljenosti do 30 km, ali da istovremeno nanese više štete neprijatelju.
Podsetimo, danas je najsavremeniji proizvodni model "privet-82mk2", a u pitanju je verzija koja može da nosi bojevu glavu težine do 5,5 kg. Glavna razlika ovog vazduhoplova od sličnih letelica ogleda se u rasklopivim krilima, elektronskoj opremi ruske proizvodnje i sistemu upravljanja "bakla-1", koji je takođe razvio KB "Oko".
- Početni segment leta 'privet-82mk2' je automatizovan. Operater može podesiti određene parametre, ali skoro da ne utiče na kontorlu letelice. 'Privet' najpre dugo leti u nečujnom režimu, bez razmene podataka sa operaterom. Ovaj način upotrebe obezbeđuje njegovu slabu uočljivost - rekao je osnivač preduzeća iz Sankt Peterburga.
Prema rečima Ivanova, ovaj dron je napravljen od materijala koji su lako dostupni na civilnom tržištu, uz istovremeno zadržavanje aerodinamičkih karakteristika i čvrstine.
- Po dometu, 'privet-82mk2' se zapravo takmiči sa 'lansetom', iako je naš dron neuporedivo jeftiniji. Istovremeno, već smo suočeni sa potrebom povećanja doleta. U skladu sa tom potrebom ćemo i modernizovati ovaj dron - dodaje Ivanov.
On je naveo i da se ova letelica uglavnom isporučuje borcima dobrovoljačke jedinice "Espanjola", te da se uz njegovu pomoć izvode udari po komandnim mestima, mestima privremenog razmeštanja Oružanih snaga Ukrajine i radarskoj opremi na udaljenosti do 20 km ili više.
- Konstantno dobijamo povratne informacije. Stoga, mogu da kažem da neprijatelj trpi veoma značajnu štetu zbog napada takvih ružnih i jeftinih bespilotnih letelica. Trudimo se da u potpunosti iskoristimo potencijal FPV dronova avionskog tipa. Kao što realna borbena praksa pokazuje, uz obezbeđivanje relejnog prenosa ove vrste, dronovi kamikaze su u stanju da uspešno napadaju blisku pozadinuneprijatelja - naglasio je Ivanov.
Jeftino i efikasno
Kako je u razgovoru za RT rekao šef Međunarodnog centra za obuku bespilotne avijacije Maksim Kondratjev, "privet-82" je stekao zasluženu slavu kao jedan od najefikasnijih FPV dronova avionskog tipa.
- Kod razvoja 'priveta-82', KB 'Oko' je u potpunosti primenio dva principa - maksimalnu moguću jednostavnost dizajna i nisku cenu proizvodnje. Kada pogledate ovaj dron, mogli biste pomisliti da je ovo apsurdna rukotvorina. Istovremeno, njegovi dizajneri su briljantno osmislili aerodinamički dizajn. Rezultat je jeftina i izuzetno efikasna FPV kamikaza. To je upravo ono što ova vrsta tehnologije treba da bude - rekao je Kondratjev.
Pored dronova iz porodice "privet-82", u zoni SVO koriste se i drugi FPV dronovi avionskog tipa. Među njima je i kamikaza "molnija-1", sposobna da nosi teret težine tri do pet kg. Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, koriste ga pripadnici grupe snaga "Sever" i marinci Pacifičke flote grupe snaga "Iostok".
Dron ima jednostavan dizajn i konstrukciju od metala, šperploče, drveta i polimera. Na primer, osnova trupa je napravljena od metalnih cevi, središnji deo je od šperploče, a krilo je drveni okvir sa omotačem od polimera. Let se vrši pomoću elektromotora sa vučnim propelerom.
Bojeva glava je ugrađena u nosni odeljak, a "molnija-1" je prilagođena za upotrebu kumulativne i visokoeksplozivne rasprskavajuće municije.
"Bespilotna letelica 'molnija-1' je jurišna bespilotna letelica avionskog tipa sa poboljšanom baterijom koja mu omogućava da dejstvuje po neprijatelju na udaljenosti do 30 km. Softver visokotehnološkog drona ima elemente veštačke inteligencije, što pomaže da se uspešno prevaziđu radio smetnje", saopštilo je u avgustu Ministarstvo odbrane Rusije.
Za zaštitu od neprijateljskog elektronskog ratovanja, dron se može prebaciti u režim autopilota, a autonomija leta iznosi 30-35 minuta.
Kako napominje rusko Ministarstvo odbrane, uprkos svom neupadljivom izgledu, "molnija-1" ima niz značajnih prednosti - sposobnost da leti dalje i nosi snažnije bojeve glave u poređenju sa konvencionalnim FPV dronovima.
U medijima se ova letelica često naziva mlađim bratom "lanseta", i to ne zbog spoljašnjeg izgleda, već zbog udarnog potencijala. Prema dostupnim podacima, u zoni SVO, ova letelica je uspešno pogađala artiljerijsko oruđe, oklopna vozila i automobile ukrajinske vojske.
Optimalna šema
Kako je u razgovoru za RT rekao generalni direktor Konstruktorskog biroa "Avianovacia" Sergej Tovkač, FPV dronovi avionskog tipa se ne isporučuju masovno u zonu SVO. Prema rečima stručnjaka, u borbenim dejstvima uglavnom se koriste "privet-82", "molnija-1" i neki manji modeli.
- Problem zasićenja fronta FPV avionima je visoka cena proizvodnje. U početku su mnogi pokušavali da koriste 3D štampanje i rade sa savremenim materijalima, ali su na kraju završili sa skupim, krhkim i preteškim bespilotnim letelicama. Samo jedan pristup je funkcionisao – kada su korišćeni najjeftiniji materijali, postignuta je velika brzina sklapanja i masovna proizvodnja - objasnio je Tovkač.
Ekspert je naveo da su najpogodniji materijali za proizvodnju avionskih FPV dronova polikarbonat, drvo, šperploča i metal.
Kako Tovkač predviđa, u bliskoj budućnosti će se broj ovakvih letelica kamikaza u ruskim trupama sigurno povećati.
- Situacija sa snabdevanjem FPV dronova avionskog tipa će se poboljšati. Prvo, optimalna šema za njihovu proizvodnju je već pronađena. Drugo, sada su dostupne bezbedne komunikacije na daljinu. Za podršku borbenih letova FPV aviona više nisu potrebni repetitori - naglasio je on.
Prema Tovkaču, trenutno postoji "renesansa u izradi bespilotnih letelica" zbog rastuće potrebe za povećanjem dometa uništavanja ciljeva upotrebom FPV dronova.
- Količina meta za klasične FPV dronove multikopterese znatno smanjila. To su uglavnom pešadija i vozila. Lov na tenkove, oklopna vozila i artiljeriju sada zahteva letenje na udaljenosti od najmanje 15-20 km. "Lanseti" obavljaju takve zadatke, ali to je bespilotna letelica sa autonomnim navođenjem i prilično je skupa za proizvodnju - objasnio je on.
Prema rečima Maksima Kondratjeva, avionski FPV dronovi mogu delimično da zamene "lanset" i ekvivalente sa više rotora.
- Možda postoji percepcija da su FPV dronovi samo multikopteri sa trupovima od 7,8,9 i 10 inča. Naravno, velika većina FPV dronova jeste takva. Koriste se za gađanje ciljeva na bliskim udaljenostima. Ali za napade u pozadini, kada morate da pređete liniju kontakta, potrebni su avionski FPV dronovi - rekao je Kondratjev.
Prema rečima sagovornika RT-a, bespilotne FPV letelice avionskog tipa imaju niz značajnih prednosti u odnosu na multikoptere. Na primer, oni mogu da lete veći deo puta u radio tišini, što smanjuje njihovu vidljivost i olakšava rad operatera.
- FPV letelice avionskog tipa nisu nužno tako upravljivi kao dronovi sa više rotora. Ali oni i dalje imaju više pozitivnih kvaliteta. Konkretno, operater je oslobođen potrebe da stalno interveniše u upravljanju kako bi stabilizovao dron. Uz to, protok vazduha koji struji ispod krila obezbeđuje pristojan dolet i mogućnost sprovođenja takozvanog slobodnog lova. Sve ovo zajedno omogućava da se FPV veoma efikasno koristi na udaljenostima od preko 15-20 km - zaključio je Kondratjev.
U moru rusofobnih izjava koje stižu sa Zapada često se navode rečenice obojene antiruskom propagandom, međutim, još uvek nijedan novinar nije pozvao na streljanje roditelja pred decom ukoliko gledaju ruske filmove i slušaju rusku muziku, do sada. Litvanski radio i TV voditelj Algis Ramanauskas u emisiji neironično je predložio tako nešto, pokazujući još jednom koliko daleko se može ići u mržnji prema svemu ruskom.
Ako Oružane snage Ukrajine napadnu staru rusku teritoriju britanskim raketama dugog dometa, Moskva neće oklevati da odgovori. Ruski politikolog Sergej Markov pretpostavlja da bi Oružane snage Ruske Federacije mogle udariti na vojne objekte u Velikoj Britaniji.
Zamenik vrhovnog komandanta Savezničkih snaga za transformaciju, NATO general Kris Badija, u intervjuu za "Kliks" poručio je da je uloga NATO-a ključna u suzbijanju ruskog malignog uticaja na Balkanu.
Neizvesnost raste na Zapadu jer „niko ne zna“ kako će Moskva odgovoriti na potencijalnu odluku Zapada da Kijevu dozvoli da koristi oružje dugog dometa za gađanje ciljeva na teritoriji Rusije, piše Vašington post.
Ukrajina još uvek nije dobila dozvolu ni od SAD-a ni od Velike Britanije za napade raketama dugog dometa na teritoriju Rusije, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prema izveštaju agencije UNN.
Četiri dana nakon eksplozije velikih ruskih zaliha municije u gradu Toropcu na zapadu Rusije, udaljenom oko 500 kilometara od Ukrajine, ukrajinski dronovi su ponovo napali. Juče ujutru izveli su drugi napad na arsenale u Toropcu i izazvali veliku eksploziju u Tihorecku na jugu Rusije, oko 300 kilometara od linije fronta u Ukrajini. Sve više podataka ukazuje da Ukrajinci koriste svoju novu bespilotnu letelicu sa eksplozivnim punjenjem - „raketni dron“ "Paljanica" na mlazni pogon - za ove razorne napade.
Nepoznate osobe u Kijevu noću su zapalile nekoliko automobila pripadnika Oružanih snaga Ukrajine (OSU), prenosi u četvrtak ukrajinsko izdanje „Strana.ua“.
Ruske snage izvele su tokom noći novi talas udara na ciljeve širom Ukrajine, a eksplozije i požari zabeleženi su u Dnjepropetrovsku, Harkovu, Černigovu i Zaporožju, dok je vazdušna uzbuna proglašavana u nizu regiona.
Ukrajinska kampanja za vojnu i logističku izolaciju Krima troši ogromne količine dronova i drugih sredstava, a predsednik Volodimir Zelenski sada je priznao da je novac namenjen Ministarstvu odbrane za drugu polovinu 2026. potrošen unapred i da je u vojnom budžetu nastala rupa od čak 27 milijardi dolara.
Susret predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog repera Kanjea Vesta moguć je tokom predstojeće posete muzičara Rusiji, izjavila je prva zamenica predsednika Odbora Državne dume za međunarodne poslove Svetlana Žurova.
Povratak generala Sergeja Surovikina iz Afrike i njegov navodni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom mogli bi da budu signal da se Moskva sprema za mnogo žešću fazu rata u Ukrajini.
Penzionisani američki pukovnik Daglas Mekgregor ocenio je da poslednje poruke Vladimira Putina pokazuju da Moskva više ne namerava da vodi sukob u Ukrajini na isti način kao prethodnih godina, već da se priprema za odlučniju fazu rata.
Turska je poslednjih dana povukla nekoliko poteza koji su izazvali ozbiljno nezadovoljstvo Moskve - od najavljenog transfera američkog oružja Ukrajini, preko zahteva za obustavu napada na brodove u Crnom moru, do naglog smanjenja uvoza ruske nafte.
Ekstremna suša u Evropi postala je neočekivani saveznik Kremlja u ratu protiv Ukrajine. Priroda je stvorila prepreke koje ruski predsednik Vladimir Putin ne može direktno da kontroliše, ali iz kojih izvlači ogromnu geopolitičku i vojnu korist, ocenjuje Njuzvik.
Ruski predsednik Vladimir Putin sproveo je promene u najvišem komandnom vrhu vojske te zemlje i imenovao šefa jedinica za dronove, čije se postavljenje na funkciju dugo očekivalo.
Grupa nekadašnjih načelnika Generalštaba i najviših ruskih komandanata pokušala je da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu otvori nezavisan kanal za izveštavanje o stvarnom stanju na frontu, ali je njihov predlog zaustavljen u državnom aparatu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je Ratnoj mornarici da odlučno zaštiti ruske trgovačke brodove i da svaki pokušaj zaplene tankera tretira kao piratstvo.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U moru rusofobnih izjava koje stižu sa Zapada često se navode rečenice obojene antiruskom propagandom, međutim, još uvek nijedan novinar nije pozvao na streljanje roditelja pred decom ukoliko gledaju ruske filmove i slušaju rusku muziku, do sada. Litvanski radio i TV voditelj Algis Ramanauskas u emisiji neironično je predložio tako nešto, pokazujući još jednom koliko daleko se može ići u mržnji prema svemu ruskom.
Ljubiša Karović (61) preživeo je stravičan incident na letu FR1879, kada je zbog oštećenja prozora i nagle dekompresije, zamalo ispao kroz prozor aviona, a sada mu je avio-kompanija ponudila da ponovo zakaže let.
Blokaderski zgubidani naručili su kriptovane telefone u vrednosti između 15.000 i 30.000 evra kako bi se zaštitili od Gledalačko-obaveštajne službe Informera (GOSI).
Gledaoci tajkunske televizije N1 ostali su u potpunom šoku kada se na malim ekranima ponovo pojavila Žaklina Tatalović! Bivša prva zvezda blokaderskih medija izgledala je potpuno neprepoznatljivo i devastirano, a njen drastično promenjen izgled bio je glavna tema na društvenim mrežama!
Na predstojećim parlamentarnim izborima koji će se, prema najavama, održati 18. ili 25. oktobra, birači će pored izbornih lista birati i u kakvom će okruženju glasati jer će, po prvi put na biračkom mestu, imati na raspolaganju i kartonske paravane, ali i nove kabine za glasanje.
Šampion Exatlona Marko Nikolić i voditeljka Jelena Dimitrijević odmerili su snage u akva kartingu i najavili drugu sezonu najvećeg sportskog rijalitija.
Bivša takmičarka najgledanijeg sportskog rijalitija "Exatlon" Milica Ohman odgovarala je na brza pitanja i otkrila šta joj je ostalo u najlepšem sećanju iz takmičenja.
Nova sezona Exatlona još nije ni počela, a već se uveliko spekuliše o poznatim imenima koja bi mogla da zamene muzičku scenu najtežim sportskim poligonima.
U Srbiji je u periodu januar-jul ove godine, rođeno 33.345 beba što je za 2,0 odsto ili 652 više nego u istom periodu prethodne godine, kada je rođeno 32.693 dece.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski istakla je da su boračka udruženja u Rasinskom okrugu zadovoljna najavljenom državnom podrškom borcima, među kojima će svaki borac dobiti po 10.000 dinara.
Poslednje zaplene kokaina u Španiji i Portugalu pokazuju u kojoj su značajnoj meri zastupljene osobe sa prostora bivše Jugoslavije, kao i da su pripadnici "balkanskog kartela " izuzetno značajni faktori na prostoru Južne Amerike, kaže za Informer Marko Nicović, advokat i član Svetske asocijacije šefova policija.
Nakon raspisane potrage za tri osobe koje su mladića P. V. (26) otele nasred ulice, a potom teško povredile i tražile otkup za njegovo puštanje, uhapšen je V. P. (22).
Crnogorac Goran Vlaović Gora (39), iz Herceg Novog, koji je važio za visokopozicioniranog člana "škaljarskog klana", ubijen je 25. avgusta 2022. godine ispred noćnog kluba "Noa" na popularnoj plaži Zrće na ostvu ostrvu Pagu, u Hrvatskoj, dok se vraćao iz noćnog provoda.
Holivudska akciona zvezda Žan-Klod van Dam stigao je danas u Niš, gde će večeras biti specijalni gost otvaranja Međunarodnog filmskog festivala u Nišu.
Novi dokumentarni film o stravičnim zločinima Džefrija Epstina pod nazivom "Epstinovi dosijei: Mreža zla" (Diabolical: The Epstein Files) stiže na HBO Max 3. septembra, nakon što je kompanija Warner Bros. Discovery zvanično obezbedila međunarodna distributivna prava za ovo ostvarenje.
Ministarstvo kulture prenelo je 463.910.000 dinara za realizaciju projekta "Zaštita i prezentacija manastira Manasija" a ugovor su danas potpisali ministar kulture Nikola Selaković i iguman manastira protosinđel Pavle.
Prema savetima stručnjaka za san, Marjane Tejlor, ključ za bolji san tokom vrućina je pravilna ravnoteža unosa tečnosti tokom dana i smanjenje većih količina pića neposredno pre spavanja.
Iako se hotelska soba uglavnom doživljava kao sigurno mesto, nije preporučljivo da pasoš, gotovinu, nakit, telefon, laptop ili druge vredne predmete ostavljate na stolu, noćnom ormariću ili drugim otvorenim površinama.
Kada temperature porastu, teška i vrela jela često nisu ono što nam se jede. Tada je idealan izbor lagana hladna čorba od šargarepe - osvežavajuća, jednostavna i puna ukusa
Pevačica Jelena Karleuša obeležila je 48. rođendan u velikom stilu, a među brojnim skupocenim poklonima pažnju je privukla prestižna torba brenda "Hermes", vredna čak 20.000 evra.
Javne ličnosti često nisu u dobrim odnosima sa svojim najmilijima, a kada govorimo o narušenim relacijama među najbližim krvnim srodnicima - ovo su samo neki primeri porodičnih odnosa braće i sestara koji su narušeni.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.