FINALNI UDAR PEKINGA NA DUBOKU DRŽAVU! KINA LANSIRALA KRIPTO VALUTU DCEP - ovo će promeniti svet, DOLAR NIKAD BLIŽE PROPASTI!
Podeli vest
Kina lansirala kripto valutu DCEP kao odgovor na bitkoin kojeg kontroliše "dip stejt" - duboka država
Nakon brojnih odlaganja, čini se da je Kina spremna da koristi sopstvenu kripto valutu, prvu takve vrste koju je država otvoreno odobrila i ekvivalentna je zakonskom sredstvu plaćanja.
Tek što je počela da se otvara, Kina sada strahuje od novog talasa epidemije koronavirusa. Uvodi nove mere, dovodi kamere pred domove stanovnika, a čitav grad od deset miliona stanovnika ponovo je stavljen u karantin
29.04.2020
09:05
Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta dizajnirana da funkcioniše kao sredstvo razmene. Koristi kriptografiju da obezbedi i verifikuje transakcije kao i da kotroliše stvaranje novih jedinica određene kriptovalute. Najpoznatije su one koje su poslednjih godina izbile na scenu, a koje se obavljaju preko blokčeina - javnog registra svake transakcije koja se ikada dogodila unutar mreže, dostupnog svima.
Među njima se posebno ističe bitkoin čija je glavna karakteristika njegova distribuirana kontrola i (navodna) nemogućnost jednog ili nekoliko ljudi da to kontrolišu.
Uprkos tome što nisu imale odobrenje centralne banke ili bilo kog zvaničnog autoriteta, neke kripto valute su postigle ono što je ključno da se smatraju novcem: prihvaćene su kao nosioci vrednosti.
Njihovo širenje predstavljalo je problem vladama jer postaju crna kutija nedostupna bilo kojoj kontroli.
Zbog toga je u nekim zemljama, posebno u Kini, nedavno zabranjeno njihovo korišćenje, kao i procesi neophodni za njihovo funkcionisanje: oko 70 procenata globalnog iskopavanja bitkoina odvijalo se u Kini.
Velike korporacije, željne proširenja poslovanja u druge profitabilne sektore, takođe su se okrenule ovoj tehnologiji.
Fejsbuk je predložio sopstvenu kripto valutu - Libru. Čini se da su banke naučile lekciju od filmske industrije, hotela, medija i drugih žrtava digitalizacije, pa su požurile sa zahtevima dobijanja veće kontrole od vlade.
Projekat nije mogao da da jasne odgovore, pa je ostao zarobljen u limbu.
Uprkos zaokretima, interesovanje za virtuelni novac se nastavlja. Kina je, nakon što je zabranila bitkoin, preuzela vodeću ulogu u prvoj primeni suverene kriptovalute zasnovane na blokčeinu. Dizajnirala je digitalnu valutu DCEP.
Špekuliše se da iznenadna žurba sa implementacijom nakon godina rezistencije ima veze sa pretnjom koju predstavljaju valute poput ove za koju se zalaže Facebook: jednom kada se navike instaliraju, konkurentima je veoma teško da steknu udeo na tržištu. Drugi razlog je teren koji se otvorio usled karantina i povećanje digitalnih transakcija.
U aprilu su slike virtualnog novčanika po prvi put počele da kruže, a predstavnici kineskih centralnih bankarskih i savetodavnih kompanija pružili su neka zvanična objašnjenja o projektu.
Dakle, u principu se saznalo nešto sasvim očigledno: da će njegova kontrola biti centralizovana i nadgledana od strane centralne banke, odnosno da će centralna banka tačno znati ko je šta platio, koliko i kada. To će, uveravaju iz kineske vlade, smanjiti korupciju s obzirom da se svaki peni može pratiti sa centralnih servera.
Još jedna karakteristika je da će ovu virtuelnu valutu podržati juan u opticaju i da se može upotrebljavati na isti način kao i elektronski novac u toj zemlji.
Elektronsko plaćanje je toliko rašireno u Kini da vlasti moraju da podsećaju neke kompanije na obavezu prihvatanja kartica. U tom smislu, kineski potrošači neće primetiti veliku razliku od onoga što su već svakodnevno koristili.
Kakve će efekte imati ova nova valuta?
Teško je predvideti šta će se tačno promeniti za DCEP, ali se o nekim mogućnostima može nagađati.
Na prvom mestu, Kina preuzima vodeću ulogu u razvoju koji su se drugi plašili da otpočnu.
U ovom slučaju, kao i u slučaju 5G, pokazuje da je sposobna da otvori nove granice.
Tehnologija koja stoji iza DCEP-a je sada dostupna i, kako kažu njeni portparoli, može obraditi trista hiljada transakcija u sekundi, broj koji je u stanju da izbegne uska grla čak i za vreme maksimalne potražnje.
Najveći uspeh kineske kriptovalute bio bi u tome što se koristi širom sveta.
Krajnja pretpostavka je da će zameniti dolar u međunarodnim transakcijama i potkopati finansijsku moć Sjedinjenih Država.
Tehnička mogućnost digitalnog juana, kako ga neki nazivaju, je da integriše druge usluge. Idealan je za kompanije koje traže načine smanjenja provizija i bankovnih potreba.
Ova sposobnost može ga učiniti vrlo primamljivim i pretvoriti ga u globalnu valutu, pouzdanu, jednostavnu, koju je odobrila država i u dometu bilo koje tehnološke kompanije koja traži načine da unovči svoj razvoj.
Ipak, to je sve samo špekulacija: za sada nije jasno kako će i kada kineska vlada promovisati međunarodnu upotrebu digitalnog juana.
U projekat su, pored kineske Centralne banke kao izdavaoca, uključene i tri od četiri najveće banke na svetu: Kineska industrijska i komercijalna banka, Banka Kine i Kineska poljoprivredna banka.
Korporacije Alibaba i Tencent takođe su deo projekta. Ovi i drugi akteri biće prvi koji će dobiti novu valutu i ??distribuirati je. Pored toga, drugi partneri su pozvani da urade prve testove: među njima su niko drugi do Starbucks i McDonalds.
Od kraja prošle godine govori se o skorom lansiranju koje se još nije ostvarilo. Glasine insistiraju na tome da će prvi testovi biti sprovedeni u maju, a javni u novembru, ali to su neproverene informacije koje ne treba uzimati zdravo za gotovo. Najverovatnije, kada se to dogodi, odjek će postepeno dolaziti sa Dalekog istoka.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nije ovo nezavisna kripto valuta. Samo je tako zovu. Ako nema nadzor ne moze ni da funkcionise. Ovde ce Centralna banka znati sve o svakoj transakciji. Kod kripto valute nikada ne mozete sutradan znati imate li novca ili ne. Zato nije nigde ni zazivela
Tek što je počela da se otvara, Kina sada strahuje od novog talasa epidemije koronavirusa. Uvodi nove mere, dovodi kamere pred domove stanovnika, a čitav grad od deset miliona stanovnika ponovo je stavljen u karantin
Tri velika ruska ratna broda – desantni brodovi „Aleksandar Šabalin“ i „Ivan Gren“, kao i fregata „Admiral Grigorovič“ – trenutno su usidrena u sirijskoj luci Tartus, gde se nalazi ključna ruska vojna baza. Satelitski snimci ukazuju na pripreme za transport velike količine vojne opreme, a prema dostupnim informacijama, ona će biti prebačena u Libiju.
Administracija predsednika Džoa Bajdena bila je upoznata sa ukrajinskim planovima za asimetrični rat protiv Rusije, ali tajne operacije nisu bile predočene ni američkom Kongresu ni javnosti, tvrdi britanski analitičar Aleksandar Merkuris.
Marinika Tepić potprecednica stranke slobode i pravde izjavila da Viši sud treba odmah sutra da odredi pritvor Goranu Vesiću, što je očigledan pritisak na sudstvo kakvo nije postojalo ni '45.
Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg Republika Srpska ne priznaje jer ne postoji odluka Saveta bezbednosti UN o njegovom postavljenju, zapretio je hapšenjem zbog proslave Dana Republike Srpske!
O odlikovanju Džordža Soroša i Hilari Klinton od strane američkog predsednika Džozefa Bajdena za našu televiziju govorio je Boško Vasiljević, stručnjak za sprsko-ruske odnose.
Na Informer televiziji emitovan je dokumentarac posvećen žrtvama masakra u Duboni, koji sada možete da pogledate na našem portalu! Uroš Blažić nedavno je osuđenog na maksimalnih 20 godina zatvora zbog ubistva ukupno 12 ljudi.
Kineskinja Ksue Leng zaljubila se u Dejana Jovanovića i zbog njega promenila život iz korena. Iz Kine se preselila u Srbiju, gde su se i venčali, a uskoro će postati roditelji jedne devojčice.
Atifa Ljajić (67) iz Novog Pazara postala je medicinski fenomen kada je u 60. godini ostvarila svoju najveću želju i postala majka! Nakon pete vantelesne oplodnje, prvi put ostala je trudna i rizikujući zdravlje i život odlučila da rodi!
Ognjen Vojvodić (2) podlegao je povredama koje je zadobio u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila između Starog Žednika i Malog Beograda, 30. decembra.
Prema kalendaru poreskih obaveza firmi za januar koji objavljuje Poreska uprava (PU), prvi rok za obaveze nakon praznika je 10. januar do kada se podnose poreske prijave i plaća porez na premije neživotnih osiguranja za decembar 2024. godine.
"Voleo je Božić. Rekao mi je da se ovog Božića oseća lagano. Jedva ga je čekao, a onda je ubijen na Badnje veče", rekao je komšija ubijenog Zorana G. iz Inđije, kojeg su kako se sumnja ubila četvorica mladića kada im je rekao da uspore sa kolima.
Saša Panić, otac Milana i Kristine koje je ubio Uroš Blažić u školskom dvorištu u Duboni, za Informer kaže da je Biljana majka monstruma koji im je pobio decu prijavila njega i Daliborovog oca, koji je takođe ubijen, Milisava Todorovića policiji jer se ne oseće bezbedno.
Treći osnovni sud u Beogradu odredio je pritvor u trajanju do 30 dana državljaninu Moldavije A. B. (25) zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Muftija beogradski, Mustafa Jusufspahić, u velikom intervjuu za Informer je govorio o fudbalskim i košarkaškim sekcijama Partizana, anegdotama iz perioda bavljenja sportom, veri, navijanju, porodici...
Muftija beogradski, Mustafa Jusufspahić, u razgovoru za Informer je podelio zanimljivu priču iz perioda kada su golmana Vladimira Stojkovića navijači Crvene zvezde uvredljivo prozvali Mustafa.
Film "Ruski konzul" premijerno je prikazan 3. marta 2024, a Žarko Laušević je posthumno na premijeri dobio najveći i najglasniji aplauz na kraju projekcije.
Glumci Mekoli Kalkin i Ketrin O`Hara svetsku slavu stekli su devedesetih godina zahvaljujući ulogom u filmovima "Sam u kući" u kojima su igrali sina Kevina i majku Kejt.
I danas se prepričava trenutak kada je naš čuveni kjniževnik Raša Popov, poznat i iz dečije emisije "Fazoni i fore" u jednoj emisiji kroz suze priznao da je sanjao preminulu suprugu kako ga zove.
U svetu astrologije neke kombinacije znakova u ljubavnim odnosima su poput vode i ulja, jednostavno se ne mešaju dobro. Ove četiri kombinacije znakova su nespojive.
Većina žena u toku godine barem jednom promeni boju kose, a ako pratite trendove svakako ćete biti jedne od onih koje će otrčati svom frizeru i zatražiti neku modernu nijansu koja će vam promeniti lični opis.
Ragu čorba je savršen obrok za hladne dane, bogata je, hranljiva i puna ukusa. Ova jela, obogaćena komadićima mesa, povrća i začina, pružaju pravi užitak u svakom zalogaju.
Dobro pogledajte svoj palac. Da li vam je ravan ili zakrivljen? Ovo će vam pomoći da otkrijete svoje jedinstvene osobine, prednosti, slabosti, prirodu, način razmišljanja i stil ponašanja.
Ako volite cveće i želite da vaš balkon ostane živopisan i tokom hladnih dana, ova biljka je savršen izbor za vas. Erika je zimzeleni grm koji dolazi u oko 800 različitih vrsta, od kojih neke mogu ukrasiti vašu baštu ili dom čak i tokom zime.
Vest o iznenadnoj smrti Milorada Milinkovića šokirala je javnost, a glumica Nataša Ninković je putem društvene mreže Instagram pozvala ljude na komemoraciju reditelja i scenariste.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.