KINA I RUSIJA DAVE AMERIKU U LEDENIM VODAMA ARKTIKA! Polarna igra krupnih riba odlučuje KO ĆE VLADATI SVETOM! NATO već u panici, Kinezi se primiču - sa severa!

Još pre više stotina godina Evropljani su videle potencijal hladnih voda Arktika kao ulaz u Tihi okean. Nove studije su pokazale da je Arktik jako bogat energentima i mineralima, a interesi svetskih sila i polaganje prava na njih su sukobljeni, pa je potpuno opravdan strah da će ovo biti sledeće žarište sukoba Amerike, Rusije i Kine

Procenjuje se da Arktik ima 90 milijardi barela nafte koja tek treba da bude otkrivena. To je jednako 5,9% poznatih svetskih rezervi nafte, ili oko 110% trenutnih ruskih rezervi nafte, odnosno 339% američkih rezervi.

Potencijal nalazišta prirodnog gasa je još veći. Arktik ima procenjenih 508.711 milijardi kubnih metara gasa, što je jednako 24,3% trenutno poznatih svetskih rezervi. Ta količina je jednaka 500% američkih rezervi, 99% ruskih rezervi ili 2.736% kanadskih rezervi prirodnog gasa.

Foto: Printscreen/visualcapitalist

Foto: Printscreen/visualcapitalist

 

 

Očekuje se da će se većina ovih ugljovodoničnih resursa, oko 84%, eksploatisati iz vode.

Ruski interesi na Arktiku

Prisustvo Rusije na Arktiku započelo je i ojačano još tokom sovjetske ere. Tokom Hladnog rata, Sovjeti su uspostavili vazdušne baze, radarske stanice i protivavionske baterije za odbranu svoje severne obale. U tom periodu američka i sovjetska mornarica razmatrale su važnost Severnog pola zbog mogućih kraćih ruta za prolazak borbenih brodova: razarača, fregata i nuklearnih podmornica.
 
Tokom poslednjih godina ruska vlada objavila je ambiciozne planove za eksploataciju arktičkog bogatstva kraj svoje severne obale, otvorivši polarni region za eksploataciju i dopremanjem  flote od 40 brodova, gradnjom novih puteva, železnice i četiri veća aerodroma.

Foto: Ministarstvo odbrane Rusije

Ruski planovi izazvali su pravu buru u vrhu drugih arktičkih država, posebno Kanade, Amerike, Norveške i Finske.
 
Nijedna od ovih zemalja ne poseduje moćne brodove na nuklearni pogon koji bi mogli da se mere sa postojećom ruskom flotom, a kamoli s novom koju Rusija uveliko gradi.

Amerika je u više navrata izrazila zabrinutost nakon objavljivanja informacija da se ruski ledolomci naoružavaju moćnim raketama "Cirkon" i "Kalibar".

 
Nedavo usvojeni zakon u Rusiji posebno je razbesneo pretedente na bogatstva Arktika.

Naime, ruska vlada usvojila je zakon o prolasku stranih ratnih brodova Severnim morskim putem (NSR). Prema Izvestiji, strana vojna plovila treba da obaveste Rusiju o svojim planovima 45 dana unapred i da na svoj brod prime ruske mornare. Prolaz može biti odbijen, a u slučaju neovlašćenog kretanja, Rusija će moći da primenjuje hitne mere, od hapšenja do uništenja broda. U slučaju kvara, prema novim pravilima, samo ruski ledolomci biće ovlašćeni da pružaju usluge stranim plovilima.

Pored infrastrukture, Rusija punom parom radi I na izgradnji vojnih kompleksa i instaliranju PVO sistema. Nedavno je Centralni naučno-istraživački institut za precizno inženjerstvo (CNIITočmaš, deo “Rosteha”) obnovio rad specijalne laboratorije za ispitivanje oružja na Arktiku, pustinjama i drugim ekstremnim uslovima, koja je zatvorena posle raspada SSSR-a.

Kineski interesi na Arktiku

Za razliku od arktičkih država, Kina nema teritorijalni suverenitet u severnim delovima i samim tim nema prava na eksploataciju resursa i ribolov na Arktiku. Suočena sa vrlo ograničenim pravima kao nearktička država, Kina je dizajnirala strategiju kako bi premostila sve veći jaz između pravnog i institucionalnog ograničenja na Arktiku i njegovih rastućih arktičkih interesa.

Foto: Printscreen/europarl

Peking je dugo smatrao Arktik presudnim za njegove strateške, ekonomske i ekološke interese. Kina takođe veruje da, u skladu s međunarodnim pravnim ugovorima, posebno Konvencijom Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu i Ugovorom iz Špicbergena, uživa prava poput naučnog istraživanja, slobode plovidbe i preleta, ribolova, polaganja kablova i eksploataciju resursa na arktičkom otvorenom moru.

Kina je po prvi put objavila nacrt strategije 2018. godine za Arktik u kojem svoja prava zahteva na osnovu istorijskih ekspedicija i istraživanja, ali i zbog klimatskih promena koje se dešavaju.
 
Kina tada prvi put priznaje da njeni arktički interesi više nisu ograničeni na naučna istraživanja već se protežu na niz komercijalnih aktivnosti. Oni su ugrađeni u novu inicijativu za saradnju koju vodi Kina, a koja ima za cilj izgradnju "Polarnog puta svile" koji povezuje Kinu sa Evropom preko Arktika i odgovara jednom od dva nova "prolaza kroz plavi okean" koji se protežu od kineskog pomorskog puta svile 21. veka, projekta koji je pokrenut 2013. godine.

 
Kineske arktičke aktivnosti prvenstveno su ekonomske prirode, posebno energetska saradnja sa Rusijom. Pozicija na Arktiku bila bi rezultat težnje Pekinga da zameni zavisnost od uglja za proizvodnju električne energije i da ojača energetsku sigurnost. U decembru 2019. godine otvoren je cevovod za prirodni gas "Snaga Sibira" dug 3.000 kilometara koji povezuje sibirska polja Rusije sa severoistočnom Kinom. Kineske kompanije takođe igraju ključne uloge u arktičkom drugom velikom projektu prirodnog gasa koji je trenutno u fazi izrade na ruskom Arktiku.
 
Još jedna od ključnih ambicija Kine na Arktiku je povećanje naučnih svemirskih kapaciteta. Naime, sa Arktika bi Kina mogla da poveća pokrivenost i upotrebu satelitskih sistema, a uključena je civilna, ali i vojna tehnologija. To bi značilo da bi kineski raketni sistemi bili daleko precizniji, a tajming za delovanje po metama uveliko kraći.
 

Američki interesi na Arktiku

Izigravajući svetskog policajca i vodeći ratove širom sveta, čini se kao da je Amerika zapostavila pitanje Arktika. Brojne nacionalne agencije pisale su o potrebi Amerike da započne sa ubrzanom izgradnjom ledolomaca kako bi mogli da pariraju Rusiji koja je po tom pitanju u velikoj prednosti.

U maju 2020. godine je državni sekretar Majk Pompeo izneo svoju “severnjačku” doktrinu u svom govoru u skupštini Arktičkog saveta, kojoj su prisustvovale zemlje sa arktičkim granicama: Kanada, Danska (uključujući Grenland), Finska, Island, Norveška, Rusija, Švedska. On je “upozorio” Rusiju i Kinu zbog militarizacije regiona i kritikovao Kanadu, opisujući njen zahtev za suverenitetom nad Severozapadnim prolazom kao “nelegitimanim”.
 
U osnovi, Amerika vidi svoj interes u činjenici da naučnici predviđaju da će za 25 godina okean biti bez leda u letnjim mesecima. To će otvoriti mogućnost eksploatacije resursa i plovidbu duž tri rute koje povezuju Aziju i Evropu: Severoistočni prolaz ili Severni morski put koji uglavnom prolazi kroz ruske teritorijalne i unutrašnje vode i priobalnu Norvešku kroz Barencovo more; Severozapadni prolaz, koji ide kroz kanadski arktički arhipelag i obalu Aljaske; i Transpolarni put preko Severnog pola, izvan teritorijalnih voda arktičkih država.

Foto: The US Air Force

Kina je ukupno uložila oko 90 milijardi dolara u Arktik, radeći sa Rusima, gradeći ledolomce, gradeći polarni istraživački institut 2009. godine u Evropi i finansirajući naučne ekspedicije na Arktiku. Kina je 2014. godine postala posmatrač  “Arktičkog saveta” i počela je da se opisuje kao “gotovo arktička država“. Zbog toga je Pompeo u ime Amerike oštro reagovao I rekao: “Postoje samo arktičke i nearktičke države. Ne postoji nijedna treća kategorija, a tvrdnje koje iznosi Kina su beznačajne”.
 
- Zabrinuti smo zbog pretenzija Rusije na međunarodne vode Severnog morskog puta, uključujući i nedavno najavljene planove da ga poveže sa kineskim “Polarnim putem svile - izjavio je Pompeo.

Osim resursa, Amerika je svesna da njeno potiskivanje sa Arktika znači dugotrajniju i mnogo povezaniju rusko-kinesku saradnju. U vojnom smislu, Amerika bi se “preko noći” našla u situaciji da joj iznad glave visi opasnost u vidu moćnih nuklearnih podmornica nad kojima nema nikakvu "kontrolu".

I NATO u opasnosti

Sve veću aktivnost Kine na Arktiku prati i NATO. Alijansa mora više da razmišlja o tome kako da se izbori sa Kinom i njenim vojnim usponom, iako će Rusija ostati glavni protivnik tokom ove decenije, navodi se u izveštaju o reformi Alijanse objavljenom 1. decembra ove godine.

Izveštaj "NATO 2030", koji je pripremila grupa takozvanih "mudrih osoba", sadrži 138 predloga i dolazi usred rastućih sumnji u svrhu i značaj saveza, za koji je francuski predsednik Emanuel Makron prošle godine rekao da je doživeo "moždanu smrt", prenosi Rojters.

- Kina više nije benigni trgovinski partner kojem se Zapad nadao. Rastuća je snaga našeg veka i NATO se mora prilagoditi - rekao je jedan NATO diplomata koji je video izveštaj, ukazujući na kineske aktivnosti na Arktiku i Africi i na velika ulaganja u evropsku infrastrukturu.

U izjavi uoči objavljivanja izveštaja, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da uspon Kine predstavlja "važne izazove za našu bezbednost".

- Kina masovno ulaže u novo oružje. Približava nam se, od Arktika do Afrike. Kina ne deli naše vrednosti...i pokušava da zaplaši druge zemlje - rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, pozivajući saveznike da se okupe po tom pitanju

Deo NATO odgovora trebalo bi da bude održavanje tehnološke prednosti nad Kinom, zaštita računarskih mreža i infrastrukture, rekao je diplomata, pozivajući se na izveštaj, iako neće biti usvojene sve preporuke.

Od ustaljene retorike do otvorenog konflikta

Kada je odlazeći američki predsednik Donald Tramp ponudio da kupi Grenland, ceo svet se smejao. Međutim, Tramp je, za razliku od prethodne administracije, shvatio da Amerika zaostaje za Rusijom koja decenijama gradi na Arktiku.
 
- Na Severnom morskom putu, Moskva već ilegalno zahteva da druge države zatraže dozvolu za prolazak, zahteva da ruski pomorci budu na stranim brodovima, prete da će upotrebiti vojnu silu i potopiti sve koji ne budu ispunjavali njene zahteve - požalio se Pompeo.

- Kinezi i Rusi su svuda - izjavio je američki vojni admiral aludirajući na Arktik I dodao: Pogotovu Kinezi, iznenadili bi ste se količinom njihovih aktivnosti kod norveške obale.
 
Predsednik Rusije Vladimir Putin potvrdio je da Rusija ima vitalne odbrambene i ekonomske interese na Arktiku, podsećajući na potencijalnu američku vojnu pretnju raketama sa podmornica.

- Tamo ne samo da postoje glavni ekonomski interesi za našu zemlju ... to je takođe važan deo naše odbrambene sposobnosti - rekao je Putin na sastanku univerzitetskih studenata u Moskvi.
 
- Tamo se nalaze američke podmornice i one nose rakete - rekao je Putin, i dodao: "Američkim raketama treba samo 15-16 minuta da dođu do Moskve iz Barencovog mora. Pa, da li treba da damo Arktik? Naprotiv, trebalo da ga istražimo."
 
Za sada su Rusija i Kina u velikoj prednosti, ali američki Senat zahteva izradu nacrta o ubrzanoj izgradnji nuklearnih ledolomaca kojima će krenuti u osvajanje Arktika.

Ukoliko se to bude desilo, Rusija i Kina koje su uložile milijarde evra sigurno se neće povući. S druge strane, postoji realna opasnost koje korake će preduzeti Amerika i njeni NATO saveznici i da li će razmena pretnji u jednom momentu ubudućnosti prerasti u otvoren konflikt oko bogatstva Arktika.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.