NESTAŠICE I POTPUNI SLOM!

„U svetu u kome je sve predviđeno i planirano i gde lanci snabdevanja funkcionišu po principu "uvek na vreme", i najmanja nepredviđena okolnost može naneti pustoš, stavljajući svet u poziciju orkestra, u kome bez jednog muzičara nema ritma"

Globalna ekonomija postala je nepredvidiva. U Evropi i Sjedinjenim Državama nastavlja se potrošnja uz pomoć programa podrške usred kampanja vakcinacije, dok se fabrike i luke u Aziji zatvaraju kako bi se suzbilo širenje kovida-19. Zatečene između dva požara, brodarske kompanije moraju da transportuju brzo rastuće količine tereta (+ 10,8% 2021. godine, prema najnovijim prognozama Svetske trgovinske organizacije - STO).

Na ulazima u luke stvaraju se zagušenja sa kontejnerskih brodova, usled čega se povećavaju vreme transporta i cene prevoza tereta - za osamnaest meseci cene su skočile deset puta. Kao rezultat toga, raste nedostatak začina, vune, igračaka, mobilnih uređaja. Jedni problemi stvaraju druge: nedostatak poluprovodnika, na primer, primorao je proizvođače automobila da zatvore neke svoje fabrike.

„U SAD i Evropi aktivnosti su se vratile na nivo pre krize, ali se njihov sadržaj promenio“, rekao je Sebastijan Žan, direktor pariskog Centra za napredne studije i međunarodne informacije.

"Potražnja za trajnim dobrima se povećala, a potrošnja usluga opada." Na primer, rast kupovine elektronskih proizvoda povezan je sa rastom rada na daljinu i digitalizacijom ekonomije. S druge strane, akumulacija ušteđevine bogatih porodica tokom izolacije podstakla je prodaju automobila tokom obnavljanja poslovnih aktivnosti. A dobra reputacija u građevinskom sektoru, posebno u SAD -u, povećava potražnju za kućnom robom.

„U svetu u kome je sve predviđeno i planirano i gde lanci snabdevanja funkcionišu po principu "uvek na vreme", i najmanja nepredviđena okolnost može naneti pustoš, stavljajući svet u poziciju orkestra, u kome bez jednog muzičara nema ritma ", primećuje Sebastijan Žan. Što kriza duže traje, posledice su bolnije. Deficit dovodi do povećanja cena, što zauzvrat može naterati centralne banke da pooštre svoju monetarnu politiku, a to bi moglo da omete oporavak ekonomije. Povećana američka kontrola nad transferom tehnologije u Kinu poremetila je lance snabdevanja poluprovodnika, a ruska zabrana izvoza sirovog drveta u Kinu podstakla je cene.

Foto: AP/Hamza Turkia

Zagušenje luka

Od Los Anđelesa do Šenžena i Roterdama, redovi brodova rastu na ulazima u luke. Prema logističkom gigantu Kuhne + Nagel, od ponedeljka, 4. oktobra, najmanje 659 brodova širom sveta čekalo je istovar tereta. Čekanje može trajati do tri nedelje. Sanitarna ograničenja i zatvaranje terminala, poput onih u kineskoj luci Ningbo Džoušan, koja je bila u karantinu dve nedelje u avgustu, usporavaju otpremu, baš kada se trgovina robom nastavlja. Štaviše, brodovi stižu sa većim opterećenjem, što povećava dužinu boravka. IHS Markit, koji prikuplja podatke o transportu i finansijama, procenjuje da se prosečno vrijeme boravka u američkoj luci Long Bič u Kaliforniji povećalo za više od 70% od početka pandemije, a u luci Antverpen za 14%.

„Nije lako instalirati čak ni nove dizalice, a potrebno je vreme i novac za izgradnju nove lučke infrastrukture“, objašnjava Turlok Muni, menadžer pomorskog sektora u IHS Markit. On se zalaže za bolju koordinaciju između upravnika terminala, lučkih uprava i špediterskih kompanija radi boljeg predviđanja i upravljanja protokom robe. U Sjedinjenim Državama, luka Los Anđeles dozvolila je istovar tokom noći vikendom, dok će luka Long Bič raditi 24 sata dnevno. „Kapacitet kontejnerskih brodova dramatično je porastao poslednjih godina i nemaju sve luke potrebnu i dovoljnu infrastrukturu da ih smeste“, dodaje Muni.

Kriza je dostigla takve razmere da Takeši Hašimoto, šef moćne brodarske kompanije Mitsui OSK Lines, poziva države da deluju koordinirano. "Mi smo u situaciji u kojoj je pomorska logistika u potpunom haosu i gde koordinirano delovanje država može uspostaviti red u lancima snabdevanja", rekao je Hašimoto. Međutim, ovaj "haos" koristi pomorskim kompanijama. Brodarski vlasnik CMA CGM ostvario je neto dobit od 3,5 milijardi dolara samo u drugom kvartalu 2021. godine.

Foto: Tanjug/AP

Nestanak struje nanosi štetu kineskoj industriji

Nestanak struje usporava rast kineske ekonomije. Mnoge kompanije, uključujući američkog proizvođača automobila Tesla i proizvođača Apple, morale su u septembru privremeno da zatvore fabrike jer nisu mogle da nastave proizvodni proces. Goldman Saks procenjuje da je skoro polovina kineske industrijske proizvodnje zastala zbog nestanka struje. Očekuje se da će zemlju koštati 0,4 procentna poena rasta 2021. Domaća proizvodnja uglja više nije dovoljna za podmirivanje potražnje, iako je ekonomija zabeležila rast od 12,7% u prvoj polovini 2021. Obustavivši uvoz iz Australije iz političkih razloga, Kina ima poteškoća sa uvozom iz Mongolije i Indonezije zbog poremećaja u pomorskom saobraćaju. Zbog naglog rasta cena uglja, pokrajinske vlasti, koje nisu u stanju da se nose sa smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, čak su odlučile da zatvore neke termoelektrane. Energetsko intenzivne industrije, poput cementa i metala, najveći su gubitnici masovnih nestanka struje. „Pošto je region proizvodno središte, poremećaji u proizvodnji će pogoršati pad ponude širom sveta neposredno pred Božić“, napisao je Natikis u komentaru objavljenom 29. septembra.

Posledice karantina u Aziji

„Azijske zemlje još uvek su u stisku pandemije kovida-19“, navodi Azijska razvojna banka u svom poslednjem izveštaju, objavljenom krajem septembra. Azijske države računale su na suzbijanje pandemije uvođenjem drakonske politike karantina i lokalnih ograničenja 2020. godine, i na kraju nisu posvetile dužnu pažnju vakcinaciji. Pojavom mnogo zaraznijeg soja Delta, bile su primorane da pojačaju izolaciju. Kada je Vijetnam zatvorio fabrike kako bi suzbio širenje epidemije, njegov bruto domaći proizvod pao je rastućih 6,6% na pad od 6,2% između drugog i trećeg kvartala 2021.

Kako su se ekonomije Sjedinjenih Država i Evrope oporavile zahvaljujući vakcinaciji, mnoge fabrike u Aziji su zatvorene, produbljujući nestašicu elektronike i odeće. Zemlje jugoistočne Azije počele su da ublažavaju restriktivne mere u septembru, ali je obuhvat vakcinacijom i dalje nizak. Krajem avgusta vakcinisano je 28,7% stanovništva zemalja u razvoju u Aziji. Poređenja radi, ovaj procenat je 51,8% u SAD i 58% u Evropi.

Foto: Pixabay

Rizici klimatskih promena

Tokom neviđenog toplotnog talasa koji je pogodio Kanadu u leto 2021. godine, požari su zahvatili područja na zapadu zemlje, blokirajući železnički transport na nekoliko nedelja. Na Tajvanu je aprilska suša rezultirala smanjenom proizvodnjom u fabrikama poluprovodnika koje troše mnogo vode, doprinoseći globalnoj nestašici. Zbog uragana Ida, koji je u avgustu 2021. godine pogodio obalna područja Meksičkog zaliva, proizvodnja nafte u Sjedinjenim Državama je obustavljena. „Porast ozbiljnih klimatskih događaja mogao bi dovesti do većih poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, poremećaja u proizvodnji, većih troškova i viših cena, što bi dovelo do nižih prihoda za preduzeća“, upozorava globalistička konsultantska kompanija McKinsei u studiji objavljenoj u leto 2020.

Foto: Tanjug/AP

Teškoće neće uskoro prestati

„Ono što ljudi nisu očekivali bila su ograničenja u ponudi, što ih je iznenadilo“, priznao je u septembru predsednik Federalnih rezervi Džerom Povel, upozoravajući da „velika potražnja za robom u kombinaciji sa uskim grlima znači da će inflacija premašiti ciljeve“. Biće potrebno mnogo vremena da se proizvodni kapaciteti usklade sa potražnjom. U slučaju poluprovodnika, na primer, biće potrebno u proseku dve godine za izgradnju postrojenja, plus velika ulaganja, što je posebno rizično u ovim teškim vremenima.

S&P Global Ratings predviđa povratak na normu u sektoru elektronike, koji pokreće veći deo ekonomije, "za najranije godinu ili godinu i po dana". Sposobnost preduzeća da odgovore na povećanu potražnju takođe zavisi od uklanjanja sanitarnih ograničenja, a u Aziji se ne žuri. "Malo je verovatno da će deficit biti gotov do kraja 2022. godine, a sigurno ne do sledeće kineske Nove godine", rekao je Muni. "S obzirom da su zalihe i dalje relativno niske, potražnja će sledeće godine biti velika."

"Slom globalnog poretka"

U senci globalnih previranja i straha od nestašica krije se mnogo veći problem čovečanstva u ovom trenutku, na šta su sada upozorile i Ujedinjene nacije. Antonio Gutereš generalni sekretar UN upozorio je da se svet kreće u pogrešnom smeru i da se suočava sa ključnim trenutkom u kojem bi nastavak uobičajenog poslovanja mogao dovesti do sloma globalnog poretka i budućnosti u kojoj bi vladala večna kriza.

- Promena kursa mogla bi signalizirati napredak ka zelenijoj i bezbednijoj budućnosti - rekao je on - preneo je AP.

Foto: Tanjug

On je izjavio da narodi sveta i ljudi moraju da preokrenu današnje opasne trendove i izaberu scenario proboja.

- Svet je na svim frontovima je pod ogromnim stresom - izjavio je on, a pandemija kovid-19 bila je poziv na uzbunu koja je pokazala da se nacije nisu okupile i donele zajedničke odluke kako bi pomogle svim ljudima u trenutku globalne opasnosti po život.

Gutereš je objasnio da se ova paraliza proteže daleko izvan kovid-19 do neuspeha u rešavanju klimatske krize i našeg samoubilačkog rata protiv prirode i kolapsa biodiverziteta, nekontrolisane nejednakosti koja podriva koheziju društava i napredak tehnologije bez ograda da nas zaštite od nepredviđenih posledica.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Marija

pre 2 godine

Ovo o čemu pišete nije ništa drugo do tzv. "Veliki reset". Mi, "teoretičari zavere" upozoravamo na ovaj scenario već godinu dana. Sve je isplanirano i krajnji cilj jeste uništenje ekonomije kakvu poznajemo i uspostavljanje potpune kontrole nad ljudima. Korona je deo ovoga plana, kao i Zelena agenda ili UN agenda 21, kojom se pod kontrolu globalista stavljaju svi prirodni resursi. Kreirana energetska kriza i nestašice hrane su samo uvod i poslužiće za uvođenje karbon taksi koje će se odnositi na svakog pojedinca.

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari