• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: tvin

30.11.2021

10:00

TU JE TOMA ZDRAVKOVIĆ KOMPONOVAO SA ČAŠOM U RUCI, A IVO ANDRIĆ PISAO UZ PRVU JUTARNJU KAFU! Otkrijte sve što do sada NISTE ZNALI o najstarijem hotelu u prestonici!

printscreen

Live TV

TU JE TOMA ZDRAVKOVIĆ KOMPONOVAO SA ČAŠOM U RUCI, A IVO ANDRIĆ PISAO UZ PRVU JUTARNJU KAFU! Otkrijte sve što do sada NISTE ZNALI o najstarijem hotelu u prestonici!

Podeli vest

Hotel "Moskva" je lepotica starog kova kojom je i čuveni reditelj Alfred Hičkok bio očaran

Kada se za nekog kaže da je nadživeo čitav jedan vek, pretpostavlja se da je pomalo umoran od prohujalih vremena. To ne važi za hotel "Moskva", koji kao svedok kako burnih tako i srećnih vremena, ponosno stoji u samom centru Beograda, odoleva vremenu i odbija da ostari

Ideja o njegovoj izgradnji rodila se sa dolaskom dinastije Karađorđević na vlast 1903. godine. Tada odnosi sa Rusijom počinju da jačaju i dolazi do potrebe za njihovim većim prisustvom u regionu. Na mestu na kom se danas nalazi hotel Moskva, na uglu ulica kralja Milana, današnjih Terazija i Balkanske, nalazila se zgrada na sprat koja je sa Terazijske strane bila bakalska radnja sa delikatesima, u sredini duvandžinica, a sa strane, kafana Velika Srbija.

Foto: printscreen

Marija Ostojić, direktorka prodaje i marketinga hotela "Moskva"

Zidanje zdanja na Terazijma započeto je u martu 1905. godine prema projektu Jovana Ilkića u saradnji sa ruskim arhitektima, a završeno u decembru 1907. Pored kancelarijskog prostora osiguravajućeg društva, ideja je bila da se u nju smesti hotel, kafana, restoran i radnje.

U to vreme bio je to najveći hotel u Beogradu sa 50 kreveta i sobama na sva tri sprata. Palatu "Rosija" svečano je otvorio kralj Petar I Karađorđević 14. januara 1908. godine uz dvorski orkestar.Kafana "Moskva" ubrzo je postala jedno od omiljenih mesta za okupljanje Beograđana, ali i diplomatskog kora, političke elite, poslovnih ljudi i umetnika. Kako se verovalo, u njemu su ruski tajni agenti razmenjivali informacije, tu su se ugovarali poslovi i kovali različiti planovi. Za samo nekoliko godina potpuno je promenila ugostiteljsku kulturu prestonice.

U čarima predsedničkog apartmana "Albert Ajnštajn" uživale su brojni uticajni ljudi poput Leonida Brežnjeva, Roberta Mak Namare, Indire Gandi, Ričarda Niksona, Gari Kasparova, Žan Pol Sartra, Lučana Pavarotija, Alfreda Hičkoka, Romana Polanskog...

Foto: printscreen

Tokom dva svetska rata hotel Moskva teško je oštećen. Nakon okupacije Beograda služio je kao sedište Gestapoa, a Beograđani su u to vreme pričali kako je hotel Moskva jedina Moskva koju su Nemci zauzeli.

Zgrada hotel Moskva utvrđana je za spomenik kulture 1968. godine, a deceniju kasnije proglašena je za kulturno dobro od velikog značaja. 2010. godine kompletno je renoviran uz poštovanje tradicije.

Kada bi zidovi ove arhitektonske lepotice mogli da pričaju, ko zna kakve bi tajne i intrige nekih od najuticajnijih ljudi prošlog stoleća ugledale svetlost dana. Možda čak promenile tok istorije.



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

Društvo

Roglić: Srbija dobila pristup fondovima za završetak zbrinjavanja otpada sa živom
Srbija

Roglić: Srbija dobila pristup fondovima za završetak zbrinjavanja otpada sa živom

Načelnica Odeljenja za hemikalije u Ministarstvu zaštite životne sredine Sonja Roglić izjavila je danas da je za Srbiju veoma značajno što je parlament ratifikovao Zakon o potvrđivanju Minamata konvencije o živi, jer je na taj način Srbija dobila pristup fondovima iz kojih će se finansirati odgovarajuće zbrinjavanje otpada sa živom.

22.12.2024

13:52

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set