Svinja, pas, kokoška i pacov u prvim borbenim linijama! Ovo su najluđe upotrebe životinja u ratu

Pacov Ronin, džinovski gambijski vrećasti pacov, postavio je svetski rekord – otkrio je 109 nagaznih mina i 15 drugih neeksplodiranih bombi u Kambodži. Neverovatan poduhvat, ali za mnoge gotovo nezamisliv jer pacovi baš i nemaju dobru reputaciju među ljudima.

Naravno, korišćenje super mirisa pacova za antiratna dejstva samo je jedan od primera upotrebe životinja u vojne svrhe.

U borbama su od praistorije postoji upotreba životinja - korišćeni su konji, kamile, mazge, psi, golubovi, delfini... Dok neke životinje zaista mogu biti velika prednost u ratnim dejstvima, ima i potpuno neslavnih primera među kojima su psi bombaši, eksplozivni pacovi, nuklearna mina s grejanjem na kokoške...

Ratni vepar za zastrašivanje borbenih slonova

Jedan od najstarijih primera skoro neverovatnog upotrebe životinja u borbi na jedan neočekivan i neobičan način jeste korišćenje takozvanog ratnog vepra.

U popularnoj „Aleksandridi“, romansiranoj biografiji Aleksandra Makedonskog, piše da je njegova vojska prvi susret s borbenim slonovima imala tokom ratova protiv kralja Pora u Indiji. Tada su Makedonci i Grci jedva uspeli da se izbore sa slonovima, i to korišćenjem dugog koplja i baklji kojima su gađali životinje u oči. Ipak, Aleksandar je tada navodno otkrio tajno oružje protiv slonova - svinje. Iako priča verovatno nije tačna, legenda o tome da se ovi gorostasi plaše zvuka i najmanje svinje raširila se tadašnjim svetom i svinje su korišćene u borbi protiv slonova u mnogim bitkama.

- Slonovi se plaše ovnovskih rogova, ali i skičanja svinje. Zahvaljujući tome, Makedonci su preokrenuli bitku protiv kralja Pora i spektakularno ga pobedili - piše Elijan u Prirodi životinja.

Foto: pixabay.com

Mnogi su odlazili i korak dalje, pa nisu samo bacali svinje na slonove već su ih pretvarali u žive buktinje.

- Prilikom opsade Megare, Antigon je uključio svoje slonove u napad; ali su Megarci premazali svinje mašću, zapalili ih, a onda oterali među slonove. Svinje su groktale i vrištale od bolova koje je vatra izazivala i jurile napred ka slonovima koliko god su mogle - piše Polijen u knjizi „Ratna lukavstva“.

Ipak, pojedini antički izveštaji pokazuju da korišćenje svinja u borbi protiv slonova nije bilo baš uvek uspešno, jer je bilo teško kontrolisati kuda će se zapaljene svinje kretati i da li će se okrenuti i napasti onog ko ih upotrebljava.

Sovjeti dresirali pse bombaše

Drugi svetski rat, najveće krvoproliće u istoriji, donelo je veliki napredak u vojnoj tehnici i sredstvima za ubijanje. Koliko se svet promenio od 1939. do 1945. najbolje pokazuje da su na početku i danas postojale konjičke jedinice, a na kraju mlazni avioni i nuklearne bombe.

Ali u tom naletu raznih ideja, a upotreba životinja za njih bila je česta, ima i onih koje su se izumiteljima obijali o glavu.

- Crvena armija je koristila pse za mnoge zadatke, a u jednom trenutku odlučili su da ih iskoriste i da prenesu mine do neprijateljskih tenkova. Na pse su stavljene dve torbe sa po šest kilograma TNT i trebalo je da trče do neprijatelja i bace bombu pod tenk, a zatim da se vrate na položaj. Međutim, pucnji i eksplozije zbunili su pse i oni su bežali na pogrešnu stranu - pisao je ruski vojni stručnjak Juri Veremejev.

Foto: Shuterstock

Psi su, dodao je, predstavljali opasnost za sovjetske vojnike.

- Posle neuspeha, oficiri su rešili da obuče „pse za jednokratnu upotrebu“. I dalje su imali torbe sa 12 kilograma eksploziva, a korišćenjem osnovnog instinkta - gladi - dreseri su naučili pse da trče do neprijateljskih tenkova i tu aktiviraju bombu - objašnjava Veremejev.

U prvim borbama sve je palo u vodu. Psi su bili trenirani da idu do sovjetskih tenkova s pogonom na dizel, dok su nemački koristili benzin, pa ih je miris potpuno zbunio.

- Većina pasa odbila je da ide napred i vratila se ka nama. Devet pasa je krenulo ka metama, ali su se uplašili i pobegli. Tri su eksplodirala, dva nisu nađena, a ostali su morali da budu likvidirani jer su trčali ka nama - piše u jednom od izveštaja iz 16. oktobra 1941.

Uprkos svemu, psi bombaši nisu povučeni iz upotrebe. Iako je SSSR tvrdio da su u borbama ove životinje uništile 300 nemačkih tenkova, istoričari smatraju da je to bila propaganda. Ipak, uspeha je bilo - kod Gluhiva je šest pasa uništilo pet tenkova, kod Staljingrada su razorili 13, a u najvećem tenkovskom obračunu - Kurskoj bici - 16 pasa neutralisalo je 12 guseničara.

Eksplozivni pacovi u nemačkim vozovima

I Britanci su koristili životinje kao bombe - oni su mrtve pacove napunili eksplozivom, a zatim su ih tajni agenti postavili u ugalj koji se koristio za nemačke vozove po Evropi. Ubacivanje pacova u kotao dovelo bi do razorne eksplozije. Međutim, Nemci su otkrili već prvu pošiljku, ali je britanska armija ipak bila zadovoljna.

- Ovaj uređaj je napravio velike probleme neprijatelju, ali ne na način na koji smo to zamišljali. Nemci su otkrili eksplozivne pacove i izložili ih u vojnim školama pokrenuvši opsežnu potragu za opasnim glodarima. Nevolje koje im je to donelo za nas su veći uspeh nego da su pacovi zaista eksplodirali - piše u izveštaju Uprave za specijalne operacije.

Foto: Shutterstock

 

Bombe od slepih miševa i mački

Amerikanci su 1942. rešili da razviju bombe od slepih miševa i u to su uložili dva miliona dolara.

Trebalo je da se u kanistere ubaci hiljadu slepih miševa s malo eksploziva, a zatim da se bace iznad japanskih naselja. Plan je bio da slepi miševi izađu iz kanistera, uđu u domove od bambusa i istovremeno izazovu požare.

U isto vreme rešili su da stave i bombe na mačke i bace ih blizu nemačkih brodova. Bili su ubeđeni da će instinkt naterati životinje da plivaju do najbližeg plovila i zatim ga raznesu. Od oba koncepta se odustalo.

Nuklearna mina „plavi paun“

U Hladnom ratu paranoja je dominirala s obe strane gvozdene zavese. Dok su se u SSSR spremali za napad „dekadentnog Zapada“ na komunizam, zemlje NATO bile su spremne da žrtvuju svoje ljude, ali i čitave zemlje članice kako bi zaustavile ofanzivu sovjetskih tenkova. Najbolji primer toga koliko daleko su bili spremni da idu jeste britanska nuklearna mina „plavi paun“.

- Nuklearke i mine su najstrašnija oružja iz dva razloga. Nuklearke mogu da zbrišu cele gradove, dok mine pod zemljom čekaju da razore svakog ko im se približi. Britanija je rešila da ih kombinuje i napravi nuklearnu minu sa kokoškama za zagrevanje – napisao je publicista Metju Golt.

Kako deklasifikovana dokumenta pokazuju, operativni cilj je bio nehuman - „dobro postavljena atomska mina ne bi samo uništila objekte i infrastrukturu na velikoj teritoriji već bi zbog radijacije sprečila osvajanje te teritorije“.

Britanci nisu razmišljali o ljudskim žrtvama i radijaciji, jer nisu ni planirali da ove mine koriste u svojoj zemlji, već je trebalo da ih upotrebe u Zapadnoj Nemačkoj, kao prvu liniju odbrane od SSSR. Savet armije u julu 1957. naručio je 10 „plavih paunova“.

Prema uputstvima, u slučaju sovjetske invazije trebalo je mine postaviti ispod zemlje ili u reke i jezera. Detonacija je bila moguća sa mesta udaljenog pet kilometara ili tajmerom koji bi pokrenuo eksploziju posle osam dana. Postojao je i sistem za zaštitu naprave, pa bi svaki udar u minu ili pokušaj da se deaktivira doveo do eksplozije za 10 sekundi. A razaranje bi bilo neverovatno. „Plavi paun“ je, poput „debeljka“ bačenog na Nagasaki, bio bomba implozionog tipa sa središtem od plutonijuma, a imao je snagu od 10 kilotona, upola manje nego „debeljko“.

Spaljena zemlja i prvoaprilska šala

Dok je „plavi paun“ bio najekstremnija verzija taktike spaljene zemlje, najneverovatniji aspekt mine bio je sistem grejanja.

- Temperatura je bila glavni problem mine. Bila je osetljiva na zime tako uobičajene u Nemačkoj. Da bi to rešili, naučnici su smislili grejanje na kokoške. Mina je bila dovoljno velika da se unutra smesti živina, kojoj će po zatvaranju i stavljanju pod zemlju biti ostavljeno dovoljno hrane za nekoliko nedelja. Njihova temperatura bi grejala minu do eksplozije. Iako je sistem razvijen, na kraju su se ipak odlučili za korišćenje jastuka od fiberglasa i napravljene su dve bombe - piše Golt.

Kada su dokumenta o ovom programu 1. aprila 2004. objavljena, mnogi su mislili da je reč samo o prvoaprilskoj šali, ali se ispostavilo da su dokumenta istinita.