IMA NEŠTO OPASNIJE OD NEPRAVILNOG KORIŠĆENJA PESTICIDA... Nisu ni svesni šta nam rade kada ga bace ili zapale!

Poljoprivredna proizvodnja se ne može zamisliti bez primene pesticida, a njihova količina se svake godine povećava u cilju stabilnije proizvodnje što je, prema rečima stručnjaka, potpuno razumljivo.

S druge strane, kako kažu, apsolutno je neprihvatljivo i neshvatljivo da se ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja razbacuje duž puteva, po njivama, da se meša sa drugim otpadom i ostavlja na divljim deponijama, konačno i samoinicijativno spaljuje što može ostaviti dalekosežne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

To je potvrdio predsednik UO Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović koji kaže da to što još uvek možemo da vidimo veliki broj ambalaže od sredstava za zaštitu bilja bačene na neadekvatnim mestima najbolje govori o tome koliko ekološka svest nije razvijena kod jednog dela poljoprivrednika.

Foto: Picabay

- Postoje preduzeća koja prikupljaju takav otpad i poljoprivrednici nemaju opravdanje da ga razbacuju i spaljuju. Ta preduzeća su u direktnom kontaktu sa distributerima tih sredstava i sa njima imaju dogovor da od krajnjih korisnika prikupljaju ambalažni otpad. U praksi se pokazalo da su najsavesniji oni poljoprivrednici koji od toga osećaju korist, oni koji računaju na subvencije i druge podsticaje stranih i domaćih institucija i fondova, a koje ne mogu da dobiju bez dokaza da su se na adekvatan način rešili ambalažnog otpada. Takav dokaz u vidu potvrde pružaju upravo firme koje prikupljaju takav otpad i to dosta dobro funkcioniše – priča Jezdimirović.

Ipak dodaje da je to samo deo reciklažnog sistema u kojem mnoge stvari ne funkcionišu po propisima jer se ambalažni otpad i dalje gomila.

- Distributeri imaju ugovore sa preduzećima koja prikupljaju ambalažni otpad od pesticida i na taj način se poštuju nacionalni zakoni. Problem ne prave oni koji redovnim putem nabavljaju pesticide jer su praktično u obavezi da se njihove ambalaže reše na adekvatan način mada ni na to nisu uslovljeni sem ako ne osete neki benefit. Problem prave oni koji van redovnih tržišnih tokova kupuju na pijacama i drugim mestima ilegalno sredstva za zaštitu bilja, pa im ne preostaje ništa nego da se tog otpada reše bacanjem na divlje deponije ili spaljivanjem, što je izuzetno opasno. Tu bi na scenu trebalo da stupi država sa pojačanom kaznenom politikom i širokom mrežom inspekcijskih službi koja očigledno ne radi dobro jer, ako se saplićemo o otpad po njivama, onda znamo da nešto ne funkcioniše, a to nam se upravo dešava – zaključio je naš sagovornik.

Šošević: Edukacija i razvijena svest o zaštiti životne sredine najbitniji

Aleksandar Šošević iz Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije kaže da je veoma bitno raditi na edukaciji poljoprivrednika i razvijanju njihove svesti o zaštiti životne sredine zato što u našoj zemlji postoji sistem za rešavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja.

Foto: Informer DN

- U našoj zemlji osnovano je nekoliko preduzeća, a njihova osnovna namena je da se smanje količine generisanog otpada, očuvaju prirodni resursi i uspostavi optimalno upravljanje ambalažnim otpadom u skladu sa najboljim iskustvima zemalja EU i sveta. Sistemski pristup se bazira na postupku trostrukog ispiranja ambalaže kojim se opasan ambalažni otpad prevodi u neopasan i koji krajnjem korisniku omogućava maksimalno iskorišćenje preparata, uštedu novca, ispunjenje zakonskih obaveza i zdravije životno okruženje. Preuzimanje otpada sa sakupljačkih mesta se obavlja po pravilu dva puta godišnje u periodu jun-jul i novembar-decembar, a po potrebi i češće, nakon čega se zbrinjava na adekvatan način u zavisnosti od karaktera otpada – objašnjava Šošević.

Lane zbrinuto skoro 400 tona otpada

Prema njegovim rečima, sakupljačka mesta su opremljena specijalnim kontejnerima za privremeno skladištenje ispražnjene ambalaže i sa vrećama za odvojeno sakupljanje isprane i neisprane ambalaže.

- Od početnih šest sakupljačkih mesta, sistem se razvijao tako da je krajem 2021. godine uspostavljeno 453 sakupljačke lokacije, a u ovom trenutku postoji više od 800 sakupljačkih mesta koja uključuju veća poljoprivredna gazdinstva, organizatore proizvodnje i poljoprivredne zadruge. U toku 2021. godine ukupno je sakupljeno i zbrinuto oko 270 tona ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja i 10 tona otpadnih pesticida, kao i oko 100 tona opasnog otpada iz drugih industrijskih grana privrede. Svim proizvođačima, uvoznicima i distributerima sredstava za zaštitu bilja omogućeno je da kroz izgrađeni sistem operatera ispune zakonske obaveze i izađu u susret kupcima, dok krajnji korisnici proizvoda dobijaju konkretno rešenje za odlaganje i zbrinjavanje ambalažnog otpada nastalog nakon pravilne upotrebe preparata – ističe Šošević.

Foto: Beograd.rs

Kako objašnjava, otpad se sortira, pakuje i obeležava na mestu nastanka (kod krajnjih korisnika proizvoda). Po pregledu otpada, sakupljač svojim vozilima sistematski obilazi lokacije generatora otpada i preuzima nastali otpad koji se zatim upućuje ili direktno na preradu (sortiranje, čišćenje, komprimovanje, mlevenje) ili na privremeno skladištenje do prerade, odnosno, izvoza. Deo otpada koji ne može da se prevede u neopasan otpad preradom upućuje se na insineraciju u zemlje EU zajedno sa depozitom koji ostaje kao rezultat čišćenja otpadne ambalaže koja je preuzeta od generatora. Ekonomski isplativa opcija je da se nakon delimičnog čišćenja i neutralizacije aktivnih materija u otpadnoj ambalaži, izvrši finalno zbrinjavanje takve ambalaže spaljivanjem u postrojenju pod kontrolisanim uslovima. Najčešće su to postrojenja cemantara ili insineracije.

- Nažalost, samo deo otpada na teritoriji Republike Srbije uspe da se sakupi pre svega zbog neodgovornosti generatora otpada koji otpad zakopavaju, spaljuju ili bacaju u reke i divlje deponije. Trenutno samo oko 30% ukupne emisije otpada od sredstava za zaštitu bilja završi u legalnim tokovima dok sve ostale količine završe kao opasan otpad bačen na divlje deponije, reke ili se spaljuje nelegalno – naglašava naš sagovornik.

Foto: Informer

Ljudi se osveste čim osete neki benefit

Prema njegovim rečima, generalno se broj ljudi koji su ekološki svesni povećava iz godine u godinu te da na to utiču mnogi faktori: mediji, školstvo i posebne edukacije na kojima insistiraju firme koje se bave prikupljanjem otpada.

- Ipak, najveće povećanje broja ljudi koji će svojim delovanjem da doprinesu zdravijem okruženju nije zbog njihove svesti, već zbog interesa. Ukoliko država i zajednica omogući pojedincu da ima neki benefit od pravilnog razvrstavanja i upravljanja otpadom, broj odgovornih se geometrijski povećava. Na primer, broj odgovornih poljoprivrednih gazdinstava se višestruko povećao u poslednjih godinu dana kada su ljudi shvatili da mogu da konkurišu za neku od subvencija, sertifikat ili kredite (npr. IPAD, GLOBALGAP, ISO…), samo u slučaju da otpad sakupe i predaju na dalje upravljanje odgovornom operateru. Za kranjeg korisnika preparata - usluge su besplatne. Drugi (ne tako efikasan način) je zakonodavstvo i sistem kaznenih mera koje treba da budu bar 10 puta strožije, ali i sistema olakšica koje uopšte ne postoje za one koji se odgovorno ponašaju u sistemu upravljanja otpadom (npr. poreske olakšice) – smatra Šošević.

Foto: K.R.

Kiš: Regulisati ko može da kupuje pesticide

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije Miroslav Kiš kaže da ne vidi rešenje za problem neadekvatnog odlaganja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja jer su nam takvog otpada puni kanali, arterški bunari, vodotokovi, njive, divlje deponije koje često završavaju „na šibicu“.

- U našoj zemlji svako može da kupi pesticide što nije dobro. Nije dobro ni to što svako može da bude poljoprivrednik. Mi odavno apelujemo na zakonodavce da zavedu red u tom polju jer isto kao što ne može svako biti policajac, vojnik, vozač ili lekar, isto tako ne može svako da bude poljoprivredik. Pravi savestan poljoprivrednik nikada se ne bi tako rešavao otpada pa bi trebalo regulisati kome se sredstva za zaštitu bilja mogu prodavati. Naš je predlog bio da ta sredstva mogu kupovati samo ljudi obučeni za njihovu primenu, međutim to nije prihvaćeno, pa sada imamo strašnu situaciju na terenu da se saplićemo o otpad gde god krenemo u polju – priča nam Kiš.