Srpski junak sa 70 rana preživeo Albansku golgotu i probio Solunski front, a posle rata - zaboravljen!

Budimir Davidović bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kao podnarednik srpske vojske. Samo u jednom boju zadobio je sedamdeset rana, ostao bez ruke i preživeo bombu bačenu na njega, međutim, ništa ga nije moglo pripremiti za strašnu sudbinu koju je dočekao nakon sukoba.

Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. Srpski narod je dočekao rat već iscrpljen od Balkanskih ratova, ali otadžbina je morala da se brani. Srpska vojska je na početku rata zabeležila prve pobede saveznika u Prvom svetskom ratu na Ceru i Kolubari i ostvarila trijumf protiv Austrougarske vojske. Nažalost otpor nije potrajao duže vreme protiv mnogobrojne neprijateljske vojske i srpska vojska i narod je morao da otpočne povlačenje preko Albanije, ali je vojska kasnije uspela da se oporavi i probije Solunski front.

Budimir Davidović je početak Prvog svetskog rata i opšte mobilizacije dočekao kao prekaljeni ratnik. Ovaj tada dvadesetčetvorogodišnji mladić iz Lučana, već je vojevao u oba balkanska rata stekavši reputaciju hrabrog i neustrašivog vojnika i među saborcima i među komandom.

Foto: wikipedia.org

 

Kada je ostareli kralj Petar pozvao Srbe u rat, Budimir se odazvao. Učestvovao je tokom Prvog svetskog rata u više borbi protiv Austrougara i bugarskih vojnika. Prošao je albansku golgotu, stigao do Krfa, tamo se oporavio, i bio jedan od učesnika proboja Solunskog fronta. Budimir je bio izviđač, ulazio je duboko u neprijateljsku teritoriju, šunjao se i snimao Bugare i Austrougare i nekako, uvek uspevao da se neopaženo vrati.

Junak sa 70 rana

Početkom 1918. javio se u jurišnu četu i tu je ranjen prilikom napada na položaje Krvavi Zub, Obla Čuka, Kravice, Zapadni Veternik. Budimir je bio ranjen sa 17 uboda u borbi prsa u prsa, a u toku borbe na njega je bačena ručna bomba, zbog koje mu je amputirana desna ruka i u bolnici je izvađeno iz njegovog tela 74 parčeta bombe.

Za njegov podvig čulo se nadaleko i za svoje junaštvo odlikovan je najvišim vojnim odlikovanjima, sa dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom Legije časti, Ordenom Belog orla s mačevima, Obilićevom medaljom za hrabrost i Albanskom spomenicom.

Dok se oporavljao u bolnici posetio ga je francuski general Gijom. Priča kaže da je on skinuo sa svojih grudi Orden francuske Legije časti i pružio ga Budimiru.

- Junače, ti više nego ja zaslužuješ da nosiš ovo visoko odlikovanje. Hiljadili se takvi junaci - rekao je tada general.

Foto: Youtube printscreeen

 

Strašna sudbina heroja

Nakon oslobođenja i povratka u Srbiju, Budimira je snašla sudbina mnogih njegovih saboraca koji su ostali invalidi. Onako bez ruke bio je prisiljen da radi u nadnici kod gazde, a kao invalid nije mogao mnogo, ipak, ljudi su ga držali kao radnika iz sažaljenja. Posle je nosio mleko u Čačak, bio monopolski kontrolor, služitelj u poreskoj upravi i sve to samo da bi preživeo.

A sa godinama je bilo samo još teže, bolesnog i za rad nesposobnog, svi su ga zaboravili. O ovome svedoči i potresno pismo koje je, usred okupacije, 24. aprila 1942. Budimir uputio predsedniku srpske vlade Milanu Nediću.

- Molim vas da mi se dodeli nešto pomoći pošto nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat, umirem od gladi na čačanskoj kaldrmi sa ženom i još dvoje sitne dece - napisao je tada Budimir.

Uprkos svemu, doživeo je duboku starost. Umro je 1980. u 90. godini života u Čačku, gde od 1992. jedna ulica nosi njegovo ime.