Prva pobeda u Velikom ratu bila je srpska! Pod njegovom komandom dobijane su legendarne bitke (VIDEO)

Na današnji dan 27. aprila 1929. godine, umro je jedan od najvećih srpskih vojskovođa i vojvoda u srpskoj istoriji, Stepa Stepanović. On je bio heroj i glavni akter mnogih ratova koji su zahvatili našu zemlju i uspešno je dobijao razne bitke.

Stepan Stepanović rođen je 13. marta 1856. u selu Kumodraž kod Beograda. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Stupio je u 11. klasu Artiljerijske škole 1874. godine. Ta klasa iznedrila je nekoliko vojvoda i generala koji će obeležiti godine vojevanja u Srbiji sa kraja 19. i početkom 20. veka. Stepini klasni drugovi bili su Živojin Mišić i Mihailo Rašić.

Učestvovao je u srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, gde se i pored poraza srpske vojske istakao kao komandant bataljona. Posle rata uspešno je položio ispit za generalštabnog oficira. Obavljao je značajne dužnosti, od pomoćnika načelnika štaba divizijske oblasti do komandanta pešadijske brigade, bio je načelnik odeljenja u Ministarstvu vojnom i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. Iako se na svim dužnostima odlikovao preciznim i revnosnim radom, neprestano je težio povratku u trupu.

Foto: Wikipedia

 

U periodu neposrednih ratnih priprema za balkanske ratove i Prvi svetski rat najviše vremena proveo je na dužnosti komandanta divizijske oblasti. Najduže se zadržao na mestu komandanta Šumadijske divizijske oblasti u Kragujevcu. U to vreme je u dva maha bio i ministar vojni.

U balkanskim ratovima komandovao je 2. Armijom. Za njegovo ime vezane su uspešna opsada Jedrena i odbrana Pirota.

Na početku Velikog rata bio je na dužnosti načelnika Štaba Vrhovne komande, zastupajući privremeno odsutnog vojvodu Putnika. Nakon toga preuzeo je komandu nad 2. Armijom, sa kojom je izvojevao prvu savezničku pobedu u tom ratu, pobedu na Ceru. Zbog toga je unapređen u čin vojvode.

Do kraja rata komandovao je 2. Armijom, rukovodio njenim povlačenjem preko Albanije i pobedama na Solunskom frontu, koje su krunisane trijumfom na Dobrom polju.

Na svoj zahtev penzionisan je po završetku rata. U penziji je živeo izuzetno skromno, kloneći se pokušaja i ponuda da bude uključen u dnevnu politiku. Odbio je ponuđeno mesto predsednika vlade. Bio je doživotni predsednik "Narodne odbrane". Umro je na današnji dan u Čačku 27. aprila 1929. godine.

Slava srpskom heroju!