Ovim rečima major Gavrilović ispisao je našu istoriju! Reči od kojih bi i kamen zaplakao

Verujemo da ovaj izuzetno snažan govor majora Dragutina Gavrilovića koji još uvek odjekuje u večnost zna svaki Srbin napamet:

"Junaci!

Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci!

Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.

ZATO NAPRED U SLAVU! ZA KRALjA I OTADžBINU! ŽIVEO KRALj! ŽIVEO BEOGRAD!"

Ovaj govor majora Dragutina Gavrilovića održan je tokom krvavih borbi za odbranu Beograda od nemačko-austrougarske ofanzive 1915. godine u rovovima nekadašnje Banatske ulice na Dorćolu, blizu same obale Dunava tokom velikog neprijateljskog desanta. 

Foto: printskrin/youtube

Odatle je mnogostruko brojniji i snažniji neprijatelj sa neprestanim kontigentima pojačanja i podržan kišom metaka i granata pokušavao da prodre preko železničkog nasipa u sam grad. 

No, hrabri srpski vojnici, mahom Beograđani (sva tri poziva), Sremci iz čuvenog dobrovoljačkog Sremskog odreda kao i jedan odred Srba islamske veroispovesti iz Raške, junački su odolevali dok su im položaji bili na samo tridesetak metara udaljenosti od neprijatelja. 

Razvoj vojne situacije je postajao do te mere težak i neizdrživ da jedino rešenje koje se nametalo srpskim oficirima bilo je organizovanje istovremenog i opšteg napada svih raspoloživih snaga kako bi se Nemci i Austrougari potisnuli nazad na Dunav.

Tog 6. oktobra 1915. u 14:30 časova, major Gavrilović je prikupio svoje trupe i ispred razvalina kafane ”Jasenica” u Banatskoj ulici izdaje svoju čuvenu komandu koja i danas odzvanja svakom Srbinu u ušima.

Foto: printskrin/youtube

I kako priliči junacima, pravi srpski oficir lično predvodi svoju vojsku u juriš. Tako je i major Gavrilović prvi krenuo dok je za njim jurnula srpska vojska u snažni kontraudar praćen gromoglasnim pokličima iz hiljada grla.

Major Gavrilović u ovom napadu biva teško ranjen. Uz neprestanu paljbu i borbe, i uz stalna pojačanja, tokom naredna tri dana nemačka i austrougarska vojska ipak prodiru u centar Beograda i 9. oktobra 1915. godine kače zastavu Austrougarske monarhije na žestoko oštećeni Stari dvor (danas Skupština grada) dok je srpska vojska bila prinuđena da se povlači ka rezervnim položajima u pravcu Košutnjaka.

Ranjeni major Gavrilović je kasnije prebačen preko Albanije na Krf gde je uspeo da se oporavi učestvujući i u proboju Solunskog fronta i oslobađanju srpskog naroda. Nakon Velikog rata imao je zapaženu vojnu karijeru postavši pukovnik u vojsci Kraljevine SHS. 

Nakon što je 1930. godine pao generalski ispit i nije želeo da ga drugi put polaže, ostao je pukovnik.  Bio je i profesor na predmetu vojna administracija na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Pukovnik Dragutin Gavrilović je ponovo učestvovao vrlo hrabro i časno u borbama protiv Nemaca tokom Aprilskog rata 1941. godine, kada je zajedno sa 250.000 srpskih vojnika i oficira na kraju bio zarobljen i poslat u logor u blizini Nirnberga u Nemačkoj gde je u užasnim uslovima zarobljeništva proveo ceo rat.

Bio je do kraja monarhista i veliki podržavalac svog bliskog prijatelja i kolege generala Dragoljuba Mihailovića. 

Foto: printskrin/youtube

Pošto kao bolestan i iznemogao nije imao snage da, po oslobođenju svog logora, ode u emigraciju, odlučio je da se vrati u Beograd gde su ga komunističke vlasti dodatno dotukle nakon godina nacističkog logora. 

Provevši mesec dana u nekadašnjem nemačko-ustaškom logoru ”Staro Sajmište” na Novom Beogradu, čiji rad su komunisti produžili puneći ga njihovim neprijateljima odnosno istaknutim Srbima, onemoćalog i bolesnog pukovnika Gavrilovića komunisti puštaju na slobodu. 

Posle samo nekoliko dana, tačnije 19. jula 1945. on umire u svom stanu na Slaviji gladan, izmučen i u krajnjoj bedi. Uz to, stan mu je ubrzo konfiskovan.

Sahranjen je u odrpanoj uniformi pukovnika Jugoslovenske kraljevske vojske, u grobnici svoje rođake na Novom groblju.

Pukovnik Dragutin Gavrilović je inače rođeni Čačanin i učestvovao je u skoro svim bitkama srpske vojske u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. 

Bio je i istaknuti član organizacije ”Ujedinjenje ili smrt”, poznatije kao ”Crna ruka”. Nosilac je najvećih srpskih i savezničkih vojnih odlikovanja od Karađorđeve zvezde sa ukrštenim mačevima do francuskog Ratnog krsta.